SRPSKI STRUČNJACI OBJASNILI SVE O AMONIJAKU: Činjenice i odgovori na najvažnija pitanja, a ove zablude mogu biti opasne

Izlivanje amonijaka u Pirotu proteklog vikenda, kada je više od 50 ljudi hospitalizovano zbog simptoma trovanja, zabrinulo je javnost i otvorilo prostor za širenje neproverenih informacija koje bi mogle da izazovu paniku, ili rizično ponašanje. Činjenice o amonijaku i preporuke za postupanje u ovakvim situacijama dali su stručnjaci u radu "Izlivanje amonijaka u Pirotu: Upravljanje infodemijom" Laboratorije za infodemiologiju i upravljanje informacijama Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prof. dr Jasmina Jović-Stošić, načelnica Klinike za urgentnu i kliničku toksikologiju Centra za kontrolu trovanja VMA i prof. dr Petar Bulat sa Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović", oboje članovi Udruženja toksikologa Srbije, odgovorili su na najvažnija pitanja vezana za akcidente sa amonijakom. Podaci pokazuju i da su građani pretraživali internet u potrazi za odgovorima na više pitanja vezanih za amonijak, zbog čega je u radu istaknuto na koji način on utiče na ljudsko zdravlje i koje su preventivne mere u slučaju izlivanja, ali i da li je tačno da je kancerogen i da li zaštitne maske štite od ovog gasa.

Američka Nacionalna medicinska biblioteka u sistemu "WISER" namenjenom reakcijama u slučaju izlaganja opasnim supstancama, amonijak se može uneti na tri načina: 

• Udisanje (inhalacija) - najčešće dolazi do iritacije ili opekotina gornjih i donjih disajnih puteva.
• Direktan kontakt sa očima/kožom - može da dovede do iritacije, a u višim koncentracijama amonijaka može doći i do ozbiljne povrede, tačnije može da izazove ozbiljne opekotine i trajne povrede kože i sluzokože.
• Gutanje - ovaj slučaj je dosta redak, a najveća opasnost preti od opekotina na sluzokoži usta, grla, jednjaka i želuca.

Stručnjaci su izračunali da u manjoj koncentraciji (5 ppm) amonijaka može da izazove iritaciju nosa i grla, kao i probleme sa disanjem. U većim koncentracijama amonijak može da izazove jak kašalj, ozbiljna oštećenja pluća, iritaciju očiju ili čak i gubitak vida, a koncentracije amonijaka koje ugrožavaju zdravlje i život ljudi su veće od 300 ppm.

Opekotine nastaju vrlo brzo nakon izlaganja amonijaku, u roku od nekoliko minuta, a mogu da napreduju tokom narednih sati. Najveća opasnost preti organima za disanje, koži i očima, a manifestuje se kao crvenilo, pečenje i bol uz pojačano lučenje suza i eventualno zamagljen vid. Obavezan je kašalj, gušenje i nedostatak vazduha, bol u grudima, mučnina i povraćanje. U najtežim slučajevima može doći do otoka, spazma i sekrecije u disajnim putevima i plućima, što može onemogućitinormalno disanje i dovesti do gušenja sa smrtnim ishodom.

Osobe u posebnom riziku od štetnog dejstva amonijaka su osobe koje boluju od astme, bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća i drugih bolesti disajnih puteva, takođe deca, osobe sa hroničnim bolestima i starije osobe. Nažalost, ne postoji direktan protivotrov za trovanje amonijakom, tako da je najvažnije da se izloženi delovi tela ispiraju vodom makar 5 minuta, ako je moguće koristeći sapun, a oči ispirati ih vodom ili fiziološkim rastvorom makar 15 minuta. Za one koji progutaju amonijak obavezno je uzimanje vode ili mleka a zatim da se jave lekaru.

Možda najbitnije pitanje koje postavljaju naši građani je "Da li je amonijak kancerogen?", odgovor je ne. Važno je znati i da je prag mirisa amonijaka mnogo niži od toksične koncentracije, kao i činjenicu da hirurške i zaštitne N95 maske za lice ne štite od izloženosti gasovima kao što je amonijak, navodi američki Centar za kontrolu bolesti umedicinskim smernicama za slučajeve izlaganja amonijaku.

Infodemija - korona, "ivermektin", amonijak

Negativan uticaj prevelike količine informacija, uključujući lažne ili delimično tačne informacije u digitalnom i fizičkom okruženju, naziva se infodemija. Ova situacija može da podstakne rizično ponašanje stanovništva tako što uzrokuje konfuziju, dovodi do gubitka poverenja u zdravstvene institutcije i na taj način podriva efikasnost odgovora na javnozdravstvenu krizu. Uticaj infodemije Srbija je osetila u slučaju pandemije korona virusa, i nedovoljnog obuhvata vakcinacijom uprkos široko dostupnim i besplatnim cepivima protiv bolesti. Još jedan od primera je zloupotreba leka "ivermektin" na osnovu netačnih informacija u medijima i na društvenim mrežama, uprkos jasnom stavu Medicinskog fakulteta da naučna osnova za upotrebu u svrhu prevencije i lečenja kovida apsolutno ne postoji.

"Upravljanje infodemijom predstavlja multidisciplinaran proces čiji je osnovni cilj neutralisanje ili ublažavanje negativnih posledica infodemije po javno zdravlje. Teorijsku osnovu za upravljanje infodemijom pružila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kroz više dokumenata koji ističu važnost komunikacije rizika i uključivanja zajednice, a u Srbiji za sada postoje dva sertifikovana menadžera infodemije, dr Stefan Mandić-Rajčević i dr Aleksandar Stevanović sa Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu", navodi na svom sajtu Laboratorija za infodemiologiju i upravljanje infodemijom.

Vagon sa amonijakom prevrnuo se u nedelju uveče na pruzi između Pirota i Staničenja i tom prilikom došlo je do curenja tog gasa u atomosferu. U bolnici u Pirotu hospitalizovana je 51 osoba zbog simptoma trovanja amonijakom.

(MONDO)