Jakša Kosnić (17) rešio je da sam biciklom krene na Ostrog. Za put se spremao godinama, a iako nije imao društvo za putovanje, nije bilo opcije da odustane.
Beograđanin Jakša Kosnić ima samo 17 godina, a ispunio je želju za koju se pripemao godinama unazad - sam na biciklu je otišao do Ostroga, a zatim obišao crnogorsko primorje. Tamo je proveo 2 dana, a onda se vozom vratio u Beograd.
"Primarni cilj mi je bio Ostrog, da noćim pod Ostrogom, pa sam iskoristio kad sam već tu malo i da se okupam, tako da sam otišao do Bara, tamo noćio i vratio se vozom za Beograd", priča snalažljivi Jakša Kosnić.
Jakša je za početak ispričao kako su tekle same pripreme za put i naglasio da mu je logistika bila veći problem nego fizička spremnost.
"Prireme su bile pre svega logističke, ceo život sam fizički aktivan, pa ako tako gledamo, fizičke pripreme su trajale ceo život, ali konkretne fizičke pripreme baš za ovaj put nisu postojale. Više su bile logističke, da odredim koja mi je putanja, gde eventualno mogu da postavim kamp, gde mogu da prenoćim, tako da sam konkretno te stvari istraživao pre samog puta", priča hrabri dečko.
On je ispričao da je malo ljudi znalo za njegov put, kao i da je većina drugara bila iznenađena podvigom. Mladi Jakša je i ranije želeo da ostvari ovu želju, ali nije imao sa kim, a ni sada nije mogao da nađe nekoga ko bi ga pratio, pa je odlučio da krene sam u pustolovinu. Put je trajao pet dana, a jugoistočni deo Srbije je za njega bio dosta naporan za vožnju, jer je mnogo brdovit.
Kako je izgledala ruta puta
"Prvo sam išao na Valjevo, pošto mi je taj put poznat, pa sam išao na Povlen da bih izbegao taj prometan deo magistrale od Valjeva do Užica. Onda sam se sa Povlena spustio na Kosjerić, iz Kosjerića sam išao na Užice, pa se popeo na Zlatibor, spustio se u Kokin Brod, pa Zlatar, Prijepolje, granični prelaz Jabuka. Potom Pljevlja, Žabljak, spustio se u Nikšić, otišao na Ostrog, pa se vratio u Nikšić, spustio se do Herceg Novog i onda sam išao obalom do Bara.", ispričao je on.
Za njega nije ni bilo opcije da odustane.
"Svi su bili jako pozitivno iznenađeni jer nije uobičajeno. Recimo na Povlenu su sve livade na kojima sam postavljao kamp privatna svojina, pa sam morao da prilazim ljudima da pitam smem li tu da postavim, a oni su toliko bili prijatni prema meni da su me dočekivali ujutru sa doručkom. Neki čak nisu ni toliko iznenađeni, nego im je to skroz normalno i žele mi srećan put", priča Jakša.
U okolini Ostroga su ga dočekali požari, pa je hrabri momak u ovom delu puta morao da se snađe.
"Kada sam išao iz Nikšića na Ostrog zbog požara je uz put bilo dosta dima, pa mi je to bilo zahtevno, ali nisam imao kud, morao sam da nastavim dalje. Srećom, taj put je bio nizbrdo i brzo sam ga prošao", ispričao je.
Naravno, za polazak je morao da dobije saglasnost roditelja, a majka se za njega najviše brinula.
"Da nije bilo njene podrške, ja ne bih ni krenuo na put. Ona me oduvek podržava u svemu što radim, da nije bilo njene podrške u prošlosti, ne bih ni razvio ideju da krenem na ovaj put. Redovno smo se čuli da bi znali gde sam i da ne bi bili u strahu", ispričao je mladić.
Jakša je učenik istraživačke stanice Petnica i ekološki aktivista, a ovo nije jedini njegov avanturistički poduhvat, on se nedavno i kanuom sam spuštao niz Drinu. Jakša, takođe, ima želju da ceo život provede u putovanju, a planira da studira biologiju.
(MONDO)
