Policija bi pojačala kontrolu i pisala i više kazni ali, tvrdi predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović, postoji i problem u tome što u Srbiji ne postoje dovoljni sudski kapaciteti da bi policija više pisala kazne.
"Kada bi policija više pisala kazne, moglo bi da dođe do blokade sudskog sistema! Ipak, mislim da bi trebalo pojačati kontrolu određenih prekršaja, kao što je nebezbedan prevoz dece. Problem je što i dalje primećujemo da malo ljudi koristi pojas na zadnjem sedištu, iako je on obavezan. S druge strane, zabrinjavajuće je visok broj prekršaja koji se tiču nepropisnog parkiranja, naročito imajući u vidu da je novim zakonom zabranjeno parkiranje na trotoaru", smatra Okanović.
Približno 174.000 prijava je sa fiksnim kaznama od tri do pet hiljada dinara, što iznosi oko sedam miliona evra. Ostalih 54.000 slučaja, za koje su zaprećene mnogo veće kazne, predato je sudijama za prekršaje. S obzirom na to da je visina ovih kazni u proseku 15.000 dinara, očekuje se da će od toga država prihodovati još najmanje osam miliona evra.
Prema ranijim procenama Ministarstva za infrastrukturu, za prvih godinu dana primene zakona trebalo bi da bude naplaćeno oko 80 miliona evra od kazni. Prema dosadašnjim rezultatima, čini se da to neće moći da bude realizovano, pa se nove prognoze kreću između 50 i 60 miliona evra. Iako se plan Ministarstva infrastrukture zasad ne ostvaruje, pomoćnik za bezbednost saobraćaja Dragan Jovanović kaže da je mnogo važnije to što je broj kazni i saobraćajki drastično smanjen.
"Policija će raditi po zakonu, a koliko para bude, toliko će se iskoristiti. Mislim da je suviše rano govoriti o tome. Inače, dosta je dobro što je broj prekršaja smanjen jer je to bio cilj zakona. Za prva tri meseca ove godine imamo 38 odsto manje saobraćajnih nezgoda, 30 odsto manje poginulih i 27 odsto manje povređenih nego u istom periodu prošle godine", izjavio je Jovanović.
On tvrdi da policija neće pojačavati kontrole zbog manjeg broja kazni, jer bi to zahtevalo više ljudi i novca.
Najčešća kazna je za nekorišćenje sigurnosnih pojaseva, napisano ih je 30.516, zatim nepropisno zaustavljanje i parkiranje vozila (29.975) i nepoštovanje saobraćajne signalizacije (23.630).
Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić kaže da bi se do kraja godine ipak mogla ostvariti procena o naplati 80 miliona evra na ime saobraćajnih kazni.
"Sa ovim stepenom činjenja prekršaja i cenom mislim da će doći do te cifre. Inače, ne čudi ni to što je mnogo više kažnjenih za prekršaje sa fiksnim kaznama nego za one druge jer ljudi više čine takve prekršaje. Mislim da je dobro što ima manje prekršaja jer smo ih ranije imali više od milion godišnje. S druge strane, narod se i manje vozi, pa je smanjena i verovatnoća činjenja prekršaja", kaže Vujanić.
Inače, oko 70 odsto novca od naplaćenih kazni trebalo bi da ide u državni budžet, a 30 odsto lokalnoj samoupravi. Planirano je da od budžetskog novca 75 odsto dobije MUP, a 25 odsto Agencija za bezbednost saobraćaja.
(Press/www.mondo.rs)
"Kada bi policija više pisala kazne, moglo bi da dođe do blokade sudskog sistema! Ipak, mislim da bi trebalo pojačati kontrolu određenih prekršaja, kao što je nebezbedan prevoz dece. Problem je što i dalje primećujemo da malo ljudi koristi pojas na zadnjem sedištu, iako je on obavezan. S druge strane, zabrinjavajuće je visok broj prekršaja koji se tiču nepropisnog parkiranja, naročito imajući u vidu da je novim zakonom zabranjeno parkiranje na trotoaru", smatra Okanović.
Približno 174.000 prijava je sa fiksnim kaznama od tri do pet hiljada dinara, što iznosi oko sedam miliona evra. Ostalih 54.000 slučaja, za koje su zaprećene mnogo veće kazne, predato je sudijama za prekršaje. S obzirom na to da je visina ovih kazni u proseku 15.000 dinara, očekuje se da će od toga država prihodovati još najmanje osam miliona evra.
Prema ranijim procenama Ministarstva za infrastrukturu, za prvih godinu dana primene zakona trebalo bi da bude naplaćeno oko 80 miliona evra od kazni. Prema dosadašnjim rezultatima, čini se da to neće moći da bude realizovano, pa se nove prognoze kreću između 50 i 60 miliona evra. Iako se plan Ministarstva infrastrukture zasad ne ostvaruje, pomoćnik za bezbednost saobraćaja Dragan Jovanović kaže da je mnogo važnije to što je broj kazni i saobraćajki drastično smanjen.
"Policija će raditi po zakonu, a koliko para bude, toliko će se iskoristiti. Mislim da je suviše rano govoriti o tome. Inače, dosta je dobro što je broj prekršaja smanjen jer je to bio cilj zakona. Za prva tri meseca ove godine imamo 38 odsto manje saobraćajnih nezgoda, 30 odsto manje poginulih i 27 odsto manje povređenih nego u istom periodu prošle godine", izjavio je Jovanović.
On tvrdi da policija neće pojačavati kontrole zbog manjeg broja kazni, jer bi to zahtevalo više ljudi i novca.
Najčešća kazna je za nekorišćenje sigurnosnih pojaseva, napisano ih je 30.516, zatim nepropisno zaustavljanje i parkiranje vozila (29.975) i nepoštovanje saobraćajne signalizacije (23.630).
Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić kaže da bi se do kraja godine ipak mogla ostvariti procena o naplati 80 miliona evra na ime saobraćajnih kazni.
"Sa ovim stepenom činjenja prekršaja i cenom mislim da će doći do te cifre. Inače, ne čudi ni to što je mnogo više kažnjenih za prekršaje sa fiksnim kaznama nego za one druge jer ljudi više čine takve prekršaje. Mislim da je dobro što ima manje prekršaja jer smo ih ranije imali više od milion godišnje. S druge strane, narod se i manje vozi, pa je smanjena i verovatnoća činjenja prekršaja", kaže Vujanić.
Inače, oko 70 odsto novca od naplaćenih kazni trebalo bi da ide u državni budžet, a 30 odsto lokalnoj samoupravi. Planirano je da od budžetskog novca 75 odsto dobije MUP, a 25 odsto Agencija za bezbednost saobraćaja.
(Press/www.mondo.rs)
Pridruži se MONDO zajednici.
