Oko hiljadu prijatelja, kolega i poštovalaca oprostilo se danas na Novom groblju u Beogradu od Biljane Kovačević-Vučo, preminule predsednice Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom).
Na ispraćaju Biljane Kovačević Vučo su bili predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, zatim Vladimir Popović, Borka Pavićević, Latinka Perović, Vojin Dimitrijević, Biljana Srbljanović, kao i Marko Karadžić.
Poštu su joj odali i Srđa Popović, Predrag Simić, Ognjen Pribićević, Ivan Vujačić, Nataša Kandić, Gašo Knežević, Staša Zajević, Predrag Koraksić, kao i druge brojne ličnosti javnog života Srbije, nevladinog sektora i novinari.
"Odbacivala je ulogu žrtve, nije se dala slabosti, ni nostalgiji, odbijala je da prihvata izvinjavajuće zablude. Mislila je, pisala i govorila u pravi čas, bez ostatka. Oštra prema onima koji su joj mogli nauditi, blaga prema onima koji to nisu mogli", kazala je direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević opraštajući se od svoje višegodišnje prijateljice.
Od Biljane Kovačević-Vučo oprostio se u ime Jukoma i njen saradnik Milan Antonijević.
"Ovih dana nismo radili u Jukomu, već smo ti pripremili ono što bi tebe najviše zanimalo, kako je sve prošlo u medijima, kakve su reakcije", rekao je Antonijević i okupljenima pročitao poruke sa interneta i fejsbuka koje su ostavljali brojni ljudi iz cele Srbije ali i saradnici i prijatelji Biljane Kovačević-Vučo.
Predsednica YUCOM-a Biljana Kovačević-Vučo preminula je 20. aprila u Beogradu posle duge i teške bolesti, a biće kremirana na Novom groblju u Beogradu.
Rođena je 1952. godine u Beogradu.Školovala se u Skoplju i Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1977. i položila pravosudni ispit.
Od 1978. deset godina je radila u Privrednom sudu u Beogradu, a potom u Vrhovnom sudu gde je obavljala funkciju višeg savetnika (1988-1996).
Paralelno je volontirala u Centru za antiratnu akciju i na SOS telefonu.
Jedan je od osnivača Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, u kome je, jedno vreme, bila generalni sekretar.
Bila je predsednica Jukoma, koji je osnovan 1997. kao "stručno, dobrovoljno nevladino udruženje građana okupljenih radi zaštite i unapređenja ljudskih prava prema opšteprihvaćenim civilizacijskim standardima, međunarodnim konvencijama i domaćim pravom".
Radila je na predlogu Zakona o amnestiji i autorka je više desetina stručnih publikacija i članaka iz oblasti zaštite ljudskih prava.
Bila je član reformista Ante Markovića, a kasnije Građanskog saveza Srbije, koji je napustila 1996. kada je došlo do rascepa u stranci.
Od aprila 2007. bila je članica Političkog saveta Liberalno-demokratske partije
(agencije/MONDO)
Poštu su joj odali i Srđa Popović, Predrag Simić, Ognjen Pribićević, Ivan Vujačić, Nataša Kandić, Gašo Knežević, Staša Zajević, Predrag Koraksić, kao i druge brojne ličnosti javnog života Srbije, nevladinog sektora i novinari.
"Odbacivala je ulogu žrtve, nije se dala slabosti, ni nostalgiji, odbijala je da prihvata izvinjavajuće zablude. Mislila je, pisala i govorila u pravi čas, bez ostatka. Oštra prema onima koji su joj mogli nauditi, blaga prema onima koji to nisu mogli", kazala je direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević opraštajući se od svoje višegodišnje prijateljice.
Od Biljane Kovačević-Vučo oprostio se u ime Jukoma i njen saradnik Milan Antonijević.
"Ovih dana nismo radili u Jukomu, već smo ti pripremili ono što bi tebe najviše zanimalo, kako je sve prošlo u medijima, kakve su reakcije", rekao je Antonijević i okupljenima pročitao poruke sa interneta i fejsbuka koje su ostavljali brojni ljudi iz cele Srbije ali i saradnici i prijatelji Biljane Kovačević-Vučo.
Predsednica YUCOM-a Biljana Kovačević-Vučo preminula je 20. aprila u Beogradu posle duge i teške bolesti, a biće kremirana na Novom groblju u Beogradu.
Rođena je 1952. godine u Beogradu.Školovala se u Skoplju i Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1977. i položila pravosudni ispit.
Od 1978. deset godina je radila u Privrednom sudu u Beogradu, a potom u Vrhovnom sudu gde je obavljala funkciju višeg savetnika (1988-1996).
Paralelno je volontirala u Centru za antiratnu akciju i na SOS telefonu.
Jedan je od osnivača Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, u kome je, jedno vreme, bila generalni sekretar.
Bila je predsednica Jukoma, koji je osnovan 1997. kao "stručno, dobrovoljno nevladino udruženje građana okupljenih radi zaštite i unapređenja ljudskih prava prema opšteprihvaćenim civilizacijskim standardima, međunarodnim konvencijama i domaćim pravom".
Radila je na predlogu Zakona o amnestiji i autorka je više desetina stručnih publikacija i članaka iz oblasti zaštite ljudskih prava.
Bila je član reformista Ante Markovića, a kasnije Građanskog saveza Srbije, koji je napustila 1996. kada je došlo do rascepa u stranci.
Od aprila 2007. bila je članica Političkog saveta Liberalno-demokratske partije
(agencije/MONDO)
