Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je, prvog dana svoje zvanične posete Pekingu, posle razgovora sa svojim domaćinom, kineskim predsednikom Hu Djintaom, sveobuhvatnu saradnju s Kinom u oblasti energetike koja, pored isporuke ruske nafte, uključuje i gradnju nuklearnih postrojenja u Kini.
Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je, prvog dana svoje zvanične posete Pekingu, posle razgovora sa svojim domaćinom, kineskim predsednikom Hu Djintaom, sveobuhvatnu saradnju s Kinom u oblasti energetike koja, pored isporuke ruske nafte, uključuje i gradnju nuklearnih postrojenja u Kini.
"Ta saradnja podrazumeva isporuku opreme iz oblasti energetike, nuklearne energije, uključujući nastavak našeg učešća u stvaranju novih nuklearnih kapaciteta u Kini", rekao je ruski predsednik u razgovoru s novinarima u Pekingu.
Kina planira da tokom narednih 15 godina izgradi 27 nuklearnih elektrana, a ruske firme nameravaju da se jave na tender za svaku od njih, izjavio je ove sedmice - kako je ovde preneto - Sergej Kirijenko, ruski ministar za atomsku energetiku.
Rusija, takodje, planira izgradnju sopstvenih, novih elektrana - čak 40 do 2030. godine, najavio je Kirijenko.
Novinarima u Pekingu je dostavljeno zajedničko, rusko-kinesko saopštenje u kojem se kaže da će bilateralna saradnja u oblasti energetike "doprineti ekonomskom razvoju obeju zemalja" i "ojačati energetsku stabilnost u azijsko-pacifičkom regionu i celom svetu".
Kina je glavni kupac ruske nafte koju ta zemlja zasad uvozi železnicom. U planu je, medjutim, izgradnja sibirsko-pacifickog naftovoda dugog 4.100 kilometara kojim bi se nafta iz Rusije dopremala direktno do naftnih postrojenja Kine, drugog najvećeg potrošača energije u svetu (odmah iza SAD).
Kina želi da od Rusije dobija, ako je moguće, 30 miliona tona nafte godišnje (600.000 barela dnevno), a istim putem bi trebalo da ovu zemlju, čiji snažan ekonomski rast zahteva sve više i više energije, bude dopremljen i prirodni gas iz Rusije. U tom smislu se očekuje da će tokom dvodnevne Putinove posete Kini biti potpisan i protokol o isporuci gasa izmedju Gazproma i Kineske nacionalne naftne korporacije. Predvidjeno je i potpisivanje sporazuma o strateškom partnerstvu izmedju ruske Rosnefta i kineske Banke za razvoj.
Predvidjenjo je da ruska delegacija i kineska strana potpišu najmanje 15 ugovora, uključujući okviran sporazum Ujedinjenog energetskog sistema Rusije i Državne energetske korporacije Kine o isporuci električne energije iz Rusije Kini.
Veze izmedju Moskve i Pekinga su dostigle nivo kakav nikada ranije nisu imale, izjavio je, na konferenciji za štampu u Pekingu, Putinov savetnik za spoljnu politiku Sergej Prihotko, dok je portparol Ministarstva inostranih poslova Kine Ćin Gang rekao da dve zemlje imaju svetlu i sveobuhvatnu budućost.
Putin, nosilac crnog pojasa u džudou, posetiće i grad Šaolin, koji se smatra kolevkom borilačke veštine kung fua kao i svečano otvaranje Godine Rusije u Kini, manifestacije koja treba da u sledećih deset meseci osnaži strateško partnerstvo dve zemlje i pomogne boljem razumevanju dva naroda kroz niz manifestacija iz raznovrsnih oblasti, poput kulture, ekonomije i obrazovanja.
Završnog dana posete, Putin i Hu Djintao će prisustvovati otvaranju novog rusko-kineskog poslovnog foruma, koji okuplja vodeće industrijske lidere obeju zemalja, a čiji cilj je podsticanje poslovnih veza Rusije i Kine.
Osim o saradnji u oblasti energetike i ekonomije, dva predsednika su danas razmenili mišljenja i o najvažnijim medjunarodnim pitanjima poput Irana i Severne Koreje.
(Tanjug)
"Ta saradnja podrazumeva isporuku opreme iz oblasti energetike, nuklearne energije, uključujući nastavak našeg učešća u stvaranju novih nuklearnih kapaciteta u Kini", rekao je ruski predsednik u razgovoru s novinarima u Pekingu.
Kina planira da tokom narednih 15 godina izgradi 27 nuklearnih elektrana, a ruske firme nameravaju da se jave na tender za svaku od njih, izjavio je ove sedmice - kako je ovde preneto - Sergej Kirijenko, ruski ministar za atomsku energetiku.
Rusija, takodje, planira izgradnju sopstvenih, novih elektrana - čak 40 do 2030. godine, najavio je Kirijenko.
Novinarima u Pekingu je dostavljeno zajedničko, rusko-kinesko saopštenje u kojem se kaže da će bilateralna saradnja u oblasti energetike "doprineti ekonomskom razvoju obeju zemalja" i "ojačati energetsku stabilnost u azijsko-pacifičkom regionu i celom svetu".
Kina je glavni kupac ruske nafte koju ta zemlja zasad uvozi železnicom. U planu je, medjutim, izgradnja sibirsko-pacifickog naftovoda dugog 4.100 kilometara kojim bi se nafta iz Rusije dopremala direktno do naftnih postrojenja Kine, drugog najvećeg potrošača energije u svetu (odmah iza SAD).
Kina želi da od Rusije dobija, ako je moguće, 30 miliona tona nafte godišnje (600.000 barela dnevno), a istim putem bi trebalo da ovu zemlju, čiji snažan ekonomski rast zahteva sve više i više energije, bude dopremljen i prirodni gas iz Rusije. U tom smislu se očekuje da će tokom dvodnevne Putinove posete Kini biti potpisan i protokol o isporuci gasa izmedju Gazproma i Kineske nacionalne naftne korporacije. Predvidjeno je i potpisivanje sporazuma o strateškom partnerstvu izmedju ruske Rosnefta i kineske Banke za razvoj.
Godina Rusije u Kini
Rusku delegaciju čine, pored predsednika Putina, ministar energije Viktor Hristenko i ministar prirodnih bogatstava Jurij Trutnjev, direktori državne naftne kompanije Rosneft i džinovskog proizvodjača gasa Gazprom - Sergej Bogdančikov i Aleksej Miler - i još 86 državnih funkcionera i predstavnika velikih ruskih firmi.Predvidjenjo je da ruska delegacija i kineska strana potpišu najmanje 15 ugovora, uključujući okviran sporazum Ujedinjenog energetskog sistema Rusije i Državne energetske korporacije Kine o isporuci električne energije iz Rusije Kini.
Veze izmedju Moskve i Pekinga su dostigle nivo kakav nikada ranije nisu imale, izjavio je, na konferenciji za štampu u Pekingu, Putinov savetnik za spoljnu politiku Sergej Prihotko, dok je portparol Ministarstva inostranih poslova Kine Ćin Gang rekao da dve zemlje imaju svetlu i sveobuhvatnu budućost.
Putin, nosilac crnog pojasa u džudou, posetiće i grad Šaolin, koji se smatra kolevkom borilačke veštine kung fua kao i svečano otvaranje Godine Rusije u Kini, manifestacije koja treba da u sledećih deset meseci osnaži strateško partnerstvo dve zemlje i pomogne boljem razumevanju dva naroda kroz niz manifestacija iz raznovrsnih oblasti, poput kulture, ekonomije i obrazovanja.
Završnog dana posete, Putin i Hu Djintao će prisustvovati otvaranju novog rusko-kineskog poslovnog foruma, koji okuplja vodeće industrijske lidere obeju zemalja, a čiji cilj je podsticanje poslovnih veza Rusije i Kine.
Osim o saradnji u oblasti energetike i ekonomije, dva predsednika su danas razmenili mišljenja i o najvažnijim medjunarodnim pitanjima poput Irana i Severne Koreje.
(Tanjug)
