Istaknuti intelektualac, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Bogdanović je autor velikog broja spomenika posvećenih žrtvama Drugog svetskog rata, među kojima su spomenici u Mostaru, Prilepu, Beloj Crkvi i Jasenovcu.
Bogdanović je rođen u Beogradu, gde je diplomirao arhitekturu na Tehničkom fakultetu.
U Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije 1944. je ranjen, demobilisan je u činu poručnika i odlikovan Ordenom za hrabrost.
U periodu od 1964. do 1968. bio je predsednik Saveza arhitekata Jugoslavije.
Od 1970. bio je dekan Arhitektonskog fakulteta, a dve godine kasnije, zbog pokušaja sprovođenja modernizacije arhitektonske nastave, bio je primoran da odustane od reformi i podnese ostavku na tu funkciju.
Bio je član SANU, ali je ostavku na članstvo dao 1981. Šest godina kasnije postao je jedan od osnivača i članova Međunarodne akademije arhitekture.
Od 1982. do 1986. godine Bogdanović je bio gradonačelnik Beograda.
Početkom devedeseth godina zbog antimiloševićevskog angažmana isteran je iz svog ateljea i alternativne škole u Malom Popoviću.
Beograd je napustio 1993. i od tada je živeo u Beču. Bio je član Bavarske akademije lepih umetnosti.
Njegovo prvo ostvareno delo je "Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma", a prva objavljena knjiga "Mali urbanizam". Zbirka njegovih intervjua od 1983. do 1993. objavljena je u knjizi "Glib i krv".
Dva puta je nagrađivan Oktobarskom nagradom grada Beograda, prvi put za Spomen-groblje žrtavama fašizma u Sremskoj Mitrovici 1961, a drugi put 1966. za Spomenik u Jasenovcu. Dobitnik je i Herderove nagrade.
Bogdanović je rođen u Beogradu, gde je diplomirao arhitekturu na Tehničkom fakultetu.
U Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije 1944. je ranjen, demobilisan je u činu poručnika i odlikovan Ordenom za hrabrost.
U periodu od 1964. do 1968. bio je predsednik Saveza arhitekata Jugoslavije.
Od 1970. bio je dekan Arhitektonskog fakulteta, a dve godine kasnije, zbog pokušaja sprovođenja modernizacije arhitektonske nastave, bio je primoran da odustane od reformi i podnese ostavku na tu funkciju.
Bio je član SANU, ali je ostavku na članstvo dao 1981. Šest godina kasnije postao je jedan od osnivača i članova Međunarodne akademije arhitekture.
Od 1982. do 1986. godine Bogdanović je bio gradonačelnik Beograda.
Početkom devedeseth godina zbog antimiloševićevskog angažmana isteran je iz svog ateljea i alternativne škole u Malom Popoviću.
Beograd je napustio 1993. i od tada je živeo u Beču. Bio je član Bavarske akademije lepih umetnosti.
Njegovo prvo ostvareno delo je "Spomenik jevrejskim žrtvama fašizma", a prva objavljena knjiga "Mali urbanizam". Zbirka njegovih intervjua od 1983. do 1993. objavljena je u knjizi "Glib i krv".
Dva puta je nagrađivan Oktobarskom nagradom grada Beograda, prvi put za Spomen-groblje žrtavama fašizma u Sremskoj Mitrovici 1961, a drugi put 1966. za Spomenik u Jasenovcu. Dobitnik je i Herderove nagrade.
Zvaničnici Austrije žale za Bogdanovićem
Zvaničnici Austrije danas su izrazili veliko žaljenje zbog smrti bivšeg gradonačelnika Beograda Bogdana Bogdanovića, koji je preminuo u petak u Beču.
"Izgubili smo čoveka koji je brisao granice između politike, arhitekture, umetnosti, literature i folozofije. Njegovo delovanje se odlikovalo njegovim zalaganjem za ljudska prava, slobodu izjašnjavanja i za jevrejske žrtve nacionalsocijalizma", istakla je ministarka kulture Austrije Klaudija Šmit.
Ministar kulture pokrajine Beč Andreas Majlat-Pokorni da se radi o „gubitku svestranog mislioca koji je, čak i u teškim vremenima, uspeo da nađe zajedničku osnovu politike, arhitekture i demokratskog razmišljanja".
"On je bio veliki učitelj, koji je delovao daleko iznad svojih oblasti i koji je svojim bavljenjem spomenicima žrtvama holokausta i partizanima iznova definisao značaj spomenika", ocenio je on.
U Beču gde je živeo poslednjih godina, Bogdanović je bio posebno vezan za Centar arhitekture kojem je 2005. predao svoj crteški arhiv, podsetio je Majlat-Pokorni.
Zlatni orden grada Beča za posebne zasluge dodeljen mu je 12. marta 2003. godine.
Mesto i vreme sahrane Bogdanovića naknadno će biti saopšteni.
(agencije/MONDO)
"Izgubili smo čoveka koji je brisao granice između politike, arhitekture, umetnosti, literature i folozofije. Njegovo delovanje se odlikovalo njegovim zalaganjem za ljudska prava, slobodu izjašnjavanja i za jevrejske žrtve nacionalsocijalizma", istakla je ministarka kulture Austrije Klaudija Šmit.
Ministar kulture pokrajine Beč Andreas Majlat-Pokorni da se radi o „gubitku svestranog mislioca koji je, čak i u teškim vremenima, uspeo da nađe zajedničku osnovu politike, arhitekture i demokratskog razmišljanja".
"On je bio veliki učitelj, koji je delovao daleko iznad svojih oblasti i koji je svojim bavljenjem spomenicima žrtvama holokausta i partizanima iznova definisao značaj spomenika", ocenio je on.
U Beču gde je živeo poslednjih godina, Bogdanović je bio posebno vezan za Centar arhitekture kojem je 2005. predao svoj crteški arhiv, podsetio je Majlat-Pokorni.
Zlatni orden grada Beča za posebne zasluge dodeljen mu je 12. marta 2003. godine.
Mesto i vreme sahrane Bogdanovića naknadno će biti saopšteni.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
