Muftija kaže da “nema te sudske presude koja će vratiti bilo koje civilno lice u posed Banje”, koju od vlasnika čuva njegovo obezbeđenje.
Privatizovani objekat Stare pazarske banje, posle nedavnog urušavanja krova postao je predmet interesovanja zavađenih opcija islamske zajednice – Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića, Rijaseta Islamske zajednice Srbije Adema Zilkića, ali i jedne lokalne nevladine organizacije.
Objekat Stare pazarske banje podignute na temeljima rimskih termi, u okviru kojeg je i tursko kupatilo iz 15 veka, prodat je pre godinu dana Hasniji Šemsović, supruzi novopazarskog biznismena Ćerima Šemsovića.
Banja je prodata u okviru više ugostiteljskih objekata, površine preko 11.500 kvadrata, preduzeća za turizam i ugostiteljstvo “Lipa” u Novom Pazaru za 127 miliona dinara.
Godinu dana kasnije i posle urušavanja krova u objektu Stare pazarske banje, ponovo se postavlja pitanje da li je Agencija za privatizaciju imala pravo da proda objekte od kulturnog značaja koji su pod zaštitom države.
Sutra će tim povodom u Beogradu biti održana i konferencija za novinare jedne novopazarske nevladine organizacije.
Posle urušavanja krova u banjski objekat je prvo ušlo obezbeđenje koje je angažovala Zukorlićeva opcija islamske zajednice, koja polaže pravo vlasništva nad Banjom, a zatim je reagovao Rijaset Islaske zajednice Srbije, zahtevajući da kontrolu nad spornim objektom preuzme policija.
Posle višečasovnih pregovora muftije Zukorlića sa predstavnicima Policijske uprave u Novom Pazaru, on je kazao da je pristao da delimičo povuče svoje obezbeđenje.
Zukorlić, međutim, tvrdi da je propadanje objekta Stare pazarske banje primer “ukupnog odnosa države prema kulturnom nasleđu Bošnjaka u Srbiji”.
Muftija tvrdi i da je sa Šemsovićima imao dogovor o “vraćanju” tog objekta islamskoj zajednici koja je i njen istinski vlasnik, ali ga je, kaže, ovaj prevario.
O pravu vlasništva nad Starom pazarskom banjom odluku će doneti nadležni pravosudni organi.
Zukorlić je, međutim, poručio da “nema te sudske presude koja će vratiti bilo koje civilno lice u posed Banje”.
"To neka znaju vlasnici, tajkuni novopazarski i beogradski, prethodni i budući potencijalni korisnici…”, kazao je Zukorlić gostujući na lokalnoj TV Jedinstvo.
Muftija je poručio i da će ubuduće u objekat Stare pazarske banje moći da uđu samo oni koje bude ovlastio mešihat verske zajednice kojom on rukovodi.
Vakuf (zadužbina) je civilni objekat profitabilnog tipa kojim raspolaže islamska zajednica, a prihodi koje oni donose usmeravaju se u versko prosvetnu delatnost, objasnio je Zukorlić.
S druge strane, Rijaset Islamske zajednice Srbije, koji, takođe, polaže pravo vlasništva nad objektom u Staroj pazarskoj banji, smatra da se krov nije srušio slučajno već da je reč o “namerno izazvanom incidentu” pa je zatraženo policijsko veštačenje.
Pored Stare pazarske banje, koja je pod zaštitom države, u okviru ugostiteljsko turističkog objekta “Lipa” privatizovan je i pansion Amir-agin han, iz 18 veka, koji je, takođe, na spisku spomenika kulture, zatim kafana Granata, u Staroj novopazarskoj čaršiji koja datira 19. veka, kao i Bezistan, na jednom od bedema gradskog parka.
Svi ti objekti privatizovani su uprkos protivljenju Gradske uprave koja je u više navrata tražila njihovo izuzimanje iz prodaje.
(Tanjug)
Objekat Stare pazarske banje podignute na temeljima rimskih termi, u okviru kojeg je i tursko kupatilo iz 15 veka, prodat je pre godinu dana Hasniji Šemsović, supruzi novopazarskog biznismena Ćerima Šemsovića.
Banja je prodata u okviru više ugostiteljskih objekata, površine preko 11.500 kvadrata, preduzeća za turizam i ugostiteljstvo “Lipa” u Novom Pazaru za 127 miliona dinara.
Godinu dana kasnije i posle urušavanja krova u objektu Stare pazarske banje, ponovo se postavlja pitanje da li je Agencija za privatizaciju imala pravo da proda objekte od kulturnog značaja koji su pod zaštitom države.
Sutra će tim povodom u Beogradu biti održana i konferencija za novinare jedne novopazarske nevladine organizacije.
Posle urušavanja krova u banjski objekat je prvo ušlo obezbeđenje koje je angažovala Zukorlićeva opcija islamske zajednice, koja polaže pravo vlasništva nad Banjom, a zatim je reagovao Rijaset Islaske zajednice Srbije, zahtevajući da kontrolu nad spornim objektom preuzme policija.
Posle višečasovnih pregovora muftije Zukorlića sa predstavnicima Policijske uprave u Novom Pazaru, on je kazao da je pristao da delimičo povuče svoje obezbeđenje.
Zukorlić, međutim, tvrdi da je propadanje objekta Stare pazarske banje primer “ukupnog odnosa države prema kulturnom nasleđu Bošnjaka u Srbiji”.
Muftija tvrdi i da je sa Šemsovićima imao dogovor o “vraćanju” tog objekta islamskoj zajednici koja je i njen istinski vlasnik, ali ga je, kaže, ovaj prevario.
O pravu vlasništva nad Starom pazarskom banjom odluku će doneti nadležni pravosudni organi.
Zukorlić je, međutim, poručio da “nema te sudske presude koja će vratiti bilo koje civilno lice u posed Banje”.
"To neka znaju vlasnici, tajkuni novopazarski i beogradski, prethodni i budući potencijalni korisnici…”, kazao je Zukorlić gostujući na lokalnoj TV Jedinstvo.
Muftija je poručio i da će ubuduće u objekat Stare pazarske banje moći da uđu samo oni koje bude ovlastio mešihat verske zajednice kojom on rukovodi.
Vakuf (zadužbina) je civilni objekat profitabilnog tipa kojim raspolaže islamska zajednica, a prihodi koje oni donose usmeravaju se u versko prosvetnu delatnost, objasnio je Zukorlić.
S druge strane, Rijaset Islamske zajednice Srbije, koji, takođe, polaže pravo vlasništva nad objektom u Staroj pazarskoj banji, smatra da se krov nije srušio slučajno već da je reč o “namerno izazvanom incidentu” pa je zatraženo policijsko veštačenje.
Pored Stare pazarske banje, koja je pod zaštitom države, u okviru ugostiteljsko turističkog objekta “Lipa” privatizovan je i pansion Amir-agin han, iz 18 veka, koji je, takođe, na spisku spomenika kulture, zatim kafana Granata, u Staroj novopazarskoj čaršiji koja datira 19. veka, kao i Bezistan, na jednom od bedema gradskog parka.
Svi ti objekti privatizovani su uprkos protivljenju Gradske uprave koja je u više navrata tražila njihovo izuzimanje iz prodaje.
(Tanjug)
