Milicu Kostić (18) su 2. septembra 1974. godine pokušala da siluju petorica mladića u jednom stanu u Kruševcu. Da bi sačuvala svoju čast, ona je skočila u smrt sa 11. sprata zgrade. Slučaj je potresao celu Jugoslaviju, a pamti se i dan danas.
Početkom septembra 1974. godine u Kruševcu se dogodio stravičan zločin, pokušaj grupnog silovanja Milice Kostić (18), učenice Srednje medicinske škole koja je skočila u smrt kako bi sačuvala svoju čast. Nju su petorica mladića pokušali da siluju u stanu, a ona je iz očaja, posle višesatnih nasrtaja, cepanja odeće, fizičkog i psihičkog maltretiranja, skočila sa 11. sprata Rubinove kule u Kruševcu. Pala je sa visine veće od 40 metara. Preminula je nekoliko dana kasnije od zadobijenih povreda. Na samrti je sudskim izvršiteljima dala izjavu i time je ovaj slučaj u velikoj meri rasvetljen, a počinioci su služili višegodišnje zatvorske kazne.
Ovaj nezapamćen događaj, potresao je celu bivšu Jugoslaviju, a u Kruševcu su u to vreme organizovane demonstracije protiv nasilnika koji su kasnije osuđeni na višegodišnju robiju. Okrivljeni M. Mađarac, T. Ž. Nikolić, Z.Ivanović, S.Trifunović i u to vreme maloletni S.V. osuđeni su na zatvorske kazne zbog smrti Milice Kostić.
Tog kobnog ponedeljka, 2. septembra 1974. godine, Milicu je kod trga Fontana presreo jedan od nasilnika i zamolio da krene sa njim do stana u Rubinovoj kuli i odatle "pozove njegovu devojku čiji su roditelji jako strogi". Ne sluteći monstruozni plan zločinaca, Milica je pošla a kada je ušla u stan na 11. spratu počela je njena agonija. Ona je izjavila da ju je mladić nasilno uvukao u zaključanu sobu i saopštio joj da je u hodniku čeka još nekoliko mladića. Zahtevao je od nje da se da se skine, jer nema drugog izlaza…
Milica je, međutim, to kategorički odbijala moleći da to ne čini i da je pusti. Branila se i plakala i, kad je osetila da se prvi nasrtljivac malo pokolebao, jer je na tren odškrinuo vrata i saopštio drugovima da bi trebalo da je puste jer je nevina, Milica je jurnula ka prozoru i skočila sa 11 sprata Rubinove kule.
Iako je zločince molila da je puste i iako se otimala, silovatelji nisu odustali od monstruoznog plana, a njene molbe sz zagušili puštajući glasno muziku sa gramofona. I nisu bili spremni za otpor koji im je Milica pružila.
Inspektor Dobrivoje Stefanović stigao je u bolnicu, dok je osamnaestogodišnja devojka jedva disala, i sve je izgledalo, da neće izdržati još dugo. Devojka je, kako je svedočio Dobrivoje, "imala pege po licu. Ležala je na leđima i u toku razgovora povremeno otvarala oči i gubila svest. Na licu se tada nisu primećivali otoci ni povrede. Doktor mi je rekao da ima unutrašnje povrede i da neće dugo. Imala je pomućen pogled u prazno. Govor joj je bio isprekidan – jedva je izgovarala i sa prekidima. Imala je glas plašljiv – kao srna. Od bola nije imala snage da plače. Odavalo je utisak zadnjeg uzdisaja", pričao je on.
Inspektoru je Milica uspela da da izjavu. Njihov razgovor je ovako tekao:
- Pitao je: "Gde si bila?"
- Milica je rekla: "Bila sam u školi. Sa drugaricama... Trebalo je da imaju nešto – kao pismeni. Posle ovoga je izgubila svest. Zatim se opet probudila i rekla: "Išla sam sa nekim dečkom do jedanaestog sprata da pozovem njegovu devojku."
- Inspektor: "A što si ti išla?"
- "Taj dečko mi je rekao da ta devojka ima stroge roditelje i da je samo pozovem."
- Tada je opet zaspala. Posle par minuta se probudila i rekla: "Bili smo na jedanaestom spratu".
- "Kako znaš?" - pitao je inspektor. Rekla je da je, pošto je izašla, videla na liftu.
- "Da li si sama skočila ili te je neko gurnuo?"
- Rekla je: "Ja sam sama skočila kroz prozor."
- Pitao je: "Zašto?"
- Rekla je: "Nisam više mogla da izdržim... Jedino sam na taj način mogla da sačuvam svoju čast."
Potom je pala u duboku komu. Preminula je dva dana kasnije u kruševačkoj bolnici, a njena tragična sudbina i danas izaziva talas emocija kod svih koji je čuju. U sećanje na nastradalu devojku, poznati pevač Zdravko Čolić posvetio joj je pesmu "Ona spava“.
Tomislav Ž. Nikolić jedan od okrivljenih za pokušaj silovanja Milice Kostić, odslužio je kaznu zatvora, a tokom ranijih godina nije želeo da komentariše stravičan događaj. "Ne želim da se vraćam u vreme od pre četiri decenije. Zašto vas to zanima, sada imam svoju porodicu. Zašto me uznemiravate, zašto me vraćate 41 godinu unazad?! Radim u vodovodu i tri godine sam pred penziju. Molim vas, pustite me", rekao je on svojevremeno za Kurir.
(MONDO)
