Stručnjak za sajber bezbednost profesor doktor Goran Kunjadić govorio je za MONDO o sajber prevarama koje su prisutne u Srbiji, otkrio ko je najčešče na meti hakera, ali i kako nesvesno pristajemo da nas prisluškuju i prate.

“U našoj zemlji događaju se razne prevare, ali u najvećem broju slučajeva nisu ugroženi sami građani, već hakeri najčešće gledaju da uzmu novac od kompanija, naročito banaka. Najaktivniji su finansijski hakeri koji gađaju velike iznose koji se upravo nalaze u bankama”, ističe stručnjak za MONDO.

S druge strane, dodaje Kunjadić, postoje i druge vrste hakera poput onih koji se bave “haktivizmom”, odnosno propagiraju svoje ideje iz političkih ili ideoloških pobuda i kojima motiv nije novac, kao i terorističke grupe hakera, ali i tzv. Script kiddies.

Traženje otkupa

Kada je reč o hakerskim napadima, jedan od najozloglašenijih svakako su Ransomware napadi koji potencijalno donose najveću štetu, zbog čega je ta vrsta napada među zlonamernim hakerima veoma popularna i veoma raširena.

“Prilikom napada ransomware virusom, napadači zašifruju sve podatke na kompjuteru tako da ne možete ničemu da pristupite. Potom vam traže otkup, nakon koga vam obećavaju da će poslati ključ pomoću koga biste ponovo pristupili sistemu i podacima. Naravno, ne postoji nikakva garancija da ćete zaista dobiti ključ kada platite otkupninu”, objašnjava Kunjadić za MONDO.

Nakon što žrtva alarmira policiju, stručnjak kaže da lociranje hakera zavisi na prvom mestu od toga koliko dobro skrivaju tragove, ali da se npr. hakerska grupa Severne Koreje “Lazarus” uopšte ne krije i da njihova zarada direktno puni budžet te zemlje.

shutterstock_2048736437.jpg
Shutterstock 

Kako nas prisluškuju?

Ipak, iako su velike korporacije najčešće na meti hakera, obični građani trebalo bi da preduzmu mere opreza i vode računa prilikom skidanja aplikacija na telefonu ili računaru.

“Kada korisnici instaliraju aplikacije, na kraju svi kliknu na dugme kojim potvrđuju da se slažu sa svim prethodno navedenim uslovima koje gotovo niko prethodno nije pročitao. Uslove malo ko od nas čita, a u njima lepo piše na šta sve pristajemo. Svakako, uglavnom nemamo mnogo izbora, ali bilo bi dobro da makar pročitate uslove kako biste znali na šta ste pristali”, kaže stručnjak koji navodi da se upravo tu krije rešenje pitanja koje muči mnoge: “Zašto se dešava da kada nešto guglate ili samo pričate o tome, naprasno krenu da vam izlaze reklame vezane za tu temu?”.

“Sa tim ste se vi lično složili. Kada ste instalirali Gmail pitali su vas da li ćete dozvoliti upotrebu mikrofona, a vi ste verovatno rekli ‘da’ bez da ste išta pročitali. Isti je slučaj i kada instalirate Google Chrome. Vi ste dozvolili upotrebu mikrofona i Google će vas slušati po potrebi. Dobili su pristanak svakoga od nas, pokriveni su, ne rade ništa nelegalno, ali koliko je to moralno veliko je pitanje”, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, aplikacije koristi te opcije kako bi nas špijunirali, odnosno da bi prikupljali podatke o nama.

“Ako vam aplikacija npr. meri korake kakve veze imaju vaše fotografije, zašto žele da im pristupe? Jasno je da se naši podaci prodaju, zvanično u komercijalne svrhe kako bi se povećao profit određenih firmi. Google ne ostvaruje ogroman profit tako što vam daje vam besplatno korišćenje mejlova, mapi itd. To sve jako puno košta, a neko mora da plati održavanje sistema”, kaže stručnjak koji zaključuje da ukoliko namete isntalirano ništa od Google alatki na telefonu, ne mogu ni da vas prisluškuju.

(Mondo)