SRBIN GLEDAO SMRTI U OČI, A DANAS JE SVETSKI BROJ 1! Od Sahare do Aljaske - Jovica je pobedio NAJSUROVIJE predele sveta

On nije krupan, a nije ni toliko jak. Ne nameće se, ne ističe se. Njegova takmičenja nisu poznata, nikada ga niste videli u direktnom prenosu, a on tamo negde daleko u divljini, daleko od svake civilizacije, on pobeđuje, sebe i sve ostale u trci. 

"Prva stvar je uvek moja velika želja da našu zemlju predstavim na jedan lep i poseban način, kako svojim rezultatima, tako i ponašanjem. Druga stvar, predstavljati svoju jedinicu i porodicu. Moja jedinica je moja druga porodica. Ogromna je privilegija biti savremeni vitez. Treći motiv je naravno mnogo podrške koju dobijam sa svih strana, iz celog sveta od naših ljudi, kojima moja borba pozitivno znači. Njihove pozitivne želje mene dalje guraju, to mi je daje vetar u leđa da nastavim", kaže Jovica za RTS emisiju "Sasvim prirodno".

Jovica ne bira podloge i vremenske uslove, to može da bude led, sneg, pustinja, močvara, planina. Njemu je svejedno. Ako bi se kojim slučajem organizovala trka na drugoj planeti, on bi se prvi prijavio.

"Otkrio sam, da ja pre trke ekstremne izdržljivosti mogu da uradim na jedan dobar način, i da se posle toga brzo oporavim i da se vratim normalnim životnim tokovima. Taj genetski inžinjering, taj neki talenat za takve trke, verovatno je nešto što me takođe gura dalje", rekao je Jovica. 

Prvu trku trčao je u Sahari (dužine 250km), on je tada otkrio svet koji je izgleda stvoren za njega, svet visokog praga izdržljivosti, snalaženja neverovatnih fizioloških potencijala. Od te trke pa do dan danas nije stao. Ređale su se trke ekstremne izdržljivosti, on je učestvovao i pobeđivao. Danas ga već smatraju svetskim brojem jedan.

Jovica je 2018. godine učestvovao na trci na Aljasci na zaleđenoj reci Jukon. Trka je zbog užasno niskih temperatura prekinuta, a Jovica se vratio sa ozbiljnim promrzlinama. Tada je shvatio najvažniju stvar, da prirodu ne možeš pobediti.

"Na to sam gledao potpuno drugačije. Desilo se nešto gde sam ja shvatio da moram više da poštujem prirodu, koliko moram ulagati u neke male stvari, da bih došao na taj nivo da prođem sve trke bez problema i posledica. To ogromno poštovanje, čak i strahopoštovanje prema prirodi, to je promena koja se desila posle Jukona. Posle toga su počeli da se nižu veliki rezultati i pobede", rekao je Jovica.

Upravo na toj trci se suočio sa najvećom krizom u životu i tek tada je otkrio šta ga je održalo u životu.

"Bio sam jako blizu, ne samo da završim trku, već da se desi nešto mnogo gore, u tim trenucim jedino što vam ostaje jeste ono najiskrenije, molitva koju ponavljate u sebi i pokušavate da izađete iz te teške situacije. Tu sam spoznao ogromnu snagu vere, iskonske, duboke. Ako zaista iz čiste duše, iz srca, iz pete se molite i budu vaše molitve uslišene. Kad sam se vratio potpuno druga priča, vratio sam se oplemenjen, to je bilo nešto najbolje što mi se desilo", rekao je Jovica.

Odlučio je da će se ponovo pojaviti na toj trci, ona je najduža na svetu (560km). Da bi se išlo na tu trku, potrebno je da se prođu kvalifikacije, koje nisu ništa manje zahtevne.

"Arrowhead 135" se održava u Minesoti, dužina staze je 220km, a nalazi se u najhladnijem delu Amerike. Jovica se niotkuda pojavio na startu i pobedio.

"Niko nije znao ko sam. To je neka skupina ljudi koja radi samo te zimske ultramaratone i oni se svi znaju. Ja sam se stvorio niotkud, imao sam masku na sebi, oni do kraja nisu znali da li sam, pošto sam sitnije građe, muško ili da li sam žensko jer mi je bila zaleđena maska koju sam nosio na sebi. Na kraju mi oni, na kraju trke, troje ljudi mi lomi tu masku, da bi mogli da skinu to sa mene koliko je bilo hladno", rekao je Jovica.

U svom životu uradio je 6 pustinja, i 4 ledene pustinje, a sve gleda kao jedan izazov. Na jednoj trci je za 3 dana spavao samo 2 sata.

(MONDO)