Činjenica je da danas oko 1,1 milijardi ljudi, ili petina svetske populacije, nema pristup ispravnoj vodi za piće. Većina njih živi u Aziji, Južnoj Americi i podsaharskoj Africi.
U Sijudad Meksiku je u toku četvrti Svetski forum o vodi, kojem prisustvuje više hiljada učesnika iz redova političara, stručnjaka, poslovnih ljudi i nevladinih organizacija.
Cilj ovog skupa je da se unapredi nezadovoljavajuće stanje u svetu u pogledu vode, od ključnog značaja za zdravlje, primenu osnovnih civilizacijiskih tekovina i privredni razvoj.
Činjenica je da danas oko 1,1 milijardi ljudi, ili petina svetske populacije, nema pristup ispravnoj vodi za piće. Većina njih živi u Aziji, Južnoj Americi i podsaharskoj Africi. Pri tom, samo 2,6 milijardi ljudi na Zemlji uživa minimalne sanitarne uslove, izveštavaju svetski mediji.
Ukupna količina vode na planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, ali od toga je samo 2,5 odsto slatka voda. U svetskoj potrošnji vode poljoprivreda ima udeo od 90 odsto, a industrija i domaćinstva po pet odsto.
Ujedinjene Nacije (UN) stoje na stanovištu da svet u suštini raspolaže obilnim količinama sveže vode, ali da ona nije pravedno raspodeljena.
Osim demografskog rasta, koji stalno smanjuje raspoložive količine sveže vode, problem vodosnabdevanja je pogoršan i sve većim zagadjivanjem vode, kao posledicom ljudskih aktivnosti i nebrige.
Jedan od milenijumskih razvojnih ciljeva UN je da se do 2015. godine prepolovi broj ljudi koji nemaju održiv pristup pijaćoj vodi i sanitarijama, ali vlada rasprostranjeno ubedjenje da ovaj cilj neće biti ostvaren.
Eksperti UN procenjuju da bi za dostizanje pomenutog cilja u vezi sa vodom i pristojnim sanitarnim uslovima bilo dovoljno obezbediti 6,7 milijardi dolara godišnje, dok se samo u Evropi i SAD svake godine za hranu za kućne ljubimce izdvaja 17 milijardi dolara.
Ima, medjutim, i procena da su za ostvarenje ovog cilja potrebna veća sredstva. Procene nekih evropskih eksperata operišu ciframa od 7,5 do čak 25 milijardi evra. Trenutna pomoć zemljama u razvoju namenjena unapredjenju vodosnabdevanja zasad ukupno dostiže četiri milijarde evra godišnje.
Najtragičnije je što svake godine od bolesti vezanih za neispravnost vode - kao što su kolera, dijareja ili tifus - ili zbog njene nedostupnosti, umire osam miliona ljudi, od kojih najviše dece.
Osim toga, svakodnevni napori da se obezbedi pitka voda, zbog koje nekad treba prepešačati više kilometara, onemogućavaju veliki broj dece u zemljama u razvoju da se posvete obrazovanju, a žena da se uključe u ekonomski razvoj. Druga solucija je da se voda kupuje od posrednika, vlasnika cisterni, ali njena cena je vrlo visoka, a uz to nema nikakve garancije da je zadovoljavajućeg kvaliteta.
Stručnjaci ukazuju da problem nije toliko u stvarnoj nedostupnosti vode, koliko u nedostatku infrastrukture za njenu preradu i distribuciju, čija gradnja i održavanje zahtevaju i političku volju i sredstva. Zbog toga se nade polažu u veće učešće lokalnog stanovništva u rešavanju problema dostupnosti i gazdovanja vodom. U tom smislu lansiran je i slogan "lokalna akcija za svetski izazov", koji će predstavljati i centralnu temu meksičkog skupa.
Da je u pitanju zaista kolosalan izazov ukazuje činjenica da bi zemlje u razvoju praktično trebalo da za desetak godina reše pitanja koje su one razvijenije postepeno rešavale tokom više od dva veka.
(Tanjug-Ekos-spec, foto: Beta)
Cilj ovog skupa je da se unapredi nezadovoljavajuće stanje u svetu u pogledu vode, od ključnog značaja za zdravlje, primenu osnovnih civilizacijiskih tekovina i privredni razvoj.
Činjenica je da danas oko 1,1 milijardi ljudi, ili petina svetske populacije, nema pristup ispravnoj vodi za piće. Većina njih živi u Aziji, Južnoj Americi i podsaharskoj Africi. Pri tom, samo 2,6 milijardi ljudi na Zemlji uživa minimalne sanitarne uslove, izveštavaju svetski mediji.
Ukupna količina vode na planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, ali od toga je samo 2,5 odsto slatka voda. U svetskoj potrošnji vode poljoprivreda ima udeo od 90 odsto, a industrija i domaćinstva po pet odsto.
Ujedinjene Nacije (UN) stoje na stanovištu da svet u suštini raspolaže obilnim količinama sveže vode, ali da ona nije pravedno raspodeljena.
Korupcija, loše upravljanje, oticanje...
Problemi u pristupu ovom dobru javljaju se i zbog lošeg upravljanja i korupcije. Primera radi, u mnogim zemljama u razvoju oko 40 odsto sveže vode se "gubi" zbog razlivanja iz kanala, oticanja iz vodovodnih cevi i nelegalnih priključaka na vodovodnu mrežu.Osim demografskog rasta, koji stalno smanjuje raspoložive količine sveže vode, problem vodosnabdevanja je pogoršan i sve većim zagadjivanjem vode, kao posledicom ljudskih aktivnosti i nebrige.
Jedan od milenijumskih razvojnih ciljeva UN je da se do 2015. godine prepolovi broj ljudi koji nemaju održiv pristup pijaćoj vodi i sanitarijama, ali vlada rasprostranjeno ubedjenje da ovaj cilj neće biti ostvaren.
Eksperti UN procenjuju da bi za dostizanje pomenutog cilja u vezi sa vodom i pristojnim sanitarnim uslovima bilo dovoljno obezbediti 6,7 milijardi dolara godišnje, dok se samo u Evropi i SAD svake godine za hranu za kućne ljubimce izdvaja 17 milijardi dolara.
Ima, medjutim, i procena da su za ostvarenje ovog cilja potrebna veća sredstva. Procene nekih evropskih eksperata operišu ciframa od 7,5 do čak 25 milijardi evra. Trenutna pomoć zemljama u razvoju namenjena unapredjenju vodosnabdevanja zasad ukupno dostiže četiri milijarde evra godišnje.
U budućnosti mogući ratovi zbog vode
Svetski eksperti upozoravaju da se povećava rizik od oružanih sukoba povodom vode, kako zbog "eksplozije" svetskog stanovništva tako i zbog raširene inertnosti u odnosu na ovaj problem. Na Bliski istok, siromašan vodom, ukazuje se kao na najverovatnije poprište takvih sukoba.Najtragičnije je što svake godine od bolesti vezanih za neispravnost vode - kao što su kolera, dijareja ili tifus - ili zbog njene nedostupnosti, umire osam miliona ljudi, od kojih najviše dece.
Osim toga, svakodnevni napori da se obezbedi pitka voda, zbog koje nekad treba prepešačati više kilometara, onemogućavaju veliki broj dece u zemljama u razvoju da se posvete obrazovanju, a žena da se uključe u ekonomski razvoj. Druga solucija je da se voda kupuje od posrednika, vlasnika cisterni, ali njena cena je vrlo visoka, a uz to nema nikakve garancije da je zadovoljavajućeg kvaliteta.
Stručnjaci ukazuju da problem nije toliko u stvarnoj nedostupnosti vode, koliko u nedostatku infrastrukture za njenu preradu i distribuciju, čija gradnja i održavanje zahtevaju i političku volju i sredstva. Zbog toga se nade polažu u veće učešće lokalnog stanovništva u rešavanju problema dostupnosti i gazdovanja vodom. U tom smislu lansiran je i slogan "lokalna akcija za svetski izazov", koji će predstavljati i centralnu temu meksičkog skupa.
Da je u pitanju zaista kolosalan izazov ukazuje činjenica da bi zemlje u razvoju praktično trebalo da za desetak godina reše pitanja koje su one razvijenije postepeno rešavale tokom više od dva veka.
(Tanjug-Ekos-spec, foto: Beta)
