Put Bolivije, trojica Srba ubijenih u zasedi, krenuli su da čuvaju jednog od najvećih narkobosova Južne Amerike, Vilijama Rozalesa Suareza, po preporuci jednog od srpskih kriminalnih vođa kojem je trgovina kokainom jedini "biznis" - saznaju "Novosti".
Reč je o čoveku koji se visoko kotira među južnoameričkim kartelima. Ovaj evropski "bos", prema prvim informacijama, stupio je u kontakt sa srpskim kolegom u Beogradu koji mu je preporučio agenciju u Rumi i njenog vlasnika Bojana Bakulu (28). Ovaj Rumljanin jedan je od trojice ubijenih Srba. Kako su se Saša Turčinović (40) i Predrag Čanković (37), pored Bakule, našli u Boliviji umesto u Brazilu, kako su rekli porodicama, znaće se za nekoliko dana.
Bolivijski ministar policije Sasha Ljorenti izjavio je da garantuje da će bolivijske vlasti sprovesti "rigoroznu istragu" o masakru koji se prošlog petka dogodio u okolini Santa Kruza kada su ubijena i trojica srpskih državljana.
Predmet istrage su, kako piše bolivijski list "La Razon", pre svega dve zasad nerazjašnjene stvari: da li je lokalna policija učestvovala u sačekuši u kojoj su na prepad uhvaćena, mučena i pobijena šestorica pratilaca narkobosa Vilijama Rozalesa i otkud trojica ubijenih Srba u bolivijskoj selvi.
Porodicama Bojana Bakule i Saše Turčinovića iz Rume još nisu stigle zvanične informacije o njihovoj sudbini u Boliviji. Ali, one ih iščekuju sa sve manje nade da crne vesti nisu tačne i da su njih dvojica, ipak, živi.
"U ponedeljak uveče smo prvi put uspeli da uspostavimo kontakt sa Ambasadom Srbije u Brazilu, gde su nam rekli da je, preko našeg počasnog konzula u Boliviji, tamošnjim vlastima predat zahtev za zvanične informacije, ali njih, potvrdili su nam to i u razgovoru u utorak, još nema" - kaže, za "Novosti", Bakulina sestra od strica Danijela.
Bolivijski mediji pišu da su trojica ubijenih Srba u Santa Kruz stigla u četvrtak 13. maja, da ih je sačekao Huan Karlos Gutijeres, jedan od pratilaca narkobosa Vilijama Rozalesa, čiju su glavu kolumbijski karteli ucenili na milion dolara.
Oni su tamo doputovali i angažovani su ne kao članovi bilo koje narkomafijaške grupe, nego kao plaćeni telohranitelji kojima je bio obećan ugovor za obuku lokalnih "gorila". Njih trojica su već sutradan pre podne odvedena kod Rozalesa i bili su uključeni u grupu koja ga je pratila na putu koji je, po svemu sudeći, vodio prema Paragvaju, jer je on po nacionalnosti Paragvajac. Tog istog dana po podne, njih trojica su presreteni sa još sedmoro saputnika, uhvaćeni, mučeni i pogubljeni.
Javna je tajna da su ratnici s prostora bivše Jugoslavije među najtraženijima u svetu za poslove obezbeđenja. Države Južne Amerike, Irak, Bliski istok i afričke zemlje - prostori su gde vlada najveća potražnja za ljudima koji se bave poslovima obezbeđenja.
Borci s prostora bivše Jugoslavije imaju dobar imidž u ovim i sličnim poslovima, a najbolja preporuka im je učešće u ratnim dejstvima. Posebna "ulaznica" za ovu vrstu posla jeste nekadašnja pripadnost nekoj od mnogobrojnih specijalnih jedinica.
Srbi su, kako tvrde upućeni u ovu oblast, tražena roba na tržištu obezbeđenja. Prema nekim procenama, više od hiljadu građana Srbije angažovano je na poslovima zaštite ličnosti i objekata u svetu. Pored njih, na ceni su i Rusi, Ukrajinci, Hrvati i pripadnici naroda sa istoka.
Osnovni motiv zbog koga se balkanski momci otiskuju na ove destinacije jeste - dobra zarada. Prema grubim računicama, ovakvi poslovi se plaćaju najmanje četiri-pet hiljada dolara mesečno, dok prekaljeni i dokazani ljudi mogu da zarade i do 180.000 dolara godišnje. Najbolje su plaćeni poslovi koji nose najveći rizik, kao što je zaštita značajnih ličnosti.
U misije obezbeđenja odlazi se preko specijalizovanih stranih agencija, koje kandidate regrutuju i, posle provera i kraćih kurseva, šalju na zadatke. Najčešći poslovi u ponudi u Iraku su zaštita ličnosti i rad na čuvanju naftnih polja. Razvijeni narkokarteli u Južnoj Americi, koji u trgovini droge obrću milijarde dolara, "mamac" su za avanturiste iz celog sveta koji dolaze da bi radili za neke od "bosova". Stranci su uglavnom zaduženi za poslove telohranitelja.
"Brutalna smrt Predraga - Peđe Čankovića, ubrzo pošto je stigao u Boliviju "u pečalbu", opomena nam je do neba kako preporuke za, tobože, dobro plaćen posao mogu da koštaju života", navode upućeni u poslove obezbeđenja. "Neki bi da nas pošalju zato što im smetamo u poslovima "kod kuće", pošto su nas "domaćinski" iskoristili za najprljavije poslove u ratu i posle rata, i to nastoje da čine i sada".
U Zvorniku, ali i u Loznici, gde je Čanković boravio i imao veliki broj prijatelja, od boksera do ljudi koji obezbeđuju lokale i druge "obične ljude", mnogi su tek u utorak saznali za njegovu surovu smrt.
U Loznici, Čanković je bio poznat i kao strastveni bajker, koji je učestvovao u manifestacijama koje organizuje ovaj grad. Sa motociklom je "drugovao" i u Holandiji, gde je jedno vreme i boravio, o čemu svedoče i slike koje nam je dala njegova supruga Dragana Jovanović, kojoj vest o tragediji muža još niko nije potvrdio, "jer nema odgovora ni od vlasti Brazila, ni od vlasti Bolivije".
Kada će njegovi posmrtni ostaci biti dopremljeni, to niko ne zna.
"Peđa je bio dobar za sve a najmanje za sebe, jer se sticao jasan utisak da ga neki ljudi iskorišćavaju, i to godinama, pa dok su oni postajali sve bogatiji, njemu je "zapalo" da ide na tako rizična mesta odakle, obično, nema povratka", kažu Čankovićevi zvornički prijatelji.
Kako "Novosti" saznaju, odlazak u Boliviju, ali i u druge zemlje, u potrazi za sličnim poslom, san je i drugih ratnih veterana, ali i "žestokih momaka" koji su bili dečica dok je buktao rat u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu. Da li će doći do takvih "aranžmana" posle masakra u Boliviji, ne zna se.
Brazil je, inače, najveće uporište srpskih kriminalaca u Južnoj Americi. Tamo se povremeno skriva i jedan od vođa kriminalne ekipe iz Beograda, poznat, pored ostalog, i po trgovini narkoticima. Pre manje od mesec dana ovu južnoameričku državu posetila je i delegacija srpske policije, predvođena direktorom policije Miloradom Veljovićem. Pored ostalog, bilo je reči i o svetskoj borbi protiv krijumčara narkotika.
Bojan Bakula (28), zvani Grof, završio je Srednju vojnu školu u Požarevcu i sa činom mlađeg vodnika stupio u Vojsku Jugoslavije. Sedam godina bio podoficir na službi u Crnoj Gori, a zatim je napustio vojsku. Agenciju za zaštitu lica i objekata "Combat team security solutions", sa petnaestak zaposlenih, osnovao 2008, i ona obezbeđuje objekte u nekoliko gradova u Srbiji
Predrag Čanković (37) je rođen u Zvorniku i tokom rata devedesetih godina bio je pripadnik specijalne jedinice Vojske Republike Srpske "Vukovi sa Drine". Boriso se i na Kosovu i Metohiji. Kraće vreme živeo je u Roterdamu, u Holandiji a poslednjih godina radio je na poslovima zaštite ljudi i objekata u Beogradu, gde se najverovatnije upoznao sa Bakulom i Turčinovićem.
Saša Turčinović (40) je nekadašnji pripadnik Jednice za specijalne operacije RDB. Kao član "crvenih beretki", 1998. i 1999. godine, bio je angažovan u dejstvima na Kosovu i Metohiji. Do 2009. godine radio je za više agencija za obezbeđenje u Beogradu a bio je pomoćnik Bojanu Bakuli u njegovom preduzeću za obezbeđenje.
(Novosti)
Bolivijski ministar policije Sasha Ljorenti izjavio je da garantuje da će bolivijske vlasti sprovesti "rigoroznu istragu" o masakru koji se prošlog petka dogodio u okolini Santa Kruza kada su ubijena i trojica srpskih državljana.
Predmet istrage su, kako piše bolivijski list "La Razon", pre svega dve zasad nerazjašnjene stvari: da li je lokalna policija učestvovala u sačekuši u kojoj su na prepad uhvaćena, mučena i pobijena šestorica pratilaca narkobosa Vilijama Rozalesa i otkud trojica ubijenih Srba u bolivijskoj selvi.
Porodicama Bojana Bakule i Saše Turčinovića iz Rume još nisu stigle zvanične informacije o njihovoj sudbini u Boliviji. Ali, one ih iščekuju sa sve manje nade da crne vesti nisu tačne i da su njih dvojica, ipak, živi.
"U ponedeljak uveče smo prvi put uspeli da uspostavimo kontakt sa Ambasadom Srbije u Brazilu, gde su nam rekli da je, preko našeg počasnog konzula u Boliviji, tamošnjim vlastima predat zahtev za zvanične informacije, ali njih, potvrdili su nam to i u razgovoru u utorak, još nema" - kaže, za "Novosti", Bakulina sestra od strica Danijela.
Bolivijski mediji pišu da su trojica ubijenih Srba u Santa Kruz stigla u četvrtak 13. maja, da ih je sačekao Huan Karlos Gutijeres, jedan od pratilaca narkobosa Vilijama Rozalesa, čiju su glavu kolumbijski karteli ucenili na milion dolara.
Oni su tamo doputovali i angažovani su ne kao članovi bilo koje narkomafijaške grupe, nego kao plaćeni telohranitelji kojima je bio obećan ugovor za obuku lokalnih "gorila". Njih trojica su već sutradan pre podne odvedena kod Rozalesa i bili su uključeni u grupu koja ga je pratila na putu koji je, po svemu sudeći, vodio prema Paragvaju, jer je on po nacionalnosti Paragvajac. Tog istog dana po podne, njih trojica su presreteni sa još sedmoro saputnika, uhvaćeni, mučeni i pogubljeni.
Javna je tajna da su ratnici s prostora bivše Jugoslavije među najtraženijima u svetu za poslove obezbeđenja. Države Južne Amerike, Irak, Bliski istok i afričke zemlje - prostori su gde vlada najveća potražnja za ljudima koji se bave poslovima obezbeđenja.
Borci s prostora bivše Jugoslavije imaju dobar imidž u ovim i sličnim poslovima, a najbolja preporuka im je učešće u ratnim dejstvima. Posebna "ulaznica" za ovu vrstu posla jeste nekadašnja pripadnost nekoj od mnogobrojnih specijalnih jedinica.
Srbi su, kako tvrde upućeni u ovu oblast, tražena roba na tržištu obezbeđenja. Prema nekim procenama, više od hiljadu građana Srbije angažovano je na poslovima zaštite ličnosti i objekata u svetu. Pored njih, na ceni su i Rusi, Ukrajinci, Hrvati i pripadnici naroda sa istoka.
Osnovni motiv zbog koga se balkanski momci otiskuju na ove destinacije jeste - dobra zarada. Prema grubim računicama, ovakvi poslovi se plaćaju najmanje četiri-pet hiljada dolara mesečno, dok prekaljeni i dokazani ljudi mogu da zarade i do 180.000 dolara godišnje. Najbolje su plaćeni poslovi koji nose najveći rizik, kao što je zaštita značajnih ličnosti.
U misije obezbeđenja odlazi se preko specijalizovanih stranih agencija, koje kandidate regrutuju i, posle provera i kraćih kurseva, šalju na zadatke. Najčešći poslovi u ponudi u Iraku su zaštita ličnosti i rad na čuvanju naftnih polja. Razvijeni narkokarteli u Južnoj Americi, koji u trgovini droge obrću milijarde dolara, "mamac" su za avanturiste iz celog sveta koji dolaze da bi radili za neke od "bosova". Stranci su uglavnom zaduženi za poslove telohranitelja.
"Brutalna smrt Predraga - Peđe Čankovića, ubrzo pošto je stigao u Boliviju "u pečalbu", opomena nam je do neba kako preporuke za, tobože, dobro plaćen posao mogu da koštaju života", navode upućeni u poslove obezbeđenja. "Neki bi da nas pošalju zato što im smetamo u poslovima "kod kuće", pošto su nas "domaćinski" iskoristili za najprljavije poslove u ratu i posle rata, i to nastoje da čine i sada".
U Zvorniku, ali i u Loznici, gde je Čanković boravio i imao veliki broj prijatelja, od boksera do ljudi koji obezbeđuju lokale i druge "obične ljude", mnogi su tek u utorak saznali za njegovu surovu smrt.
U Loznici, Čanković je bio poznat i kao strastveni bajker, koji je učestvovao u manifestacijama koje organizuje ovaj grad. Sa motociklom je "drugovao" i u Holandiji, gde je jedno vreme i boravio, o čemu svedoče i slike koje nam je dala njegova supruga Dragana Jovanović, kojoj vest o tragediji muža još niko nije potvrdio, "jer nema odgovora ni od vlasti Brazila, ni od vlasti Bolivije".
Kada će njegovi posmrtni ostaci biti dopremljeni, to niko ne zna.
"Peđa je bio dobar za sve a najmanje za sebe, jer se sticao jasan utisak da ga neki ljudi iskorišćavaju, i to godinama, pa dok su oni postajali sve bogatiji, njemu je "zapalo" da ide na tako rizična mesta odakle, obično, nema povratka", kažu Čankovićevi zvornički prijatelji.
Kako "Novosti" saznaju, odlazak u Boliviju, ali i u druge zemlje, u potrazi za sličnim poslom, san je i drugih ratnih veterana, ali i "žestokih momaka" koji su bili dečica dok je buktao rat u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu. Da li će doći do takvih "aranžmana" posle masakra u Boliviji, ne zna se.
Brazil je, inače, najveće uporište srpskih kriminalaca u Južnoj Americi. Tamo se povremeno skriva i jedan od vođa kriminalne ekipe iz Beograda, poznat, pored ostalog, i po trgovini narkoticima. Pre manje od mesec dana ovu južnoameričku državu posetila je i delegacija srpske policije, predvođena direktorom policije Miloradom Veljovićem. Pored ostalog, bilo je reči i o svetskoj borbi protiv krijumčara narkotika.
Bojan Bakula (28), zvani Grof, završio je Srednju vojnu školu u Požarevcu i sa činom mlađeg vodnika stupio u Vojsku Jugoslavije. Sedam godina bio podoficir na službi u Crnoj Gori, a zatim je napustio vojsku. Agenciju za zaštitu lica i objekata "Combat team security solutions", sa petnaestak zaposlenih, osnovao 2008, i ona obezbeđuje objekte u nekoliko gradova u Srbiji
Predrag Čanković (37) je rođen u Zvorniku i tokom rata devedesetih godina bio je pripadnik specijalne jedinice Vojske Republike Srpske "Vukovi sa Drine". Boriso se i na Kosovu i Metohiji. Kraće vreme živeo je u Roterdamu, u Holandiji a poslednjih godina radio je na poslovima zaštite ljudi i objekata u Beogradu, gde se najverovatnije upoznao sa Bakulom i Turčinovićem.
Saša Turčinović (40) je nekadašnji pripadnik Jednice za specijalne operacije RDB. Kao član "crvenih beretki", 1998. i 1999. godine, bio je angažovan u dejstvima na Kosovu i Metohiji. Do 2009. godine radio je za više agencija za obezbeđenje u Beogradu a bio je pomoćnik Bojanu Bakuli u njegovom preduzeću za obezbeđenje.
(Novosti)
