Da se razumemo.
Nikad nisam verovao da sam baš najbolji.
Ali da sam u vrhu, to svakako.
Naročito kad sam se prvi put pojavio.
Crn.
Tanak.
Lep.
Naočit.
Ali nikako prenabudžen.
Elegantan i moderan.
Sa fantastičnim performansama, kako se to danas kaže.
Znao sam da sam stvoren da se dopadnem ženama.
I to na prvi pogled.

Bio sam stvoren da se mnome diče, da me pokazuju, da me ni na sekund ne ostavljaju bez svojih nežnih dodira. Bio sam stvoren da samnom idu u krevet, vode na poslovne sastanke, da putuju bez ikakve brige. Za njih sam mogao da čuvam tajne i intrigantne ljubavne prepiske, da se oglasim tiho, skoro nečujno, nežnim zvukovima ili suptilnom vibracijom. Mogao sam da budem blizu njihovih vratova, minđuša i parfema, nežnih ušnih školjki, čvrstih obraza ili senzualnih usana.

Sve sam to mogao, samo da je sudbina tako htela. Ali nije.

Prvo sam dopao jednom do zla boga razmaženom klincu. Taj uopšte nije hajao za moj izgled i eleganciju. Njega je zanimalo isključivo hvalisanje novotarijom, pred društvom istih takvih žutokljunaca. Ali ubrzo je počelo ludilo. Kao, da im pokaže, koliko sam izdržljiv i moćan, bacao me u pesak, držao me na suncu dok ne proključam, a jednom me ostavio skoro dve čuke u frižideru! Šta sam sve izdržao! Taj mali nije imao milosti. Dušu mi je iscedio. Po ceo dan je igrao igrice, čak i noću, gotovo da nije spavao. Jednom prilikom se sa nastavnikom fizičkog dokačio oko mene, ne mogu da kažem da mi nije prijalo to obostrano interesovanje, ali ipak, umalo da ja završim na podu.

I taman kad me je dovoljno pohabao, tako da se na prvi pogled nije moglo reći da sam još uvek mlad, privlačan i u stvari u formi, mali je počeo da kmeči ćaletu, kako više nisam u modi.

Ima li gore stvari za jednog lepotana?

A osim što je bio razmažen do ludila, mali je bio i podlac!

Pravio je ogavni plan da me namerno razbije, kako bi me lakše zamenio.

A ćale ko ćale, isprva se opirao, a onda je popustio. I to tek onda kada je u pomoć pristigla, pogađate, jedna žena!

Bila je to klinčeva baba, ćaletova keva.

Hvala nebesima, ta negovana i ženstvena gospođa, ne samo da je sprečila da moj život nasilno završi u smetlištu, nego me je na kraju balade usvojila. Ne samo što me ne nosi u zadnjem džepu pantalona, kao prethodno njen unuk, nego me, shvatajući da još nisam za bacanje, i iskreno se radujući svemu onom što mogu da joj pružim, tretira sa dužnim uvažavanjem.

Ne više kao igračka, nego kao družbenik, poverenik i pouzdani asistent, još uvek lep i prijatan pod rukom, sa njom sada živim svoj drugi život, smiren, lagodan i dostojanstven.

Ali čak i ako joj jednog dana dojadim (ah, bude li sudbine svakog lepotana!) znam da me neće baciti u đubre, već će me odneti u Yettel na reciklažu, gde će ono što je u meni uvek vredelo, naći svoje novo mesto pod suncem.

Reciklirajte stari telefon, laptop, tablet, ruter ili pametni sat u Yettelu i ostvarite popust za kupovinu novog telefona ili dodatne opreme. Više informacija pronađite na yettel.rs.