DA BAR POSTOJI DOKAZ, DA ODEM NA GROB DA SE ISPLAČEM! Dejan traži brata blizanca 44 godine, majka išla i kod Đinđića

Dejan Baranovski (44) iz Feketića je podigao meštane svog mesta na noge a potom i celu Srbiju kada je na društvenoj mreži "Fejsbuk" objavio 27. marta ove godine svoju fotografiju a onda napisao da traži svog brata blizanca 44 godine. Prema njegovim rečima, on i njegova majka Biljana su se na ovaj korak odlučili nakon 20 godina neuspešne potrege za članom porodice. Dejan i njegova majka veruju da im je oduzet po rođenju.

Biljana je otkrila da je njena sestra dugo o ovome ćutala, ali da je onda odlučila da progovori kada je skupila hrabrosti. Biljana je navela da je u svakom mladiću tražila svoje drugo dete verujući da se nalazi tu negde u blizini.

"Tada sam joj rekla da ja sve vreme imam osećaj kao da mi je dete živo, stalno sam gledala decu njihovog uzrasta, kao da tražim još jedno dete. Kad je Dejan trebalo da krene u zabavište moj otac je otišao da izvadi izvod iz matične knjige rođenih i matičar ga je pitao kako ne vadi i za drugo dete, na šta mu je on odgovorio da je umrlo. Međutim matičar je napomenuo da oni to nemaju u spisama", dodaje ona.

Prema njenim rečima, sumnja se da je viđen Dejanov blizanac nije se dogodila samo jednom. Par godina kasnije, u istom gradu se ponovila situacija kada su se majci Biljani probudila bolna sećanja.

"Drugi put kada sumnjamo da je viđen bilo je kada su već bili odrasli momci. Sestrin sin je radio u prodavnici u Beogradu, poznaje moju decu. Ušao je momak isti Dejan, on se nadao da će platiti čekovima da bismo mogli da vidimo adresu i da mu uđemo u trag, međutim platio je kešom i otišao", navodi Biljana.

Šanse za pronalazak deteta jesu bile veoma male, ali Biljana nije nikada gubila nadu. Ona je sa drugim ženama koje su doživele istu sudbinu tražila svoje oduzeto dete.

"Ja sam išla i sa grupom roditelja koji traže svoju decu od 2000. godine, tad je i Đinđić trebalo da nas primi. Kada sam videla ko je sve bio tamo, šokirala sam se. Doktorica je takođe tražila svoje dete i tek tad sam pomislila šta ja da očekujem ako se to doktorici desilo. U martu ove godine sam dobila poziv iz suda iz Beograda da me pitaju gde želim da se nastavi slučaj. Ja sam izabrala Novi Sad, jer živim u Feketiću. Nabavili smo dosta dokumenata koje ranije nismo mogli da dobijemo. Imala sam samo potvrdu da je dete umrlo, ali nikakve detalje. Sada smo dobili ceo spisak sa lekarskim terminima, ali ja se ne razumem u to. Ključna stvar i dalje fali - da li je dete igde sahranjeno, dokaz ne postoji. Da bar postoji dokaz, da odem na grob da se isplačem", kaže Biljana.

Biljana samo želi da zna istinu. Ne bi joj bio problem da čeka još deceniju ako treba.

"Ja nikog ne osuđujem, samo želim da znam istinu. Desi se da ugine kućni ljubimac, pa plačeš i za njim, a ne za detetom. Treba mi samo neka potvrda, zamislite da živite u neznanju 40 i nešto godina. Ne daj Bože nikom", izjavila je ona.

Na pitanje šta bi rekla kada bi ugledala svog sina, Biljana prvo nije mogla da odgovori. Potom je rekla da bi volela da ga vidi.

"Svesna sam da ne može da me prihvati sada posle toliko vremena, samo želim da znam istinu jer ima rođenog brata i rođenu sestru. Da se upoznaju barem, pa kako bude. Ako je negde živ, ko zna gde je. Plašim se da je možda sam, a ima roditelje i rodbinu", zaključuje Biljana.

(MONDO/Telegraf)