Bivši beogradski okružni javni tužilac Rade Terzić danas je na prvoj glavnoj raspravi u Osnovnom sudu u Smederevu pet sati iznosio odbranu.
Terzić je optužen za zloupotrebu službenog položaja i uticanje da na slobodu budu pušteni iz pritvora pojedini pripadnici "zemunskog klana", tada osumnjičeni za otmicu predsednika "Delte" Miroslava Miškovića.
Terzić je ocenio da je reč o "brutalnom" političkom procesu, izmišljenom pod plaštom razotkrivanja političke pozadine ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.
On je naveo da ima regularno prijavljeno boravište u Beogradu i da se bavi advokaturom.
Podsetio je da je uhapšen na sastanku, izveden sa lisicama pred televizijske snimatelje koji su čekali pred vratima.
"Zločincima, krimininalcima, ubicama objavljuju se inicijali u novinama, a moje hapšenje je proteklo pred kamerama uz objavljivanje imena", dodao je Terzić.
On je istakao da nema zbog čega da se stidi, jer je radio po savesti.
"Poznat sam po tome da kažem što mislim, a delam kako mislim. U januaru 2003. kada mi je, posle svih neophodnih i temeljnih provera, ponuđeno mesto specijalnog javnog tužioca niko nije pominjao da sarađujem ili se družim sa ljudima iz kriminalnog miljea, sa zemunskim klanom", rekao je sudiji Rade Terzić.Terzić je ocenio da je reč o "brutalnom" političkom procesu, izmišljenom pod plaštom razotkrivanja političke pozadine ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.
On je naveo da ima regularno prijavljeno boravište u Beogradu i da se bavi advokaturom.
Podsetio je da je uhapšen na sastanku, izveden sa lisicama pred televizijske snimatelje koji su čekali pred vratima.
"Zločincima, krimininalcima, ubicama objavljuju se inicijali u novinama, a moje hapšenje je proteklo pred kamerama uz objavljivanje imena", dodao je Terzić.
On je istakao da nema zbog čega da se stidi, jer je radio po savesti.
Mada je zastupnik tužbe rekao da branioci nastoje da predmet zastari Terzić je rekao da, naprotiv, on ne želi da ometa proceš, jer hoće pred sudom da dokaže nevinost.
Osnovni sud u Smederevu zatražio je u februaru od Specijalnog tužilaštva u Beogradu, koje je sprovelo istragu protiv Terzića, spise iz kojih se može videti da li su prema Terziću primenjivane mere koje se koriste u postupcima za organizovani kriminal - "kontrole telefona, prisluškivanja, optičkog snimanja".
Pored toga, sud bi trebalo da pribavi dokumentaciju iz koje bi se moglo zaključiti zašto je protiv njega vođen postupak kao da je član organizovane kriminalne grupe poznate kao "zemunski klan".
Ništa od traženih spisa nije stiglo u Osnovni sud.
Jedan od trojice Terzićevih branilaca Sead Spahović rekao je Beti da je "slučaj Terzić neobičan, jer je jedini u kome je okrivljeni samostalno odgovarao, kao fizičko lice, za organizovani kriminal, što je nelogično, jer organizovani kriminal podrazumeva najmanje tri počinioca".
Terzić je uhapšen 21. jula 2007. godine na zahtev tadašnjeg specijalnog tužioca Slobodana Radovanovića, a posle mesec i po dana provedenih u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu, pušten je da se brani sa slobode, i sada se bavi advokaturom.
Na današnjem suđenju saslušana su i tri svedoka, a nastavak pretresa zakazan je za 28. maj.
Optužnicu protiv Terzića podiglo je Opštinsko tužilaštvo u Smederevu, posle dugog sporenja oko nadležnosti više mesnih tužilaštava, ali i sudova.
Bivšem beogradskom okružnom javnom tužiocu na teret se stavlja da je "preduzimao radnje, na koje je ovlašćen zakonom", kako bi za organizatore i pripadnike "zemunskog klana" ishodovao povoljniji "krivično-procesni" položaj.
Optužen je da je kao okružni javni tužilac direktno - usmeno i pismeno, naložio Četvrtom opštinskom tužiocu Biljani Radovanović i njenim zamenicima Dušanu Simiću i Mioljubu Vitoroviću da u postupku istrage protiv pripadnika "zemunskog klana" istražnom sudiji "sugerišu njihovo puštanje iz pritvora", iako je znao da za to nije bilo zakonskog osnova.
To se, posebno odnosilo na vođe "zemunaca" Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića.
Njihovim puštanjem na slobodu omogućeno je organizovanoj kriminalnoj grupi da nastavi da planira i izvršava krivična dela (ubistva i otmice), sve do samog atentata na premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.
Kako se navodi u optužnici, Terzić je svoju tužilačku funkciju direktno stavio u "funkciju omogućavanja zločinačkog delovanja 'zemunskog klana', a posebno davanjem naloga Četvrtom opštinskom tužiocu da se Mile Luković, kao jedan od vođa ove grupe, pusti iz pritvora", obrazlažući to kao "jedan od osnovnih razloga protesta Jedinice za specijalne operacije novembra 2001. godine".
Terzić je optužen i da je kao okružni javni tužilac 2002. godine svom zameniku Miroslavu Vlajiću naložio da kod postupajućeg sudije "odustane od krivičnog gonjenja Milorada Ulemeka Legije", optuženog za izazivanje opšte opasnosti i sprečavanje službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti, kao i nanošenje teških telesnih povreda pripadniku Interventne brigade SUP-a Beograd.
Reč je o incidentu sa proslave rođendana folk pevačice Svetlane - Cece Ražnatović u klubu "Stupica", juna 2001. godine, kada je Ulemek sa svojim pratiocem Brankom Veljkovićem pucao, a kada je došla policija opirao se hapšenju i povredio jednog specijalca.
Ulemek je tada, iako pripadnik Resora državne bezbednosti i komandant JSO, bio i jedan od vođa "zemunskog klana".
(agencije/MONDO)
