Novu generaciju samofinansirajućih studenata u Srbiji čekaju paprene školarine od 45.000 do 240.000 dinara, dok su cene u regionu i upola niže, piše "Blic".
Po tim cenama, kako navodi list, studenti će, pored neuslovnih i pretrpanih slušaonica, morati da uče i iz zastarelih udžbenika.
Većini fakulteta ne samo da ne pada na pamet da uz preskupu školarinu ponude bar besplatne udžbenike, već je čest slučaj da je student primoran da kupuje više knjiga za jedan ispit, jer na katedri svaki profesor ispituje po svom udžbeniku.
Još veći apsurd je to što su školarine najviše na društvenim naukama, a najniže na prirodnim i tehničkim.
Na tehničko-tehnološkim naukama školarine su najniže, oko 60.000 dinara, dok su realni troškovi po studentu između 150.000 i 200.000 dinara. Na filologiji i filozofiji, međutim, upisnina je oko 100.000 dinara iako se plaćaju samo profesori i nema trošenja hemijskih supstanci, elektronskih mikroskopa i ostalog, naveo je koordinator za više i visoko obrazovanje Saveza studenata Beograda Vladimir Smuđa.
To dovodi, kako je rekao, do neravnopravnosti studenata, jer ono što se na većini tehničkih fakulteta naplati zaista toliko i košta, dok na društvenim naukama studenti dobijaju samo predavanja i vežbe, a plaćaju najveće školarine
Finansiranje studija u Zagrebu i Sarajevu ne svodi se na to da roditelji daju novac umesto države.
Na matematičkom odseku Zagrebačkog univerziteta maksimalna školarina je 5.500 kuna (763 evra), dok na Beogradskom univerzitetu iste studije koštaju 1.000 evra.
Još veća razlika je na arhitekturi, budući da u Zagrebu to košta 1.263 evra, a u Beogradu nešto manje od 2.400 evra.
To su ujedno i najskuplje studije u Srbiji, dok je među najjeftinijima Rudarsko-geološki fakultet sa školarinom od 45.000 dinara.
Na Kragujevačkom univerzitetu najpristupačnije su studije mašinstva (30.000 dinara), a Filološko-umetnički fakultet je sa školarinom od 170.000 dinara najskuplji.
(FoNet)
Većini fakulteta ne samo da ne pada na pamet da uz preskupu školarinu ponude bar besplatne udžbenike, već je čest slučaj da je student primoran da kupuje više knjiga za jedan ispit, jer na katedri svaki profesor ispituje po svom udžbeniku.
Još veći apsurd je to što su školarine najviše na društvenim naukama, a najniže na prirodnim i tehničkim.
Na tehničko-tehnološkim naukama školarine su najniže, oko 60.000 dinara, dok su realni troškovi po studentu između 150.000 i 200.000 dinara. Na filologiji i filozofiji, međutim, upisnina je oko 100.000 dinara iako se plaćaju samo profesori i nema trošenja hemijskih supstanci, elektronskih mikroskopa i ostalog, naveo je koordinator za više i visoko obrazovanje Saveza studenata Beograda Vladimir Smuđa.
To dovodi, kako je rekao, do neravnopravnosti studenata, jer ono što se na većini tehničkih fakulteta naplati zaista toliko i košta, dok na društvenim naukama studenti dobijaju samo predavanja i vežbe, a plaćaju najveće školarine
Finansiranje studija u Zagrebu i Sarajevu ne svodi se na to da roditelji daju novac umesto države.
Na matematičkom odseku Zagrebačkog univerziteta maksimalna školarina je 5.500 kuna (763 evra), dok na Beogradskom univerzitetu iste studije koštaju 1.000 evra.
Još veća razlika je na arhitekturi, budući da u Zagrebu to košta 1.263 evra, a u Beogradu nešto manje od 2.400 evra.
To su ujedno i najskuplje studije u Srbiji, dok je među najjeftinijima Rudarsko-geološki fakultet sa školarinom od 45.000 dinara.
Na Kragujevačkom univerzitetu najpristupačnije su studije mašinstva (30.000 dinara), a Filološko-umetnički fakultet je sa školarinom od 170.000 dinara najskuplji.
(FoNet)
