Odrona će sigurno biti kako se sneg bude topio, a za put na planinu obavezni su lanci, pun rezervoar, i usput se sve vreme informišite.
Snežna oluja paralisala je tokom vikenda jugozapad Srbije. 25.000 ljudi bilo je zavejano i bez struje. MUP apeluje da se bez preke potrebe ne kreće na put. Pojedini potrošači na području Čačka, Lučana i Novog Pazara ostali su bez struje.
Ovog jutra u "Uranak" se iz Novog Pazara uključio Nedžib Mašović iz preduzeća "Novi Pazar put" koje održava putne pravce u ovom delu zemlje.
"U Novom Pazaru ovog jutra je minus šest stepeni i provejava sneg, sunčano je. Tokom vikenda su putari naporno radili kako bi u ovom delu zemlje očistili putne pravce i evakuisali ljude iz zavejane kolone na putu ka Sjenici. Satima smo se borili sa snežnom olujom da bismo došli do ljudi u automobilima koji su krenuli na put uprkos svim apelima nadležnih da se to ne čini. Naše preduzeće održava puteve prvog i drugog reda u pet opština: Kraljevo, Raška, Sjenica, Tutin i Novi Pazar i devet punktova koji pokrivaju Kopaonik, Ušće, Ribariće i Dugu Poljanu. Tokom večeri u subotu i nedelju jugozapad Srbije pogodio je snežni talas koji je naneo velike teškoće u odvijanju saobraćaja, naročito na deonici Novi Pazar-Sjenica, odnosno Duga Poljana-Štavalj gde je bilo zavejanih vozila i gde je trebalo doći do njih i očistiti puteve. Došlo je do stvaranja smetova i snežnih nanosa i veliki problem stvarala nam je 'snežna zavesa', odnosno situacija u kojoj je vetar vraćao na kolovoz sve što bismo očistili", kazao je Mašović za K1 televiziju.
Kako je kazao, stanje je ovog jutra mnogo bolje jer su svi putni pravci prohodni, a otežan je saobraćaj jedino na deonici Novi Pazar-Golija.
"Tu još uvek probijamo smetove koji su dostigli visinu i do tri metra. Tokom dana i taj putni pravac biće prohodan, mašine su na terenu. Mi održavamo puteve u brdsko-planinskim predelima s nadmorskom visinom većom od 1.000 metara. Poznata je svima Pešterska visoravan, Golija, Kopaonik, Goč... Tu se tokom zime treba izboriti sa snegom i smetovima, i održavati saobraćaj tokom 24 sata. Zabranjen je saobraćaj za teretna vozila, a sva druga putnička vozila moraju da imaju zimsku opremu. Savet svima koji planiraju da krenu na put je da ka Sjenici, Goliji i Kopaoniku ne kreću bez punih rezervoara, bez hrane i tople odeće, jer ovo je područje ruže vetrova koji stvaraju smetove i u roku od nekoliko minuta može da dođe do zavejavanja. Pratite medije i ne krećite na put ka mestima gde postoji opasnost od snežnih nanosa i olujnog vetra", savet je Mašovića građanima.
Struju nema 1.700 potrošača
Davor Vidović, načelnik Nacionalnog centra za obaveštavanje Sektora za vanredne situacije MUP Srbija, kazao je ovog jutra u "Uranku" da se situacija značajno poboljšava.
"Situacija se smiruje i putni pravci su većinom prohodni - svi putni pravci prvog i drugog priporiteta, osim jednog drugog prioriteta o kojem je govorio Nedžib Mašović iz Novog Pazara. Povećava se i broj potrošača koji imaju električnu energiju. Trenutno električnu energiju nema još oko 1.700 potrošača što je mnogo bolje nego tokom vikenda. To su mesta koja su pogođena većim snežnim padavinama na teritoriji raškog, nišavskog, jablaničkog i borskog upravnog okruga. Trenutno po informacijama nema zavejanih sela i nema dodatnih poziva za pružanje pomoći. Poslednje što se desilo tokom noći je poziv za pomoć ekipama Hitne medicinske pomoći na teritoriji Gornjeg Milanovca kojima su naše ekipe pomogle da priđu pacijentu na neprohodnom delu puta. Uvek smo tu da pomognemo", kazao je Vidović.
On je objasnio da pred svaku vremensku nepogodu Sektor za vanredne situacije dobija najave od Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
"Imamo najave i u skladu sa njima se pripremamo. Stavljamo naše službe u pripravnost i obaveštavamo lokalne samouprave i javna preduzeća o najavama vremenskih nepogoda. Ova je bila najavljena - olujni vetar i snežne padavine. Snega nije bilo toliko ali zbog vetra je došlo do stvaranja smetova. Reagovali smo odmah sa službama i nije bilo toliko problema. Na putevima na teritoriji Novog Pazara bilo je deset zavejanih automobila i pripadnici Sektora za vanredne situacije zajedno sa javnim preduzećima uspeli su da oslobode ljude. Ukupno je evakuisano 11 osoba tokom prethodnog vikenda", kazao je Vidović na televiziji K1.
Podaci Elektrodistribucije Srbije tokom vikenda pokazali su da je više od 25.000 građana ostalo bez struje i da su sve raspoložive ekipe uspele da saniraju većinu kvarova.
"Podaci od juče u 18 sati pokazali su da je na teritoriji Srbije bez električne energije bilo je 1.844 korisnika, a ovog jutra podaci su da ih je 1.700. Za upozoravanje građana koristimo medije i sve informacije koje dobijemo prosleđujemo medijima i lokalnim samoupravama. U komunikaciji smo stalnoj sa RHMZ, 'Srbija vodama' i 'vodama Vojvodine', Seizmološkim zavodom. Uvezani smo i sa zemljama EU kroz mehanizam civilne zaštite, sa susedima kroz bilateralne sporazume i sektore za vanredne situacije. U planu nam je da napravimo sistem obaveštavanja sa svim mobilnim operaterima kako bismo uspostavili sistem SMS obaveštavanja", najavio je Vidović u "Uranku". Takođe, postoji i projekat za sistem 112 koji povezuje Hitnu pomoć, policiju i Sektor za vanredne situacije i nadamo se da ćemo ga sprovesti u narednom periodu.
Ne očekuju se bujične poplave
Davor Vidović kazao je da dokle god nema naglih vremenskih promena, ne očekuju bujične poplave.
"Odrona će sigurno biti kako se sneg bude topio. Spremamo se svakog dana. Sektor za vanredne situacije ima oko 3.400 vatrogasaca, specijalističke timove za spasavanje i rad na vodi, za spasavanje iz ruševina. Svakog dana treniramo i vežbamo za svaki izazov, stalno nabavljamo novu opremu i vozila. Na Goliji su skijaši bili zarobljeni, situacija je bila ozbiljna, ali daleko od apokalipse kako su neki mediji prenosili. Evakuisano je 11 osoba i to nije cifra koja je prevelika i zabrinjavajuća", kazao je Vidović na televiziji K1.
Tarabama protiv smetova
Klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević kazao je da za smetove postoji veoma jednostavno rešenje.
"U slučaju smetova postoje barijere koje zaustavljaju pravljenje velikih smetova na putevima. Vrlo su jednostavne, to je bukvalno taraba koja se postavi nekoliko metara od puta i koja je visoka dva do tri metra. One stoje tokom cele godine i kada dođe do snežnih padavina i jakog vetra kao što se desilo tokom vikenda, ta taraba da je tako nazovemo, zaustavlja sneg i ne dozvoljava da velika količina snega bude na putu. Naši putari znaju na kojim putevima se stvaraju snežni nanosi i smetovi, svake godine se to dešava na kritičnim tačkama i na tim tačkama trebalo bi postaviti tu zaštitu", kazao je Đurđević u "Uranku" i dodao:
"U prošlosti je na nekim mestima toga bilo ali nije održavano jer se smetovi ne dešavaju često. To nam zatreba jednom u dve ili tri godine ali trebalo bi postaviti barijere kako nam se ovakve situacije ne bi dešavale. Nisu to bile velike količine snega, ali vetar je bio problem jer je stalno nanosio sneg na put", rekao je on.
Ne shvatajte olako put na planinu
Đurđević je kazao da svi koji planiraju da krenu put planinskih centara, moraju biti svesni da vreme može iz minuta u minut da se menja.
"Nikada putovanje na planinu tokom zime ne bi trebalo da se olako shvata. Ljudi su se malo opustili jer snega nema kao ranije, pa se odlazi na Kopaonik kao na izlet, na Avalu. Nekoliko dana unapred bilo je prognozirano da će biti snega i snažnog vetra. Desio se prodor hladnog vazduha sa severa, iz Rusije, i prelio se na naše područje. Prodor ciklona je bio intenzivniji, jači je bio vetar severozapadni i severni. Smirila se situacija i vreme kakvo je danas ostaće ovakvo i u narednih pet do šest dana i biće vremena sve da sa sanira", rekao je Đurđević.
Klimatske promene
Klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević objasnio je u "Uranku" da se planeta zagrejala, ali da usled klimatskih promena vazduh sada drugačije cirkuliše.
"To se zove hemisferska cirkulacija. Zagrevanje planete za taj 'beznačajni' jedan stepen znači da smo 'raštimovali' klimu. Nagla zahlađenja imaju veze i sa tim zašto je planeta zagrejanija. Severni pol se zagreva brže od ostatka planete i razlika u temperaturi na Ekvatoru i na polu se promenila. Ekvator je topao, pol je hladan i razlika u temperaturi menja te sisteme. Pošto se pol zagreva brže onda se razlika u temperaturi smanjila i način kako vazduh putuje preko severne hemisfere i kako putuju ti cikloni i anticikloni se promenio. Putanje njihove su krivudavije nego pre. Apsolutno to poznajemo. Više od deset godina to znamo, imamo proračune koliko se češće to dešava. Još će to vidljivije biti u budućnosti, ti pordori hladnijeg vazduha tokom zime. U proseku će biti toplije ali u pojedinim epizodama biće i jako hladno, imaćemo nagle promene vremena", objansio je Đurđević.
Klimatolog je kazao da je sliku koju sada vidimo na Kopaoniku trebalo da vidimo pre mesec i po dana.
"Metar snega je za Kopaonik skromno. Trebalo bi da je i preko dva metra. Sektori za vanredne situacije i zaštitu od elementarnih nepogoda iz godine u godinu se razvijaju i postaju ozbiljniji. Bićemo suočeni sa sve više ekstrema i moramo biti naučeni da reagujemo u ovakvim situacijama. Opšta populacija mora biti obrazovana i informisana i da se ozbiljnije odnosi prema meteo alarmima. Meteo alarm je evropski projekat, iste boje koristimo svi i isti su načini upozorenja. Kada čujete da je na snazi narandžasti meteo alarm ne treba paničiti, ali ako tog dana krećete ka Kopaoniku - budite oprezni. Obavezni su lanci, pun rezervoar, i usput se sve vreme informišite. Malo oprezniji moraju da budu ljudi. Postoji i inicijativa za formiranjem globalnog sistema za upozoravanje, po uzoru na onaj u SAD. Kada se predviđa i dešava vanredna situacija blokira vam se telefon i dobijate poruku. Inicijativa je da se napravi takav sistem za ceo svet", rekao je klimatolog.
Vreme narednih dana
Vladimir Đurđević kazao je da će na planinama naredni dani biti ledeni.
"To znači da temperatura neće prelaziti nulu. Ujutro su moguće i temperature od minus 20 stepeni. Snega u Beogradu neće biti, a prva kiša moguća je tek sledeće nedelje. Do tada biće suvo i sunčano, kao danas", rekao je on.
Ovog jutra sve nas je dočekala tragična vest da je Tursku pogodio razoran zemljotres jačine 7,8 stepeni po Rihteru. Ima li u Srbiji opasnosti od razornih zemljotresa, bilo je pitanje za Davora Vidovića.
"Ranu najavu za zemljotres nikada ne možemo dobiti, ali naš Seizmološki zavod uvek prati situaciju. Rade se istraživanja i ona pokazujju da Srbiju ne može pogoditi zemljotres ove snage kao Tursku. Grčka je veoma trusno područje. Ove dve zemlje nalaze se na tektonskim pločama, ali Srbija nema takvu seizmičku aktivnost. U Kraljevu je bio psolednji jači zemljotres i imali smo nažalost dvoje stradalih, ali veći problem je bio u gradnji objekata nego u snazi zemljotresa. Osam specijalističkih timova sa oko 140 spasilaca iz ruševina ima naš Sektor i oni pomažu i u zemlji i u inostranstvu. Pomagali smo 2019. godine u Albaniji", kazao je načelnik Nacionalnog centra za obaveštavanje Sektora za vanredne situacije MUP Srbija.
(MONDO)
