ŠTA JE "KISELA MAGLA" OD KOJE SE LJUDI GUŠE? Stručnjaci upozoravaju - U ovo vreme nikako ne izlaziti napolje

Gušenje, nedostatak vazduha, pogoršanje već postojećih kardiovaskularnih problema, glavobolje, u proteklih nekoliko dana muče kako Beograđane. Zagađenje vazduha u kombinaciji sa maglom stvara takozvanu "kiselu maglu" koja može prouzrokovati zdravstvene tegobe kod određenog dela stanovništva.

"Magla i zagađenje vazduha su loša kombinacija za nas žitelje urbanih sredina. Naime, čestice u vazduhu kad je vlaga visoka služe kao jezgra za kondenzaciju i stvaranje novih kapljica magle, a sa druge strane, kapljice magle služe kao medijum za rastvaranje kiselih oksida sumpora i azota i time nastaje "kisela magla", koja iritira disajne puteve, izaziva bronhokonstrikciju i povećava šansu za napad astme kod predisponiranih. Takođe, u kapljicama magle se stvaraju uslovi za hemijske reakcije i nastanak novih jedinjenja koja zagađuju vazduh, pa je kombinacija zagađenja i magle za 4 dana 1952. godine poslala u smrt 12 000 stanovnika Londona. Tada je i formiran termin smog - od engleskih reči smoke, što znači dim i fog, što znači magla", objašnjava profesorka Stanišić.

Ne izlazite u ranu zoru i uveče

Iako smo jedva dočekali da se otarasimo maski koje smo nosili zbog korone, ovih dana na ulici, uglavnom u ranim jutarnjim satima možemo sresti ljude sa maskama. Razlog je upravo magla i zagađenje. Astmatičarima se savetuje da izbegavaju izlazak iz kuće dok je maglovito što je najčešće u ranim jutarnjim satima, ili u toku večeri. Prema rečima stručnjaka, provetravanje prostorija treba obavljati tokom dana, kada se savetuje i šetnja ili obavljanje svakodnevnih obaveza. Ukoliko morate na posao ujutru ili popodne, savet je da nosite masku i ne preskačete terapiju.

Plućni i srčani bolesnici ugroženi

Kada se pomeša zagađenje i magla kod onih koji imaju hronične opstruktivne bolesti pluća, bronhijalnu astmu, "kisela magla" može dovesti do sužavanja bronhija kada se javlja osećaj nedostatka vazduha. To takođe može i uticati i na pogoršanje već postojeće bolesti zbog spazma bronhija.

Što se tiče srčanih bolesnika, kisela magla može pogoršati stanje kod pacijenata koji imaju anginu pektoris, ili pak ako imaju problem sa povišenim krvnim pritiskom. Lekari su u tom slučaju jasni, redovna terapija i izbegavanje šetnje u kritičnom periodu dana.

Gušenje kod zdravih ljudi

Osim hroničnih bolesnika, kada je zagađenje u pitanju ono može izazvati gušenje i osećaj nelagode i kod zdravih ljudi. Važno je, kako smatraju stručnjaci da ne treba paničiti već izbegavati izloženost zagađenom prostoru.

Kisele kiše

Osim kiselih magli, tu su i kisele kiše, koje pak stvaraju drugi problem. Prof.dr Svetlana Stanišić dodaje, da su kisele kiše fenomen koji je uočen još od začetaka industrijske revolucije 1870.-ih godina, kada je engleski naučnik Smit pisao o oštećenjima koja uzrokuju na građevinama i na biljnom svetu.

"Šteta koju nanose građevinama zavisi od materijala od koga su napravljene, tako da najviše stradaju metali podložni koroziji, kao što je bakar, a zatim i kamen porozne strukture, kao što je krečnjak. Danas znamo da kisele kiše nastaju kada se gasovi zagađivači, ugljen dioksid, sumpor dioksid i azotni oksidi, rastvore u finoj vodenoj pari i stvore kiselinu. Dok je ugljena kiselina relativno blaga (na glavu nam padne samo kisela voda), sumporna i azotna su veoma jake kiseline, tako da kiselost ovih kiša može biti slična sirćetu (pH - 2,4). Inače i nezagađena kiša je blago kisela, jer se u vazduhu prirodno nalazi mala količina ugljen dioksida (pH - 5,6 se smatra donjom granicom)", objašnjava profesorka Stanišić. Kako kaže, najveći problem kisele kiše danas predstavljaju u zemljama koje koriste ugalj koji sadrži sumpor (u modernim zemljama se vrši odsumporavanje emisija), a to su Kina, Indija i Istočna Evropa.

"Osim direktnog dejstva na biljke, kisele kiše imaju uticaja na ispiranje neophodnih hranljivih materija, kao što su kalcijum i mangezijum iz tla, ali i na ispiranje teških metala, što uništava biljke i zagađuje vode. Od teških metala najčešće se iz zemljišta mobiliše (inače čvrsto vezan) aluminijum koji je otrovan i za biljke i za životinje (ribe stradaju u rekama i jezerima)", zaključuje profesorka Stanišić.

(MONDO/Blic)