Opcije koje se razmatraju za smanjenje saobraćajnih gužvi u Beogradu su naplata ulaska u centar za vreme rekonstrukcije Gazele i jeftinije parkiranje za vozače koji koriste automobile na ekološka goriva.
Uvođenje takozvane gradske putarine za sada je samo ideja, a o sprovođenju odluke razmišljaće se u narednom periodu, piše "Blic".
Stručnjaci se slažu da naplaćivanje ulaska u centar grada može da funkcioniše samo ako građani kao alternativu imaju najkvalitetni vid gradskog prevoza, metro sistem.
Da li zbog straha od saobraćajnog kolapsa za vreme rekonstrukcije Gazele ili nečeg drugog, u Sekretarijatu za saobraćaj se razmatra uvođenje gradske putarine za vreme radova na najprometnijem gradskom mostu koji bi, prema poslednjim informacijama, trebalo da počnu 1. jula.
"Beograd bi mogao da za vreme rekonstrukcije mosta uvede bar privremeno gradsku putarinu i tako se priključi gradovima poput Londona ili Stokholma.
Postojeća saobraćajna mreža ne može da primi ni automobile onih koji stanuju u centru, a kamoli vozila koja dolaze sa strane, kažu u Sekretarijatu za saobraćaj.
Plan je da od plaćanja ulaska u "krug dvojke" budu izuzeti motociklisti i biciklisti, a ovu dažbinu ne bi plaćali ni vozači koji imaju automobile na gas, električnu energiju i hibridna vozila.
Privilegiju da ne plaćaju ulaz u centar imali bi i svi oni koji u svojim automobilima prevoze tri ili četiri putnika.
"Ovom merom bi dobili da veći broj vozila koji kruži najzagađenijim delom grada koristi ekološki prihvatljiva goriva, odnosno manje zagađuje okolinu, a umesto dosadašnjih 1,5 putnika po automobilu taj broj bi se povećao, a samim tim bi se smanjio i broj automobila", objašnjavaju u Sekretarijatu.
Ovaj predlog ima podršku dela struke. Zagovornik restriktivnih mera za ulazak automobilom u centar grada je Milan Vujanić, profesor sa Saobraćajnog fakulteta.
Prema njegovim rečima, sve mere koje za cilj imaju smanjenje broja vozila u centru grada mogu samo da donesu boljitak.
"Jeste pitanje da li se građani sa tim slažu ali lično mi nije jasno šta će toliko vozila u centru grada preko dana. Čemu služi gradski prevoz, ako ljudi idu na posao automobilom.
Što se mene tiče, ujutro od sedam do deveti od 13 do 17 sati uveo bih drastično veće cene parkiranja. U Londonu, ako uđeš u centar grada u vremenu od 10 do 14, samo ulazak plaćaš pet funti", kaže Vujanić.
Probno uvođenje gradske putarine u Stokholmu, u januaru 2006. godine, smanjilo je broj automobila u centru grada za oko 25 odsto, a zagađenje ugljen-monoksidom za 14 odsto.
Građani Stokholma o ovome su se izjasnili na referendumu. Ovakva praksa već četiri godine postoji u Londonu.
Statistike pokazuju da svakog dana parking mesto u "krugu dvojke" traži oko 20.000 automobila, a broj postojećih parking mesta je oko 12.000.
U planu je i da vozači koji voze automobile na ekološki prihvatljiva goriva (gas, biodizel i slično) imaju privilegiju jeftinijeg plaćanja parkinga u svim parking zonama.
Na internet sajtovima koji su se bavili ovom temom komentari su različiti. Neki smatraju da bi pre ove mere Beograd trebalo da ima bar 10 linija metroa, adekvatan autobuski i tramvajski saobraćaj, vozni red koji treba poštovati, razvijenu mrežu javnih parkinga u gradu i oko njega, kao i da je ovakva ideja "harač" i da će Beograđani "uskoro plaćati i vazduh koji dišu". Pojedini ipak podržavaju ideju, ali tek kada bude u potpunosti završena obilaznica oko grada, prenosi "Blic".
(MONDO)
Stručnjaci se slažu da naplaćivanje ulaska u centar grada može da funkcioniše samo ako građani kao alternativu imaju najkvalitetni vid gradskog prevoza, metro sistem.
Da li zbog straha od saobraćajnog kolapsa za vreme rekonstrukcije Gazele ili nečeg drugog, u Sekretarijatu za saobraćaj se razmatra uvođenje gradske putarine za vreme radova na najprometnijem gradskom mostu koji bi, prema poslednjim informacijama, trebalo da počnu 1. jula.
"Beograd bi mogao da za vreme rekonstrukcije mosta uvede bar privremeno gradsku putarinu i tako se priključi gradovima poput Londona ili Stokholma.
Postojeća saobraćajna mreža ne može da primi ni automobile onih koji stanuju u centru, a kamoli vozila koja dolaze sa strane, kažu u Sekretarijatu za saobraćaj.
Plan je da od plaćanja ulaska u "krug dvojke" budu izuzeti motociklisti i biciklisti, a ovu dažbinu ne bi plaćali ni vozači koji imaju automobile na gas, električnu energiju i hibridna vozila.
Privilegiju da ne plaćaju ulaz u centar imali bi i svi oni koji u svojim automobilima prevoze tri ili četiri putnika.
"Ovom merom bi dobili da veći broj vozila koji kruži najzagađenijim delom grada koristi ekološki prihvatljiva goriva, odnosno manje zagađuje okolinu, a umesto dosadašnjih 1,5 putnika po automobilu taj broj bi se povećao, a samim tim bi se smanjio i broj automobila", objašnjavaju u Sekretarijatu.
Ovaj predlog ima podršku dela struke. Zagovornik restriktivnih mera za ulazak automobilom u centar grada je Milan Vujanić, profesor sa Saobraćajnog fakulteta.
Prema njegovim rečima, sve mere koje za cilj imaju smanjenje broja vozila u centru grada mogu samo da donesu boljitak.
"Jeste pitanje da li se građani sa tim slažu ali lično mi nije jasno šta će toliko vozila u centru grada preko dana. Čemu služi gradski prevoz, ako ljudi idu na posao automobilom.
Što se mene tiče, ujutro od sedam do deveti od 13 do 17 sati uveo bih drastično veće cene parkiranja. U Londonu, ako uđeš u centar grada u vremenu od 10 do 14, samo ulazak plaćaš pet funti", kaže Vujanić.
Probno uvođenje gradske putarine u Stokholmu, u januaru 2006. godine, smanjilo je broj automobila u centru grada za oko 25 odsto, a zagađenje ugljen-monoksidom za 14 odsto.
Građani Stokholma o ovome su se izjasnili na referendumu. Ovakva praksa već četiri godine postoji u Londonu.
Statistike pokazuju da svakog dana parking mesto u "krugu dvojke" traži oko 20.000 automobila, a broj postojećih parking mesta je oko 12.000.
U planu je i da vozači koji voze automobile na ekološki prihvatljiva goriva (gas, biodizel i slično) imaju privilegiju jeftinijeg plaćanja parkinga u svim parking zonama.
Na internet sajtovima koji su se bavili ovom temom komentari su različiti. Neki smatraju da bi pre ove mere Beograd trebalo da ima bar 10 linija metroa, adekvatan autobuski i tramvajski saobraćaj, vozni red koji treba poštovati, razvijenu mrežu javnih parkinga u gradu i oko njega, kao i da je ovakva ideja "harač" i da će Beograđani "uskoro plaćati i vazduh koji dišu". Pojedini ipak podržavaju ideju, ali tek kada bude u potpunosti završena obilaznica oko grada, prenosi "Blic".
(MONDO)
