I.M. nakon tri godine borbe za potomstvo, ostala je u drugom stanju. Tokom pregleda je imala krvarenje, zbog čega su doktori insistirali da uradi reviziju. Ispostavilo se da je to bila velika greška i da je sa plodom sve bilo u redu.
I.M., nakon saznanja da je u drugom stanju, imala je traumatično iskustvo sa lekarima u kragujevačkom Kliničkom centru, zbog čega je izvukla pouku da sledeći put neće ćutati. Tri godine se borila za potomstvo, a onda je doživela horor, za koji krivi lekare u ovoj ustanovi.
Prenosimo vam njenu ispovest u celosti:
"Preživela sam užas u kragujevačkom Kliničkom centru. Jedina pouka koju sam izvukla iz svega je da sledeći put neću ćutati. Odlučila sam da ispričam svoju priču jer ova borba može istrajati samo ako ni jedna žena nikada više ne ćuti. Naime, sa suprugom sam dri godine bezuspesno radila na potomstvu. Imam insulinsku rezistenciju, policistične jajnike i svi znamo koliko je teško ostati u drugom stanju sa tom dijagnozom. Na kraju smo odustali od pokušavanja da prirodno ostanem u drugom stanju i krenuli smo na preglede i pripreme za vantelesnu.
Odabrali smo privatnu kliniku u Beogradu i jako sam bila zadovoljna kako je sve napredovalo. Kada je trebalo da odradim poslednje pripreme pred vantelesnu desilo se čudo. Ostala sam u drugom stanju prirodnim putem. Ta sreća koju smo doživeli nakon tog saznanja je nešto najjače što sam doživela od početka svog života. Ali nažalost radost je kratko trajala.
Pošto moj doktor nije bio u tom momentu u zemlji, otišla sam u Dom zdravlja u Topoli da mi potvrde trudnoću i na njegovu preporuku da otvorim bolovanje pošto su kod insulinske rezisencije prva tri meseca jako rizična. Otišla sam u Dom zdravlja, zamolila da me prime, i znajući kako su sujetni pravdala sam to što idem privatno kod doktora u Beograd time da mi to znači jer će on moći da me porodi, kao i da mi ne znači da vodim trudnoću samo tu kad taj doktor iz Doma zdravlja ne može da me porodi na šta mi je on rekao: 'Da, da svima vama je privatno bolje, to su današnje razmažene generacije'. Uradio mi je ultrazvuk i rekao mi je da mora vaginalno da me pregleda. Moj doktor mi je naglasio da to nikako ne dozvolim, ja sam mu rekla da ja ne bih želela da me pregleda vaginalno, jer po svemu sudeći trudnoća je bila jako mala. On mi je rekao da mi on neće otvoriti bolovanje i da je jedini uslov da me pregleda. Pristala sam misleći da on zna ša radi pošto me je u to i ubeđivao. Pregledao me je i ja sam nakon toga počela blago da krvarim. Kada se pregled završio rekao mi je da on u materici vidi nešto malo, ali da on ipak misli da je reč o vanmateričnoj i dao mi hitno uput za Kragujevac", priča I.M. i dodaje da ju je doktor tada preplašio i rekao joj da može i umreti ako joj pukne jajovod, kao i da možda "neće stići živa do Kragujevca".
"Tako preplašena sam otišla za Kragujevac, tamo me je primio doktor koji je pitao da li je meni uopšte urađena beta, s obzirom da se male trudnoće isključivo prate putem bete i da niko na ultrazvuku ne može videti plod u tom periodu. Uradio mi je betu koja je bila prilično visoka, predložio mi je da ostanem u bolnici i da sutradan ponovimo betu i ako se bude duplirala da je to to. Da je rec o normalnoj trudnoći. Naravno kao i svaka buduća majka ostala sam tu, jer mi je ulio nadu da je sa mojim plodom sve u redu. Tu noć sam spavala mirno, sve vreme sam se čula sa suprugom, mislili smo da će se sutradan sve rešiti i da ćemo ponovo uživati u onoj sreći koja nam je prekinuta nestručnošću doktora", priseća se ona svoje traume.
Irena je ispričala da je tog jutra, 30. decembra čekala vizitu lekara, kao i da je glavna medicinska sestra na ginekologiju u Kragujevcu bila jako drčna i bezobrana.
"Kad god bi ušla u sobu prvo što bi rekla je da se telefoni ugase jer ona neće da dozvoli da nju budale snimaju pa da od njih prave monstrume po društvenim mrežama. Došao je red na vizitu, u vizitu je došao načelnik ginekologije u Klinickom centru Kragujevac. Prvo sto me je pitao bez da me je pogledao a kamoli pregledao bilo je 'Mala, jel si doruckovala?'.
Na moj odgovor da nisam rekao je 'spremajte je, ona ide na kiretažu!' Počela sam da plačem i jedva sam izustila da ga pitam zašto i da li on uopšte zna zašto sam ovde. Sestra mi je grubo rekla da ne dramim i ne cmizdrim i pretila mi je psihijatrom. Pokušavala sam da ubedim doktora da me bar pregleda da vidi o čemu se radi gde je on meni rekao ''a šta ima da te pregledam ovde je praksa kad se sumnja na vanmateričnu da se uradi revizija, pa ako je plod bio u materici onda beta pada nakon revizije, a ako nije ona mora da se vidi gde se zakačio. Pokušavala sam da mu objasnim da mi je doktor koji me je primio sinoć rekao da je najverovatnije sve u redu i da treba da pratim betu par dana, a on mi je grubo odgovarao 'Ma ko ti puni glavu bre glupostima koji doktor bre, ajde da ovo rešavamo, ne možes tu da mi ležiš za novu godinu džabe', priča ona.
Nakon njenog ubeđivanja da je prvo pregleda, on je ustanovio da može biti i normalna i vanmaterična trudnoća, ali da nije normalno da krvari tokom pregleda i uputio joj opasku: "Ovo moze biti vanmaterična i normalna trudnoća, a i da je normalna vidiš da krvariš pomalo, pa jel misliš da će da se rodi zdravo dete nakon krvarenja ovog".
"Rekla sam mu da vrlo oskudno krvarim i da ipak želim da se to malo bolje proprati jer ne želim da idem na reviziju ako je sve u redu na šta mi je on odgovorio grubo 'Dobro, umri onda', od plakanja nisam mogla da kažem šta želim. Moj suprug je uporno zvao odeljenje na telefon da zamoli doktora samo da siđe da se vidi sa njim da porazgovara da vidi u čemu je problem. Dok sam ležala na stolu čula sam onu glavnu sestru kako govori doktoru: 'Doktore ovaj njen muž non stop zove ne znam više šta hoće' na šta joj je on odgovarao 'ma šta ja imam sa njim', ona je digla slušalicu, spustila je pored telefona i prokomentarisala 'Sad više nećeš zvati'.
Doktor je sve vreme ubeđivao da krvarenje nije dobar znak, kao i da će kad-tad pobaciti.
"U jednom momentu on ustaje sa stolice i jako drsko i povišenim tonom govori 'Ma neću da je pipnem nek umre, vodite je u sobu neka radi šta hoće'. Ona me jako grubo odvodi do sobe i usput mi drži predavanje da sam nevaspitana i bezobrazna da razmislim dobro dok je doktor tu još jednom i ako se predomislim da joj se javim. Ulazim u sobu, ležem u krevet i parališem se od staha. Vidim da na njih ne mogu računati da oni samo žele reviziju, a nikako mi ne daju odgovor šta to nije u redu, pa mora da bude tako. U tim momentima muž me moli da potpišem i izađem na svoju odgovornost, a ja se plašim toga jer je novina i razmišljam da će mi se destiti nešto loše.
U tom haosu odlučujem da uradim reviziju jer i dalje verujem da bolje znaju od mene. Odlazim kod sestre i govorim joj da pristajem ona me odvodi u ordinaciju, a doktor sa podsmehim mi govori 'a ipak si došla'. Sve vreme se gušim u suzama i krivim sebe da ubijam svoje dete. Uspavali su me i sve se završilo. Probudila sam se u sobi, ta glavna sestra stoji ispred mene i govori mi. 'Eto nije bilo strašno. Pogledaj se, imaš 27 godina i ostala si prirodno trudna. Što znači da možeš da imaš decu. Ja imam 45, pa nemam decu, pa šta. nije dao Bog i jel treba da kukam sad zbog toga. Imaćeš dece ne brini.'"
I.M. je isti dan nakon urađene revizije, izašla iz bolnice na svoj zahtev, a ono što je očišćeno je poslato na analizu. Rezultat je stigao nakon mesec dana. Uredna trudnoća treća nedelja. Plod je bio u redu.
"Jos uvek psihički nisam izlečena, sanjam to dete, pogotovo sada kada se bliži dan kada bi mi bio termin. Nikada u žvotu se nisam susrela sa takvim neljudima. Sve vreme vika, pretnje, drsko ponašanje prema svim ženama koje su tu ležale, a neke su ležale jer su im kiretaže počinjane na živo, pa kad su vrištale od bolova bile su vređane, druge su ležale jer su zbog neadekvatne brige dobile sepsu, ponovo sam se podsetila svega, dok ovo pišem tresem se. Plašim se naredne trudnoće, plašim se da će ponovo biti tako. Na reč ginekolog dobijam napad straha. Kragujevac je leglo ološa koji rade sa trudnicama i porodiljama, čast izuzecima", zaključila je ona u svojoj ispovesti.
(MONDO)
