Srpska pravoslavna crka i vernici u petak slave Blagovesti koje spadaju u Bogorodičine praznike, i praznuju se od prvih dana hrišćanske propovedi.
Srpska pravoslavna crkva i vernici u petak slave praznik posvećen saznanju device Marije da će roditi spasitelja ljudskog roda, odnosno Blagovesti.
Ovaj praznik slavi se tačno devet meseci pre Božića. Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike, i praznuju se od prvih dana hrišćanske propovedi. Smatra se da je objavom te vesti počela i hrišćanska istorija spasenja. Naši stari su govorili da se na Blagovesti završava zima.
Pošto je praznik Bogorodičin, znači ženski, mnoge se žene na današnji dan mole Bogorodici za potomstvo. Devojke i žene, posebno one koje žele da zatrudne i postanu majke, odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici. Prema narodnom običaju na Blagovesti se ustaje jako rano, a dan se započinje devojačkom pesmom. Kuća i dvorište moraju da budu sasvim čisti, a veruje se i da je današnji dan srećan za kalemljenje voća. Na ovaj dan čiste se kuća, dvorište, štale, a sve đubre se obavezno iznosi iz kuće i spaljuje.
Takođe, postoji i verovanje da se žene na današnji dan ne češljaju, a valjalo bi se umiti u reci ili na nekom izvoru. Na Blagovesti, je dobro započeti neki veći posao (gradnja, početak biznisa, učenje) ili doneti neku veću ili čak životnu odluku. I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, "ukazuju" kakva će godina biti. Ako je nebo vedro - biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.
Zmije se na sam dan Blagovesti, prema verovanju, ne smeju spominjati. To je reč koju niko ne sme da izgovori.
(MONDO)
