Seizmolog Slavica Radovanović rekla je da su zemljotresi koji su se dogodili u Rumuniji, a osetili se i u Srbiji, bili u jednom prostoru gde je poslednji zemljotres takve jačine bio još 1940. godine i gde je postojala dugotrajna akumulacija seizmičke energije, imajući u vidu da se pre toga zemljotres dogodio nekoliko vekova ranije.

"Kada se dogodio turski zemljotres bio je neophodan samo mali dotok seizmičke energije da bi se to žarište pokrenulo. Da nije bilo turskog zemljotresa, rumunski bi se dogodio možda samo godinu ili dve kasnije, ali bi se sigurno dogodio", navela je Slavica Radovanović u emisiji Takovska 10.

Dodala je da se može reći da je turski zemljotres, kao jedan izuzetno snažan, sa snažnom magnitudom koja je za kontinentalne zemljotrese pri samom vrhu, pošto se smatra da oni mogu biti do osam jedinica Rihterove skale kada su na kontinentima, ubrzao zemljotrese u Rumuniji, ali i isprovocirao zemljotres koji se istog dana dogodio kod Petrinje u Hrvatskoj.

"Poslednji zemljotresi kojih se sećamo su dva zemljotresa u Albaniji i Hrvatskoj, a pre toga čitava serija zemljotresa u jednom desetleću u Italiji, oni svi zajedno govore o tome da je čitav prostor Istočnog Mediterana ušao u jedno vreme pojačane seizmičke aktivnosti i da će se zemljotresi maksimalnih magnituda dešavati u različitim epicentralnim zonama na ovom prostoru", navela je Radovanovićeva.

Istakla je da će pojačana seizmička aktivnost trajati nekoliko godina.

"Seizmolozi nikada ne govore, za nas meseci ne predstavljaju neku vremensku osnovu. Mi uvek govorimo o nekoliko godina, a najčešće kažemo u narednih desetak godina mogući su takvi događaji, jer ipak se svi ti pritisci kroz Zemlju prenose mnogo sporije nego što su naši strahovi", navela je Slavica Radovanović. Na pitanje koliko jak zemljotres može da se očekuje u Srbiji, Slavica Radovanović je objasnila da bi Srbiju mogao da pogodi potres magnitude najviše 6 jedinica Rihterove skale.

"Odmah da kažem da je takvo pomeranje 100 puta manje nego pri turskom.Tako da se razumemo, to bi u odnosu na turski bio slab zemljotres, u odnosu na ono što mi želimo, bio bi jak i bio bi jači od kraljevačkog zemljotresa. Ako govorimo o Bugarskoj, gde takođe dugo nije bilo jakih zemljotresa i vrlo je verovatno da će se i tamo događati jaki zemljotresi, to su neke magnitude koje čak dosežu do 7 jedinica Rihterove skale, ali su ti potresi vezani za neke pogranične prostore Srbije i Severne Makedonije i mogli bi imati uticaja na južne delove naše Republike", rekla je Slavica Radovanović.

Objasnila je da je razlika između jedinica Rihterove skale logaritamska i da je zemljotres magnitude 7 deset puta jači od potresa magnitude 6 jedinica.

Ana Mladenović, seizmolog, rekla je za Kurir i koja su inače najugroženija područja kada je reč o zemljotresima u našoj zemlji. - To su Kopaonik, dolina zapadne Morave, dolina Velike Morave, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, naviše ka planini Rudnik, Valjevo, Lazarevo, Mionica i eventualno Svilajnac i Paraćin. Objašnjava da u Srbiji ne može da bude jačih zemljotresa od 6 stepeni po Rihterovoj skali zato što smo daleko od mesta gde se generiše tektonski napon.

U Srbiji ne postoje rizici od rušenja čitavih zgrada

Profesor Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu navodi za RTS da nema opasnosti da bi zgrade mogle da se ruše od potresa kakve ovde očekujemo ukoliko se pridržavamo svih pravila projektovanja i izgradnje objekata. Ukazuje i da u Srbiji ne postoje rizici od rušenja čitavih zgrada kao što je bio slučaj u Turskoj.

"Neće doći do rušenja, do apokaliptičnih scena koje vidimo. Međutim, da bi bilo rušenja pojedinih objekata, svejedno da li su to stari objekti koji još postoje, koji nisu srušeni i koji su građeni pre stupanja propisa na snagu ili neki objekti koji su građeni u poslednje vreme, a da je bilo propusta prilikom izgradnje, izvesno da bi bilo", kaže Kuzmanović.

Upitan o tome šta je uzrok velikog broja poginulih u Turskoj navodi da nisu poštovani propisi prilikom izgradnje.

"Nisu poštovana pravila struke, nisu poštovana pravila seizmičkog projektovanja, nisu poštovani propisi prilikom izgradnje, napravljena je neka stručna greška, ili što je još češći slučaj i to su pokazale prethodni neki zemljotresi i naknadana ispitivanja - došlo je do ozbiljne ozbiljne greške prilikom izvođenja objekat, da li na uštedi materijala, pre svega betona i armature ili je bilo materijala koji nisu bili potrebnog kvalitete, nisu imali ateste, to su najčešći uzroci rušenja", objašnjava Kuzmanović.Nikako ne dirati noseće zidove

Ukazuje da je jako važno da pri adaptaciji stambenog prostora ne diramo noseće zidove.

"Prvi princip je da ne menja strukturu stana, ali ako se nešto menja i to je prediđeno zakonom. Jedno je adaptacija, a drugo je rekonstrukcija. Adaptacija je da možete po neki pregradni zid da pomerite i uklonite, a rekonstrukcija je je ako se rade radovi na konstruktivnim elementima od kojih zavisi stabilnost zgrade - stubovi, grede ploče stepeništa i tako dalje", objašnjava Kuzmanović.

Ukazuje da je bilo slučajeva da neko probije noseću ploču jer ima stan iznad stana pa da bi ih povezao. "Ili mu smeta neki noseći zid, pa poruši pola zida, ili probije vrata u nekom zidu. Niko ne vodi računa o globalnoj stabilnosti objekta koja je na taj način narušena. Savet je nikako ne dirati noseće zidove, stubove, ploče, dakle te konstruktivne elemente", upozorava Kuzmanović.

Gde se sakriti u stanu u slučaju zemljotresa

U slučaju da se nalazite u stanu u trenutku zemljotresa, nikako ne napuštajte objekat, savetuje on.

"Ako želite da se sakrijete, da se sklonite dok traje zemljotres nikako ne napuštati objekat u toku trajanja zemljotresa, a sigurno mesto ako je dobro projektovano su otvori u konstruktivnim zidovima, ili u uglu dva sučeona zida, a od ovih nekih predmeta koji mogu da padnu - plafon sa tavanice, neka vitrina i tako dalje, ima smisla sakriti se ispod nekog masivnog stola da se zaštitimo", kaže Kuzmanović.

(MONDO/Kurir/RTS)