Od ove jeseni, ako se ostvari plan Gradskog sekretarijata za zdravstvo, domovi zdravlja radiće svakog dana od sedam do 20 sati.
Novina je da će biti propisano tačno vreme prijema prvog i poslednjeg pacijenta, kao i da će se pregledi na odeljenjima opšte medicine zakazivati.
Novim predlogom o organizaciji rada u domovima zdravlja prepodnevna smena trajaće od sedam do 14 sati, sa pauzom od 9.30 do 10 sati, a popodnevna od 13 do 20 sati, sa pauzom od 16 do 16.30 sati.
Novina je da će u vreme pauze biti prisutan dežurni lekar i njegov tim. Duže će raditi i laboratorije.
U prepodnevnoj smeni, zakazivanje prvog pacijenta je u 7.15 sati, a poslednjeg u 13.15 sati. U popodnevnoj smeni, zakazivanje prvog pacijenta je u 13.30 časova, a poslednjeg je u 19.30 časova. Posete pacijenata zakazivaće se tokom celokupnog trajanja radnog vremena doma zdravlja.
Gradski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Blagojević kaže za "Blic" da će ovakvim rasporedom rada zaposleni u domovima zdravlja konačno ispuniti kvotu od 40 radnih sati tokom nedelje, za šta su i do sada dobijali punu platu.
"Ovo nameravamo da sprovedemo u delo da bismo izašli u susret pacijentima koji, većinom, imaju nezgodno i klizno radno vreme.
Direktori domova zdravlja nisu imali zamerke. Slede konsultacije sa predstavnicima Lekarske komore i nakon toga će sve planirano i zaživeti.
Nema mesta žalbama lekara da im je preteško, jer je Institut za medicinu rada, nakon procene rizika, ustanovio da su mesta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti laka radna mesta", ističe dr Blagojević.
Da bi promene zaživele, moraju da se slože sindikati u zdravstvu. Njih je dr Blagojević pozvao na usmene konsultacije, ali se nisu odazvali.
Predsednica Saveza sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Nevenka Dimitrijević kaže za "Blic" da Gradski sekretarijat za zdravstvo može samo da predloži, a Skupština grada donosi odluku o radnom vremenu domova zdravlja.
Prema Zakonu o radu, međutim, osnivač ne određuje raspored rada, a to znači da Beograd u ovome i nema ingerencije.
"Sporno je koliko traje jedna smena, u koliko je sati pauza za odmor, da li se pregled zakazuje, u koliko sati i kojim tempom.
Problematično je i preklapanje smena, koje nije moguće u ambulantnim uslovima na istom mestu za rad", ističe ona.
Iza predloga ne krije se namera da se zaista uslovi lečenja učine boljim za osiguranike, već da se izvrši neka vrsta pritiska na zaposlene u domovima zdravlja, a to može biti ozbiljan razlog za revolt onih koji su ionako nezadovoljni lošim uslovima rada i tretmanom ustanova lokalne samouprave, zaključuje Dimitrijević.
Još je oštrija dr Milica Nikolić Urošević, potpredsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Ona najavljuje i štrajk u domovima zdravlja oko 15. juna ako ovaj predlog Gradskog sekretarijata za zdravstvo dospe na dnevni red Skupštine grada.
"Nije normalno ni preporučivo duže od šest sati raditi neprestano sa pacijentima. Sumnjam u navode dr Blagojevića da je Institut za medicinu rada mogao naša radna mesta da okarakteriše kao laka. Mi smo ti koji se prvi susreću sa svakim pacijentom i mi moramo da budemo pribrani da postavimo prvu dijagnozu od koje mnogo toga zavisi", naglašava dr Milica Nikolić Urošević.
(MONDO)
Novim predlogom o organizaciji rada u domovima zdravlja prepodnevna smena trajaće od sedam do 14 sati, sa pauzom od 9.30 do 10 sati, a popodnevna od 13 do 20 sati, sa pauzom od 16 do 16.30 sati.
Novina je da će u vreme pauze biti prisutan dežurni lekar i njegov tim. Duže će raditi i laboratorije.
U prepodnevnoj smeni, zakazivanje prvog pacijenta je u 7.15 sati, a poslednjeg u 13.15 sati. U popodnevnoj smeni, zakazivanje prvog pacijenta je u 13.30 časova, a poslednjeg je u 19.30 časova. Posete pacijenata zakazivaće se tokom celokupnog trajanja radnog vremena doma zdravlja.
Gradski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Blagojević kaže za "Blic" da će ovakvim rasporedom rada zaposleni u domovima zdravlja konačno ispuniti kvotu od 40 radnih sati tokom nedelje, za šta su i do sada dobijali punu platu.
"Ovo nameravamo da sprovedemo u delo da bismo izašli u susret pacijentima koji, većinom, imaju nezgodno i klizno radno vreme.
Direktori domova zdravlja nisu imali zamerke. Slede konsultacije sa predstavnicima Lekarske komore i nakon toga će sve planirano i zaživeti.
Nema mesta žalbama lekara da im je preteško, jer je Institut za medicinu rada, nakon procene rizika, ustanovio da su mesta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti laka radna mesta", ističe dr Blagojević.
Da bi promene zaživele, moraju da se slože sindikati u zdravstvu. Njih je dr Blagojević pozvao na usmene konsultacije, ali se nisu odazvali.
Predsednica Saveza sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Nevenka Dimitrijević kaže za "Blic" da Gradski sekretarijat za zdravstvo može samo da predloži, a Skupština grada donosi odluku o radnom vremenu domova zdravlja.
Prema Zakonu o radu, međutim, osnivač ne određuje raspored rada, a to znači da Beograd u ovome i nema ingerencije.
"Sporno je koliko traje jedna smena, u koliko je sati pauza za odmor, da li se pregled zakazuje, u koliko sati i kojim tempom.
Problematično je i preklapanje smena, koje nije moguće u ambulantnim uslovima na istom mestu za rad", ističe ona.
Iza predloga ne krije se namera da se zaista uslovi lečenja učine boljim za osiguranike, već da se izvrši neka vrsta pritiska na zaposlene u domovima zdravlja, a to može biti ozbiljan razlog za revolt onih koji su ionako nezadovoljni lošim uslovima rada i tretmanom ustanova lokalne samouprave, zaključuje Dimitrijević.
Još je oštrija dr Milica Nikolić Urošević, potpredsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Ona najavljuje i štrajk u domovima zdravlja oko 15. juna ako ovaj predlog Gradskog sekretarijata za zdravstvo dospe na dnevni red Skupštine grada.
"Nije normalno ni preporučivo duže od šest sati raditi neprestano sa pacijentima. Sumnjam u navode dr Blagojevića da je Institut za medicinu rada mogao naša radna mesta da okarakteriše kao laka. Mi smo ti koji se prvi susreću sa svakim pacijentom i mi moramo da budemo pribrani da postavimo prvu dijagnozu od koje mnogo toga zavisi", naglašava dr Milica Nikolić Urošević.
(MONDO)
