Prednost upoređivanja svih preduzeća na jednom mestu!
Samo detaljna analiza godišnjih finansijskih izveštaja kompanija može da pruži tačan uvid u poslovanje pojedinih poslovnih subjekata, ali i celokupne privrede neke zemlje.
U godišnjim izveštajima popisuju se provereni podaci o prihodima i dobiti, o rezultatima uvoza i izvoza, stanju dugoročnih i kratkoročnih obaveza, potraživanjima, o nepokretnoj imovini i hartijama od vredbosti, a takođe se prikazuje i nekoliko matematičkih odnosa (ratio) glavnih parametara po kojima se dodatno može proceniti uspešnost poslovanja posmatranih preduzeća.
Velike analitičke kompanije i bonitetne kuće od nacionalnih registara kupuju ove informacije, na osnovu kojih kasnije kreiraju dubinske analize poslovanja za svoje potrebe, kao i za potrebe svojih klijenata. Među njihovim klijentima su najčešće kompanije i pojedinci koji žele da sprovedu najtačniju proveru svojih budućih potencijalnih partnera.
Ko kupuje i po kojim cenama finansijske podatke u regionu?
Nacionalni privredni registri predstavljaju pouzdan izvor podataka za kreiranje kvalitetne finansijske analize.
U Srbiji Agencija za privredne registre (APR) obračunava cene za kompletne izveštaje 0,17 evra po subjektu, ako se ukupno uzme više od 300 subjekta odjednom. U Srbiji se, kako piše Biznis.rs, godišnje preda oko 242.499 izveštaja društava, finansijskih institucija, i drugih subjekata, koji se isporučuju od početka do kraja godine, pa za njih grupna cena iznosi oko 41.100 evra.
Po kalendaru APR, propisani rok za dostavu redovnih godišnjih finansijskih izveštaja većine poslovnih subjekata ističe 31. marta. Slični su datumi dostavljanja i u okolnim zemljama.
Najveći korisnici podataka iz finansijskih izveštaja u Srbiji od 2012. do 2021. godine su, kako prenosi portal Biznis.rs, Dun & Bradstreet, Poslovni plan, bonitetna kuća CompanyWall i Cube Team.
Hrvatska Finansijska agencija (FINA) naplaćuje 0,0031 evro po podatku. Baza podataka cele Hrvatske, koja se sastoji od 150.000 finansijskih izveštaja, godišnje košta 37.665 evra. Dalje, U Bosni i Hercegovini rade dve finansijske agencije, Agencija za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF) i Finansijsko-informatička agencija (FIA), a finansijski podaci za celu BiH koštaju 148.740 evra.
FIA naplaćuje 0,14 evra po podatku. Za sve firme iz federacije, kojih ima oko 21.000, celokupna baza podataka iznosi 120.540 evra. APIF obračunava cenu 2,82 evra po subjektu, ali kako Republika Srpska ima manji broj poslovnih subjekata (oko 10.000), ukupna cena finansijskih podataka za njih košta 28.200 evra. Prema poslednjim dostupnim podacima, u 2021. godini ove dve finansijske institucije su podatke prodavale kompanijama LRC inžinjering, Bisnode BH i CompanyWall.
U Sloveniji kupci finansijskih podataka od Poslovnog registra Slovenije (AJPES) su Dun & Bradstreet, CompanyWall, BS, Coface, KPK, MGRT, Prva Bonitetna Agencija, TSMedia i UPPD, po fiksnoj ceni od 142.434 evra.
Kada finansijski izveštaji pokazuju pravu vrednost?
Finansijski izveštaji mogu da pruže mnogo korisnih informacija, ali njihovu pravu vrednost mogu da omoguće tek profesionalni analitičari, koji se bave uporednom statistikom i tačno znaju “gde treba da gledaju” kako bi otkrili sve slabosti ili vrline nekog preduzeća. Statistički podaci sami po sebi ne vrede mnogo ukoliko ne mogu biti primenjeni u praksi.
CompanyWall je bonitetna kuća koja se bavi analizom finansijskih rezultata evropskih preduzeća. Sa sedištem u Londonu, CompanyWall poseban fokus stavlja na države bivše Jugoslavije.
"Nas kupovina svih finansijskih podataka u regionu godišnje košta oko pola miliona evra, tako da raspolažemo svim relevantnim poslovnim izveštajima i dodatnim podacima iz balkanskih zemalja, koje naši finansijski eksperti potom analiziraju i na osnovu njih dolaze do pouzdanih bonitetnih ocena", obrazložio je direktor kompanije CompanyWall Ltd. Taylor Kaushnik.
