Više od polovine građana Srbije, njih 56 odsto, smatra da je homoseksualnost opasna po društvo, a pet odsto je spremno da prema ovim seksualnim manjinama primjeni nasilje - pokazalo je istraživanje istraživanje Cesida i Gej strejt alijanse (GSA).
Uprkos raširenoj homofobiji, oko 65 odsto građana Srbije ne podržava nasilje prema GLBT populaciji, a 60 odsto misli da bi nasilje trebalo kažnjavati.
Na pitanje kako bi reagovali na održavanje Gej parade, 49 odsto ispitanika bi samo prošlo pored tog događaja, jer ih ne interesuje.
Oko četiri odsto ispitanih bi imalo poriv da uleti u grupu da se tuče, a 10 odsto bi svakako izbegli da budu čak i blizu mesta održavanja Parade ponosa.
Prema istraživanju, oko 20 odsto građana Srbije spremno je da podrži ili opravda nasilje nad istopolno seksualno orijentisanim osobama.
Prema istraživanju čak 17 odsto njih koji bi "čvrstom rukom" pokušali da svoje dete "ubede da ne bude homoseksualac".
Istraživanje pokazuje da 59 odsto ispitanika smatra da država prema nasilju nad homoseksualcima treba da reaguje kao prema bilo kom drugom obliku nasilja, dok 13 odsto njih smatra da takvo nasilje treba kažnjavati oštrije nego inače.
Više od polovine stanovništva Srbije, 53 odsto, smatra da država treba da radi na suzbijanju homoseksualnosti, a 38 odsto misli da je homoseksualnost zapadna izmišljotina kojom se želi uništiti porodica i srpska tradicija.
Dve trećine anketiranih, 67 odsto, smatra da je homoseksualnost bolest, što je za tri odsto manje nego u istraživanju pre dve godine, a 52 odsto građana smatra da su "homoseksualci isti ljudi kao i svi mi", dok je pre dve godine taj stav imalo 38 odsto građana.
"To što 52 odsto ljudi misli da su homoseksualci ljudi kao i svi ostali, govori da značajan broj ljudi u Srbiji prevazilazi barijeru da čak ne prizna ni status ljudskosti osobama drugačije seksualne orijentacije", ocenio je projektni koordinator CeSID Miloš Mojsilović.
Više od trećine ispitanika pre dve godine nije znalo ili htelo da odgovori bilo šta na temu homoseksualnosti, a sada je taj broj 22 odsto, dakle znatno manje, dodao je Mojsilović.
Broj građana koji smatra da su crkve u pravu što osuđuju homoseksualnost povećao se u protekle dve godine sa 60 na 64 odsto.
Ispitan je i odnos birača stranaka prema GLBT ljudima, i došao do rezultata da su najmanje homofobični birači Liberalno demokratske patije i Demokratske stranke, dok glasači ostalih stranaka uglavnom imaju negativan stav prema homoseksualcima.
Prema istraživanju, skoro trećina ispitanika smatra da su nevladine organizacije najznačajnija podrška seksualnim manjinama u borbi za njihova prava, četvrtina smatra da su to mediji, šest odsto smatra da su to državne, odnosno političke institucije, dok samo tri odsto smatra da su to društveni servisi i delatnosti, zdravstvo i obrazovanje, a samo jedan odsto smatra da je predsednik Srbije podrška GLBT populacije.
Međutim, 35 odsto ispitanika smatra da GLBT organizacija treba zabraniti rad.
Istraživanje je sprovedeno tokom marta 2010, na reprezentativnom uzorku od 1.405 ispitanika.
Vršilac dužnosti predsednika GSA Lazar Pavlović je rekao da je ohrabrujuće to što je sve više pripadnika gej, lezbejske, biseksualne i transeksualne (GLBT) populacije spremno da iznese svoju seksualnu orijentaciju i što su pripadnici te populacije sve vidljiviji u medijima.
"Država ima odgovornost da bude podrška, da se sistematski i strateški bavi izjednačavanjem prava GLBT osoba", poručio je Pavlović.
Ambasadori Nemačke i Holandije u Srbiji Volfram Mas i Jon van Dartel ukazali su da je nivo ostvarenosti prava gej i lezbejske populacije u Srbiji važan i u procesu evropskih integracija i da je Srbija proteklih godina učinila značajne pomake u unapređenju položaja GLBT populacije, ali da je potrebno još dosta napora.
"Evropske integracije nisu samo ekonomski boljitak i slobodna putovanja već i poštovanje prava i jednakosti svih građana", poručio je van Dertel.
On je izrazio zadovoljstvo što se odnos građana Srbije prema GLBT populaciji menja na bolje i što sve više političara javno podržava seksualne manjine u ostvarivanju osnovnih prava.
Nemački ambašador poručio je da u tolerantnom i otvorenom društvu nema mesta za bilo kakve strahove kod gej i lezbejske populacije.
"Srbija je usvojila dokumenta koja omogućavaju zaštitu prava istopolno orijentisane populacije, ali je potrebno raditi na njihovoj što efikasnijoj primeni", naveo je Mas.
Ambasador Nemačke je naglasio da je važno da se javno govori o tome i podiže svet ljudi.
"Vlasti u Srbiji moraju da reaguju brzo na svaku pretnju, a osnovni problem u Srbiji je nekažnjavanje koje dovodi do diskriminacije", rekao je Mas.
On je pohvalio otvaranje dijaloga političara sa predstavnicima gej organizacija i pozvao medije da odgovorno promovišu toleranciju u društvu.
Programski direktor Cesida Đorđe Vuković ocenio je da je ostvaren pomak u odnosu stanovništva Srbije u odnosu na istopolno orijentisanu populaciju.
"Stavovi iz negativnog prelaze prema neutralnim formama, što je možda i maksimum koji možemo očekivati", zaključio je Vuković.
Svi nalazi pokazuju da je neophodna ozbiljna intervencija države i političkih stranaka, rekao je Vuković.
Kao interesantan podatak on je istakao da je ljudima u Srbiji najveća prepreka za sklapanje prijateljstva seksualna različitost.
Nije toliko važno ni socijalno poreklo, političko ubeđenje, niti nacionalna pripadnost, ali kad dođemo do seksualne orjentacije za 40 odsto ljudi to je jako važno, naveo je Vuković.
Istraživanje o potencijalnoj diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije na radnom mestu pokazuje i da menadžeri u srpskim firmama i institucijama pokazuju visok nivo nerazumevanja i nepoznavanja diskriminacije, kao i neznanja o tome kako se eventualna diskriminacija sprečava i sankcioniše.
Govoreći o iskustvima gej i lezbejske populacije na radnom mestu izvršna direktorka Gej strejt alijanse Mirjana Bogdanović navela je dva primera.
"Poslodavac je otpustio zaposlenu lezbejku zbog toda što mu 'gleda ženuâ', dok su jednom geju bili namenjeni isključivo 'ženski' poslovi poput kuvanja kafe", navela je ona.
Istraživanje "Predrasude na videlo - homofobija u Srbiji 2010" koje su sproveli Gej strejt alijansa (GSA) u saradnji sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) finansirale su vlade Holandije i Nemačke.
Istraživanja pokazuju i da GLBT populacija ima značajno povorenje u civilni sektor i međunarodnu zajednicu, međutim, da postoji veliko nepoverenje u državu i njene institucije, posebno u procesuiranju slučajeva nasilja i diskriminacije nad njima.
Uprkos negativnoj percepciji GLBT osobe državu vide kao nezaobilaznog partnera u poboljšanju njihovog položaja.
(agencije/MONDO)
Na pitanje kako bi reagovali na održavanje Gej parade, 49 odsto ispitanika bi samo prošlo pored tog događaja, jer ih ne interesuje.
Oko četiri odsto ispitanih bi imalo poriv da uleti u grupu da se tuče, a 10 odsto bi svakako izbegli da budu čak i blizu mesta održavanja Parade ponosa.
Prema istraživanju, oko 20 odsto građana Srbije spremno je da podrži ili opravda nasilje nad istopolno seksualno orijentisanim osobama.
Prema istraživanju čak 17 odsto njih koji bi "čvrstom rukom" pokušali da svoje dete "ubede da ne bude homoseksualac".
Istraživanje pokazuje da 59 odsto ispitanika smatra da država prema nasilju nad homoseksualcima treba da reaguje kao prema bilo kom drugom obliku nasilja, dok 13 odsto njih smatra da takvo nasilje treba kažnjavati oštrije nego inače.
Više od polovine stanovništva Srbije, 53 odsto, smatra da država treba da radi na suzbijanju homoseksualnosti, a 38 odsto misli da je homoseksualnost zapadna izmišljotina kojom se želi uništiti porodica i srpska tradicija.
Dve trećine anketiranih, 67 odsto, smatra da je homoseksualnost bolest, što je za tri odsto manje nego u istraživanju pre dve godine, a 52 odsto građana smatra da su "homoseksualci isti ljudi kao i svi mi", dok je pre dve godine taj stav imalo 38 odsto građana.
"To što 52 odsto ljudi misli da su homoseksualci ljudi kao i svi ostali, govori da značajan broj ljudi u Srbiji prevazilazi barijeru da čak ne prizna ni status ljudskosti osobama drugačije seksualne orijentacije", ocenio je projektni koordinator CeSID Miloš Mojsilović.
Više od trećine ispitanika pre dve godine nije znalo ili htelo da odgovori bilo šta na temu homoseksualnosti, a sada je taj broj 22 odsto, dakle znatno manje, dodao je Mojsilović.
Broj građana koji smatra da su crkve u pravu što osuđuju homoseksualnost povećao se u protekle dve godine sa 60 na 64 odsto.
Ispitan je i odnos birača stranaka prema GLBT ljudima, i došao do rezultata da su najmanje homofobični birači Liberalno demokratske patije i Demokratske stranke, dok glasači ostalih stranaka uglavnom imaju negativan stav prema homoseksualcima.
Prema istraživanju, skoro trećina ispitanika smatra da su nevladine organizacije najznačajnija podrška seksualnim manjinama u borbi za njihova prava, četvrtina smatra da su to mediji, šest odsto smatra da su to državne, odnosno političke institucije, dok samo tri odsto smatra da su to društveni servisi i delatnosti, zdravstvo i obrazovanje, a samo jedan odsto smatra da je predsednik Srbije podrška GLBT populacije.
Međutim, 35 odsto ispitanika smatra da GLBT organizacija treba zabraniti rad.
Istraživanje je sprovedeno tokom marta 2010, na reprezentativnom uzorku od 1.405 ispitanika.
Vršilac dužnosti predsednika GSA Lazar Pavlović je rekao da je ohrabrujuće to što je sve više pripadnika gej, lezbejske, biseksualne i transeksualne (GLBT) populacije spremno da iznese svoju seksualnu orijentaciju i što su pripadnici te populacije sve vidljiviji u medijima.
"Država ima odgovornost da bude podrška, da se sistematski i strateški bavi izjednačavanjem prava GLBT osoba", poručio je Pavlović.
Ambasadori Nemačke i Holandije u Srbiji Volfram Mas i Jon van Dartel ukazali su da je nivo ostvarenosti prava gej i lezbejske populacije u Srbiji važan i u procesu evropskih integracija i da je Srbija proteklih godina učinila značajne pomake u unapređenju položaja GLBT populacije, ali da je potrebno još dosta napora.
"Evropske integracije nisu samo ekonomski boljitak i slobodna putovanja već i poštovanje prava i jednakosti svih građana", poručio je van Dertel.
On je izrazio zadovoljstvo što se odnos građana Srbije prema GLBT populaciji menja na bolje i što sve više političara javno podržava seksualne manjine u ostvarivanju osnovnih prava.
Nemački ambašador poručio je da u tolerantnom i otvorenom društvu nema mesta za bilo kakve strahove kod gej i lezbejske populacije.
"Srbija je usvojila dokumenta koja omogućavaju zaštitu prava istopolno orijentisane populacije, ali je potrebno raditi na njihovoj što efikasnijoj primeni", naveo je Mas.
Ambasador Nemačke je naglasio da je važno da se javno govori o tome i podiže svet ljudi.
"Vlasti u Srbiji moraju da reaguju brzo na svaku pretnju, a osnovni problem u Srbiji je nekažnjavanje koje dovodi do diskriminacije", rekao je Mas.
On je pohvalio otvaranje dijaloga političara sa predstavnicima gej organizacija i pozvao medije da odgovorno promovišu toleranciju u društvu.
Programski direktor Cesida Đorđe Vuković ocenio je da je ostvaren pomak u odnosu stanovništva Srbije u odnosu na istopolno orijentisanu populaciju.
"Stavovi iz negativnog prelaze prema neutralnim formama, što je možda i maksimum koji možemo očekivati", zaključio je Vuković.
Svi nalazi pokazuju da je neophodna ozbiljna intervencija države i političkih stranaka, rekao je Vuković.
Kao interesantan podatak on je istakao da je ljudima u Srbiji najveća prepreka za sklapanje prijateljstva seksualna različitost.
Nije toliko važno ni socijalno poreklo, političko ubeđenje, niti nacionalna pripadnost, ali kad dođemo do seksualne orjentacije za 40 odsto ljudi to je jako važno, naveo je Vuković.
Istraživanje o potencijalnoj diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije na radnom mestu pokazuje i da menadžeri u srpskim firmama i institucijama pokazuju visok nivo nerazumevanja i nepoznavanja diskriminacije, kao i neznanja o tome kako se eventualna diskriminacija sprečava i sankcioniše.
Govoreći o iskustvima gej i lezbejske populacije na radnom mestu izvršna direktorka Gej strejt alijanse Mirjana Bogdanović navela je dva primera.
"Poslodavac je otpustio zaposlenu lezbejku zbog toda što mu 'gleda ženuâ', dok su jednom geju bili namenjeni isključivo 'ženski' poslovi poput kuvanja kafe", navela je ona.
Istraživanje "Predrasude na videlo - homofobija u Srbiji 2010" koje su sproveli Gej strejt alijansa (GSA) u saradnji sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) finansirale su vlade Holandije i Nemačke.
Istraživanja pokazuju i da GLBT populacija ima značajno povorenje u civilni sektor i međunarodnu zajednicu, međutim, da postoji veliko nepoverenje u državu i njene institucije, posebno u procesuiranju slučajeva nasilja i diskriminacije nad njima.
Uprkos negativnoj percepciji GLBT osobe državu vide kao nezaobilaznog partnera u poboljšanju njihovog položaja.
(agencije/MONDO)
