Marko Mihailović, direktor Beograd Prajda, objasnio je jednom prilikom u emisiji "Margine" za MONDO portal da je sa pet godina shvatio da je drugačiji, odnosno, da je drugačije seksualne orjentacije.

"Shvatio sa pet godina tako što sam bio u luna parku sa dedom i bili smo na onom automobila na sudaranje i ja sam video nekog dečka, to je bilo devedesetih, imao je razdeljak na sredini glave, to je tada bilo popularno i ja sam osetio da sam se zaljubio. I rekao sam - deda, ja sam se zaljubio. Pitao me je u koga sam se zaljubio a kada sam mu rekao da sam se zaljubio u u onog dečka tamo, on mi je samo rekao - 'Ne, nisi'", rekao je tada Marko i istakao da se u početku stideo i mrzeo sebe zbog toga kako se oseća.

"Taj osećaj prvo stida, srama a kasnije i neke mržnje prema sebi je to nešto što me je pratilo u tih nekih prvih par meseci otkad sam sam sa sobom shvatio o čemu se radi. Autohomofobija je mržnja, autohomofobija je slična homofobiji. Homofobija je mržnja prema različitim seksualnim orijentacijama, u ovom slučaju je to mržnja usmerena prema samom sebi ili samoj sebi, kod osobe koja je drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne. To je zapravo mnogo češći problem nego što ljudi znaju i mnogo dublji problem koji izaziva pregršt drugih problema", rekao je Marko.

Mihailović je objasnio da postoji veliki broj gej muškaraca koji se ožene sa ženama kako bi zadovoljili očekivanja okoline.

"E sad neki ljudi odbijaju da prihvate taj deo da nema bežanja i beže. Ja mislim da je to pogrešno i mislim da to loše utiče i na mentalno stanje i na mentalno zdravlje i na život, generalno. Postoji beskonačno mnogo muškaraca, koji su, pa ja bih možda rekao i isključivo gej, ne čak ni biseksualni koji stupaju u brak sa ženom da bi zadovoljili potrebe okoline, da bi zadovoljili očekivanja okoline. I onda traže zadovoljenje svojih potreba na drugom mestu. Ja mislim da to nije zdravo i da to nije dobro ni za koga", rekao je on

Napominje kako sreća u životu nema cenu, ali "LGBT ljudi" moraju da se bore sa okolinom i samim sobom da bi došli do sreće.

"Evo ja sam baš pre neki dan imao situaciju da mi je jedan od najboljih drugova pričao... On se vratio u svoje rodno mesto koje nije Beograd i tamo mu je na jednoj društvenoj mreži za gej muškarce pisao jedan dečko i oni su se dugo dopisivali i kad je poslao sliku ispostavilo se da je to upravo nasilnik, da je to dečko koji je njemu napravio pakao u osnovnoj školi od prozivanja da je gej, pe*er ili šta već i sada je on upravo to. Eto, to je jedan od primera autohomofobije", zaključio je Mihailović.

(Mondo)