Đuđevdan, veseli praznik proleća, slava Crvene zvezde, nekoliko političkih partija i, što je najvažnije – Roma. TV ekipa Monda posetila je porodicu Radosavljević iz Beograda, da vidi kako se kod njih slavi.
Đurđevak zeleni, vrte se jaganjci i sve se kiti cevećem: specijalni venčići krase kućna vrata i kapije, ali i kosu lepuškastih devojčica. Marinkova bara se ori od muzike trubača, ali i one sa radija i iz kućnih kompjutera. Uz aktuelne folk hitove, svako malo začuje se čuveni «Erdelezi», odnosno «Đurđevdan».
Video prilog možete pogledati ovde:
Slavi se u svakoj drugoj kući, igra se i unutra, i u bašti, a najviše na ulici. Sjajan ie dan za bleh orkestre. Mnogi stanovnici Marinkove bare su gastarbajteri koji su u Beograd došli upravo da proslave slavu. A s obzirom da žive u inostranstvu, od njih se očekuje da ne budu škrti, pa hiljadarke «lete» na sve strane - lepe ih na čelo muzičara, guraju ih u trube...
Dušan Radosavljević živi u Holandiji. Cela porodica je ustala rano, da zakolju jaganjce. Kupili su ih, jer žive u gradu, pa nemaju pravo da gaje domaće životinje.
Celog jutra, dok ne dođu gosti,pečenje se na sred ulice vrti nad žarom. Slava ne može da prođe bez jagnjeta. A za to postoji poseban razlog, kaže Duškova sestra Ljubica Kamerić. Ona od jutros sprema razne poslastice poput škembića i sarme - naravno - od jagnjećeg mesa.
«Bog nam je dao Đurđevdan, da prinesemo kao žrtvu to umiljato stvorenje – jagnje. To je običaj još iz vremena starog Rima. Do tada su se žrtvovala muška deca, a onda se Bog sažalio na nas, pa se od tada na Đurđevdan obavezno kolju jagnjad», objašnjava Ljubica.
Dok Duško on radi u Holandiji, njegova supruga s decom živi u Beogradu. Nije dozvolila da je ekipa Monda snimi, a za razliku od ostalih u naselju, nije ni vesela. Niti igra, niti pomeže u kuhinji.. Moguć razlog je što se Duško, da bi dobio holandska dokumenta, tamo venčao sa drugom ženom, državljankom Holandije. Deca su, s druge strane, presrećna. Od jutros radosno učestvuju u svim đurđevdanskim ritualima .
Mnogi od tih običaja istovetni su, na primer, kod pravoslavnih Srba, što samo dokazuje da je ovo drevni paganski praznik proleća, koji je tek kasnije, sa masovnim pokršatavanjem ovog dela Evrope, postao hrišćanskis dan Svetog Đorđa.
Đurđevdan ne slave ga samo pravoslavci, to je praznik svih Roma. Pošto su nomadski narod, na Đurđevdan Romi, bili oni pravoslavci, muslimani ili katolici, vekovima obeležavaju kraj zime i početak novih putovanja.
(Milica Mančić/MONDO)
Video prilog možete pogledati ovde:
Slavi se u svakoj drugoj kući, igra se i unutra, i u bašti, a najviše na ulici. Sjajan ie dan za bleh orkestre. Mnogi stanovnici Marinkove bare su gastarbajteri koji su u Beograd došli upravo da proslave slavu. A s obzirom da žive u inostranstvu, od njih se očekuje da ne budu škrti, pa hiljadarke «lete» na sve strane - lepe ih na čelo muzičara, guraju ih u trube...
Dušan Radosavljević živi u Holandiji. Cela porodica je ustala rano, da zakolju jaganjce. Kupili su ih, jer žive u gradu, pa nemaju pravo da gaje domaće životinje.
Celog jutra, dok ne dođu gosti,pečenje se na sred ulice vrti nad žarom. Slava ne može da prođe bez jagnjeta. A za to postoji poseban razlog, kaže Duškova sestra Ljubica Kamerić. Ona od jutros sprema razne poslastice poput škembića i sarme - naravno - od jagnjećeg mesa.
«Bog nam je dao Đurđevdan, da prinesemo kao žrtvu to umiljato stvorenje – jagnje. To je običaj još iz vremena starog Rima. Do tada su se žrtvovala muška deca, a onda se Bog sažalio na nas, pa se od tada na Đurđevdan obavezno kolju jagnjad», objašnjava Ljubica.
Dok Duško on radi u Holandiji, njegova supruga s decom živi u Beogradu. Nije dozvolila da je ekipa Monda snimi, a za razliku od ostalih u naselju, nije ni vesela. Niti igra, niti pomeže u kuhinji.. Moguć razlog je što se Duško, da bi dobio holandska dokumenta, tamo venčao sa drugom ženom, državljankom Holandije. Deca su, s druge strane, presrećna. Od jutros radosno učestvuju u svim đurđevdanskim ritualima .
Mnogi od tih običaja istovetni su, na primer, kod pravoslavnih Srba, što samo dokazuje da je ovo drevni paganski praznik proleća, koji je tek kasnije, sa masovnim pokršatavanjem ovog dela Evrope, postao hrišćanskis dan Svetog Đorđa.
Đurđevdan ne slave ga samo pravoslavci, to je praznik svih Roma. Pošto su nomadski narod, na Đurđevdan Romi, bili oni pravoslavci, muslimani ili katolici, vekovima obeležavaju kraj zime i početak novih putovanja.
(Milica Mančić/MONDO)
