Jedan od najpoznatijih jugoslovenskih glumaca Zijah Sokolović opisao je svoje iskustvo sa koronom.
Glumac Zijah Sokolović je u jednom intervjuu opisao kako je tekla njegova borba sa koronom pre dve godine kada je zbog kovida 19 morao da završi i u bolnici jer je imao obostranu upalu pluća.
"Tu noć sam izgubio mogućnost da se krećem. Dobio sam temperaturu i otkucaje srca od 190. Znao sam da jeste korona, ali nisam bio svestan toga. Ono što ljude danas zbunjuje i što je mene zbunilo je to – kad dobijem temperaturu, a nema korone, znam da me boli grlo, prehlada, uzmem šta treba i za sedam dana sve gotovo. A sad mi se događa nešto što ne znam šta je. Kada su me pregledali i rekli da imam obostranu upalu pluća, rekli su mi da moram da budem u bolnici i ponudili su mi jedan krevet. Nisam pomislio da ću umreti. Pitao sam da li mogu da idem kući, rekli su mi da mogu i da je to moja odluka ali da mi oni savetuju da ostanem u bolnici. Prespavao sam tu noć ipak kod kuće i onda je moja prijateljica, koja je doktorka, došla, stala ispred mene i rekla mi – ti moraš u bolnicu. Kada se okrenula i pošla, dodala je i – ako si pametan i normalan čovek. Ja sam se odmah spakovao i otišao u bolnicu", počeo je svoju priču gostujući u podkastu "Kod Doktora".
Došao je uveče ispred bolnice "Dragiša Mišović", pozvonio, a onda se pojavila sestra.
"Rekao sam da imam uput za bolnicu i da su mi rekli da ovde ima mesta. Rekla je da su svi kreveti popunjeni. Iskreno, tada sam osetio naslage primitivizma koje su u meni i koje su se stalno budile. Često i dok sam bio u Austriji. A to je – zašto nema mesta, kad sam ja došao. Osetio sam da bih reagovao – kakva je ovo država, kakav je ovo sistem, kakav ste vi čovek kad nema za mene mesta. Osetio sam da imam to nešto što je tamna strana ljudske prirode. I osetio sam se bedno. Ali nisam ništa rekao. Vrata su se zatvorila, i nismo znali gde ćemo. Onda su se vrata ponovo otvorila, pojavila se nova sestra i rekla da ima slobodan jedan krevet jer je u međuvremenu pacijent umro. Možete na njegovo mesto, samo da njega iznesu, rekla mi je ona i dodala - Zijah, vi ste srećan čovek", ispričao je on.
Ušao je u bolnicu, hteo je da ponese i neke svoje stvari ali su mu rekli da mu ništa od toga ne treba.
"Rekli su mi da mi ništa ne treba jer ću biti go kad legnem na intenzivnu negu. Nisam znao gde idem. Došao sam gore, skinuli su me, sačekao sam da se taj krevet gde je taj čovek umro spremi, da se njegove stvari odnesu. Legao sam, priključili su me na aparate. Došao je doktor koji je bio dežuran i rekao da je baš divno što sam tu jer je on gledao moju predstavu Cabares Cabarei - sjajna predstava, puno energije. Sestre su bile oduševljene - reći ćemo deci da ste tu, mi smo gledale Ljubav, navika, panika. Mene su sutradan skinuli sa aparata i prebacili na pulmologiju gde sam doživeo isto to da su ljudi rekli da je divno što sam ovde. Bio sam 15 dana od toga 12 dana na kiseoniku. Kada sam izašao imao sam osećaj slobode da sam otišao od nečega, da sam pobegao od nečega", rekao je Sokolović.
(MONDO)
