Kazne u slučaju ako opasnog psa ne vodite na povocu su paprene, kreću se od 5.000 do 50.000 dinara.
Mnoga pitanja su otvorena nakon što su novinara Vladana Radosavljevića nasmrt izujedali psi na Kosmaju – kako naterati vlasnike da opasnih pasa da im stavljaju korpe, kako smanjiti broj lutalica, kako kontrolisati da li su čipovani, da li je opasan pas ili vlasnik. Veterinar i nekadašnji pomoćnik gradskog sekretara za zoohigijenu Vladimir Terzin navodi da je uvek kriv vlasnik, kao i da čovek čak i od pudlice može da napravi zver.
Vladimir Terzin smatra da je najvažnije obeležavati životinje – da se štene čipuje do trećeg meseca, kako mu se nikada ne bi izgubio trag. To nalaže i zakon, javlja RTS. "Svi smo dužni da sprovodimo zakon. Od onih koji u moju kliniku dolaze, to su 98-99 odsto čipovani psi. Mi klijente koji neće da čipuju pse ne primamo, neka potraže drugo mesto gde će ih primiti. Primamo ih samo ako pas krvari ili slično, po zakonu smo dužni tada da ukažemo pomoć, ali što se tiče vakcinacije – to ne radimo", navodi Terzin.
Ipak, dodaje da ne možete čipovati psa protiv volje vlasnika, a od vlasnika ne možete tražiti lični dokument ili podatke na osnovu kojih biste mogli da ga prijavite. Terzin ističe da kazne koje su namenjene vlasnicima čiji psi, u slučaju da je reč o opasnim rasama, nemaju korpu i nisu na povocu, nisu male – iznose od 5.000 do 50.000 dinara.
"Imate taj deo zakona koji se odnosi na opasne rase, staforde, pitbulove, ali ja sam uvek tvrdio da je opasan vlasnik.Možete od pudlice da napravite zver, da reži, grize, ali kada vas ona ujede nije toliko strašno, ali ujed krupnijeg psa, što smo videli može biti i opasan po život", rekao je Terzin.
Ko treba da skreće pažnju vlasnicima opasnih pasa
Na pitanje da li mi treba da skrećemo pažnju komšijama koji imaju psa opasne rase da treba da nosi korpu, Terzin navodi da bi te slučajeve mogli da prijavimo policiji ili komunalnim inspektorima. "Nije na nama da komšijama skrećemo pažnju, ali možete ih prijaviti. Takvi psi su u obavezi da nose korpu i budu na povocima na javnim površinama, ali u dvorištu kuće nemaju tu obavezu", navodi Terzin dodajući da bi "bilo zanimljivo pitati koliko je kazni naplaćeno, kad, kako i kome".
Smatra da bi bilo dobro da i druge lokalne samouprave, poput Beograda, imaju inspektore koji bi išli po javnim površinama i kontrolisali čipovanje i vakcinaciju. "Oni nemaju pravo da uđu u nečije dvorište, stan ili kuću, ali mogu da kontrolišu one koji su napolju. Tim primerom Beograda trebalo bi da se ugledaju i ostale lokalne samouprave, koje bi trebalo da angažuju svoje veterinarske inspektore", ističe Terzin.
Kako rešiti problem lutalica
Govoreći o lutalicama, ističe da su preko 90 odsto napuštenih pasa nekada bili vlasnički psi. "Da su čipovani, mogli biste naći vlasnika, naplatiti kaznu i oduzeti psa, i onda ga udomiti", rekao je Terzin. Ukazao je i na primer kada je u dvorištu beogradske škole neko ostavio pet štenaca. "Ljudi kažu da znaju o kome je reč, da se zna i registarski broj automobila, onda sigurno može da se pronađe - treba ga naći i naplatiti ozbiljnu kaznu", zaključuje Terzin.
(MONDO/RTS)
