Čuveni srpski biznismen Dobrivoje Tanasijević hteo je da pobegne od porodičnog posla i postane fudbaler, ali ga je sudbina odvela u istom pravcu kao i njegovog oca koji je bio vlasnik kafane "Složna braća".
Dobrivoje Tanasijević, Den Tana, jedan je od najbogatijih i najuticajnih Srba u svetu, a bogatstvo je stekao kao vlasnik najprestižnijeg restorana u Los Anđelesu koji se zove po njegovom umetničkom imenu "Dan Tana`s". Ovaj bivši fudbaler i glumac, svojevremeno je ispričao kako je famozni restoran kupio za svega jedan dolar, a pre izvesnog vremena prodao ga je za milione američkih novčanica.
"Kupio sam restoran za dolar, jer to tako može samo u Americi, nigde u svetu. Ipak, to je bila 1964. godina, i ovo danas je velika razlika. Danas je u Americi birokratija toliko velika i komplikovana, nekad su i kontrole bile manje, sanitarna inspekcija i sve ostalo. Ja sam tada već imao karijeru glumca i fudbalera. Znao sam da je baviti se ugostiteljstvom najriskantniji biznis, jer se ponekad mnogo više para izgubi nego što se zaradi. Ipak, u Americi svako sanja da ima restoran, mada je propao i Frenk Sinatra koji je imao čak tri restorana, pa Din Martin koji je otvorio i zatvorio dva, propao je i Harison Ford... Imati restoran nije žurka ni zabava, to je ozbiljan posao. Inače, restoran je koštao 30.000 dolara, ali po ugovoru sa tim bračnim parom, trebalo je da im dam samo dolar, a posle godinu dana, još tri godine za redom, po 10.000 dolara", otkrio je Den Tana u jednom intervjuu.
Krenulo je kilavo
On je ispričao da je u početku posao s restoranom i za njega bio prava propast, a onda se dogodio jedan slučajan događaj koji je promenio sve i omogućio mu da ubrzo postane vlasnik kultnog mesta u kojem obeduju najveće holivduske zvezde i američki moćnici.
"U početku posao nije krenuo. Iako sam mnogo tog filmskog sveta poznavao i računao na njih kao svoje goste, niko nije hteo da dođe. Onda je jednog dana došao moj prijatelj Đoe di Mađo, muž Merilin Monro i slavni bejzbol igrač, sa prijateljima, čuvenim Šugerbraunom iz Las Vegasa i poznatim producentom Sidnijem Bekermanom, kasnije jednim od producenata filma `Kum`. Ponudio sam im da kupe 50 posto restorana, za 15.000 dolara. Međutim, Đoe di Mađo mi je rekao da već ima jedan u San Francisku, nije hteo ni Bekerman. Šugerbraun mi je rekao, evo ti odmah 15.000 dolara, ali zaradu moraš da mi staviš na stranu i to u – kešu! Odbio sam, jer to znači da bi trebalo da kradem. Jednog dana u šest popodne, vidim prazan restoran, pitam, ima li neke rezervacije za večeru, kažu mi ima jedan sto za četvoro. Odem kući, kad sam se vratio za barom je sedelo šestoro, tri žene i isto toliko muškaraca. Zamolim mog sjajnog kuvara Mikelea di Galija, koji je bio jedan od 50 Musolinijevih kuvara, da napravi neki ordevr od pečuraka i paste… U tom društvu koje je rezervisalo sto, bio je i novinar `Los Anđeles Tajmsa`. Ja to tada nisam znao. Posle dva dana, osvanuo je veliki tekst o najboljoj pasti u Los Anđelesu kod Dan Tane! Iste večeri, umesto 30, imali smo čak 200 večera! Pred restoranom je bila neopisana gužva, svi su došli da se uvere u to što preporučuje L.A. Times. I od tada, restoran je pun svake večeri, bila kiša, zemljotres ili recesija, ništa mu ne smeta da radi. I danas mi kažu, zar ne znate da je Amerika u krizi, znam, ali, nema veze, restoran je pun!"
Otpustio sam samo jednog čoveka
Odao je i, kako reče, formulu svog poslovnog uspeha, koja bi mogla da posluži kao lekcija svima koji nameravaju da se ozbiljno bave ugostiteljstvom.
"Formula uspeha je što sam zaposlio ljude koji vole ono što rade i znaju to da rade, a nisu imali mogućnost da otvore svoj restoran. Osim toga, nikad se nisam mešao u njihov posao. Takođe sam tražio da se nabavlja samo vrhunska roba, nisam hteo da štedim na kvalitetu, iako sam mogao da zaradim više para da sam nabavljao jeftiniju robu. Možda će vam nešto značiti ako kažem da sam za 45 godina otpustio samo jednog čoveka! Onda kad sam video da je zadržao bakšiš. Svog radnika sam uvek podržavao i poštovao, u svim poslovima kojima sam se bavio, bio to fudbal, film ili restoran, i nikad nisam zakasnio sa platom. A ako se dogodi da u tom trenutku nemam dovoljno para, pozajmljivao sam od prijatelja da isplatim svoje radnike", otkrio je Dena Tana
Den Tana je ispričao da uopšte nije hteo da se upušta u ugostiteljski biznis jer je njegov otac pre rata u Beogradu bio vlasnik čuvene kafane "Složna braća", te da je on hteo da pobegne od porodične tradicije pošto je još kao dete, praktično odrastajući u toj kafani, shvatio koliko je to, kako je rekao, rizičan i naporan posao.
Nisam hteo da budem vlasnik restorana
"Nisam nikada želeo da se bavim ugostiteljstvom! Jer, kao dete baš zbog kafane, oca gotovo da i nisam viđao. Rano ujutru je odlazio u nabavku robe i dolazio u kasnim satima. Odrastao sam uz majku Lenku. Sve su nam uzeli posle rata. Moj izbor i moja ljubav bio je fudbal. I kada sam bio na dnu, bio sam ponosan, znao sam šta hoću. Jedanput, na Božić u Torontu, kada smo nas četvorica delili dve glavice crnog luka i parče bajatog hleba, zarekao sam se da više nikada neću biti gladan!"
Den Tana se dotakao i očeve tragične sudbine. Pošto je preživeo Drugi svetski rat, komunisti su ga osudili kao "trulog bogataša", konfiskovali mu svu imovinu i kafanu, a njega poslali u zloglasni zatvor, na Adu Ciganliju. Supruga Lenka setila se da je u kafanu pre rata dolazio Aleksandar Leka Ranković, i uporno, danima, tražila da je Leka primi. Uspela je, i muž joj se našao na slobodi. Ironijom sudbine, postavljen je za šefa sopstvene kafane – "Složna braća"! Ovog puta, radio je u korist države. Još se jednom sudbina poigrala s ovim čovekom: stradao je u saobraćajnoj nesreći, u kolima opel rekord, koja mu je kupio sin Dobrivoje. Kada je imao samo 13 godina, malog Den Tanu je dr Aca Obradović odveo u fudbalski klub Crvena zvezda. Prao je kopačke igračima i zaljubio se u fudbal. Odlučio je da 1952. napusti zemlju. Čekajući izbegličke papire u logoru Valka kraj Nirnberga, igrao je fudbal za Hanover. Otišao je potom u Kanadu, u jevrejski klub Hakoa. Potom odlazi u Los Anđeles. Zarađuje kao glumac.
Zbog žene odustao od glume
Ženi se lepom glumicom Andreom, dobija ćerke Gabrijelu i Katarinu, ali da bi sačuvao brak napušta glumačku karijeru i posvećuje se ugostiteljstvu. Sa ortakom, otvara noćni klub u Holivudu "Pepermint West", 1962. godine. Zatim osniva producentsku kuću "Bata Prodakšn", pa se opet vraća fudbalu i kupuje fudbalski klub "Toros" i restoran "Ringier". Dovodi prijatelje dr Acu Obradovića i Ivana Toplaka da postave temelje američkom fudbalu. Nisu uspeli, jer Amerikanci daju prednost ragbiju i bejzbolu. Godine 1964. restoran "Ringier" na Santa Monika bulevaru, naziva "svojim" imenom "Dan Tana`s".
(MONDO)
