Klimatolog Danijela Božanić kaže da u našoj zemlji više neće biti nekadašnje podele na godišnja doba i da ubuduće treba očekivati tropska leta sa čestim kišama i poplavama.
Klimatski uslovi u Srbiji se drastično menjaju, prestaje doskorašnja podela na četiri godišnja doba, a problemi sa poplavama su nešto na šta ćemo morati da se naviknemo, kaže za "Press" klimatolog Danijela Božanić iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Prema njenim rečima, Srbija se nalazi u regionu Evrope koji je najugroženiji klimatskim promenama, što smo imali priliku da gledamo nekoliko godina unazad.
"Sve što se dešava ovih dana, ekstremne promene vremenskih prilika u toku dana, nagle oscilacije temperatura, jake kiše, grad, poplave, pojave klizišta, erozija zemljišta i druge ekstremne promene vremena, posledica su upravo klimatskih promena", ističe Danijela Božanić.
Ona kaže da je očigledno da klima u našoj zemlji više nije ista kao pre 10 godina!
"Pre svega, već je uočljiv nagli i gotovo dnevni prelazak s jednog na drugo godišnje doba, a može se očekivati i da više nećemo imati četiri jasno izražena godišnja doba!
To znači da možemo zaboraviti na duga topla leta ili tri letnja meseca bez padavina, već se moramo navići na smenu sušnih perioda praćenih visokim temperaturama i perioda sa ekstremnim dnevnim količinama kiše.
Zime više neće biti sa onoliko dana sa snegom kao ranije. Snežnih padavina i niskih temperatura će biti, ali u nekom kraćem periodu od dve-tri nedelje, kao što je bilo i ove zime" objašnjava sagovornica "Pressa".
Ona kaže da se na državnom nivou trenutno rade procene koje treba tačno da pokažu u kojoj meri je Srbija pogođena klimatskim promenama i šta nas na tom planu očekuje u budućnosti.
"Krajem septembra trebalo bi da bude gotov dokument koji će sadržati informacije o tome šta je potrebno da naša država učini u smislu prilagođavanja na klimatske promene.
To je jako važno jer klimatske promene utiču na funkcionisanje raznih sistema i sektora, pre svega, na poljoprivredu, energetiku i zdravstvo.
Ako nam poplava uništi letinu nećemo imati dovoljnu proizvodnju hrane, a manjak padavina može značajno uticati na proizvodnju električne energije", kaže Božanićeva.
Kada je u pitanju sektor zdravstva, navodi sagovornica, zbog klimatskih promena može doći do češćih pojava nekih zaraznih oboljenja, ali i do pojave nekih bolesti koje do sada nisu bile karakteristične za naše podneblje.
Direktor Sektora za klimatske promene RHMZ Goran Pejanović potvrđuje za "Press" da se kod nas već osećaju ozbiljne posledice klimatskih promena.
"Već imamo povećan broj tropskih dana i noći, a manji broj ledenih dana. Prosečna temperatura u Srbiji porasla je od 0,5 do 0,7 stepeni u odnosu na 1961. godinu, a u istom periodu imamo i blagi porast količina padavina.
Zime su u celini toplije, ali sa naglim oscilacijama temperature. Tako se dešava da imamo ledeni talas od dve-tri nedelje, sa ekstremno niskim temperaturama, da bi potom temperature skočile na 20 stepeni.
Upravo su ove nagle promene vremena posledica klimatskih promena. One su i dovele do toga da više nemamo jasnih prelaza iz jednog godišnjeg doba u drugo", kaže Pejanović.
On ističe da do globalnog otopljavanja dolazi zbog povećanja količine štetnih gasova u atmosferi, prvenstveno ugljenmonoksida!
"U slučaju dupliranja količine ugljendioksida u atmosferi do kraja 21. veka, što je najgori projektovani scenario, doći će do drastičnih klimatskih promena!
Tada bi temperature u Srbiji mogle da porastu za više od tri stepena, a količina padavina smanjile bi se za pet do 15 odsto na godišnjem nivou", upozorava Pejanović za "Press".
(MONDO)
Prema njenim rečima, Srbija se nalazi u regionu Evrope koji je najugroženiji klimatskim promenama, što smo imali priliku da gledamo nekoliko godina unazad.
"Sve što se dešava ovih dana, ekstremne promene vremenskih prilika u toku dana, nagle oscilacije temperatura, jake kiše, grad, poplave, pojave klizišta, erozija zemljišta i druge ekstremne promene vremena, posledica su upravo klimatskih promena", ističe Danijela Božanić.
Ona kaže da je očigledno da klima u našoj zemlji više nije ista kao pre 10 godina!
"Pre svega, već je uočljiv nagli i gotovo dnevni prelazak s jednog na drugo godišnje doba, a može se očekivati i da više nećemo imati četiri jasno izražena godišnja doba!
To znači da možemo zaboraviti na duga topla leta ili tri letnja meseca bez padavina, već se moramo navići na smenu sušnih perioda praćenih visokim temperaturama i perioda sa ekstremnim dnevnim količinama kiše.
Zime više neće biti sa onoliko dana sa snegom kao ranije. Snežnih padavina i niskih temperatura će biti, ali u nekom kraćem periodu od dve-tri nedelje, kao što je bilo i ove zime" objašnjava sagovornica "Pressa".
Ona kaže da se na državnom nivou trenutno rade procene koje treba tačno da pokažu u kojoj meri je Srbija pogođena klimatskim promenama i šta nas na tom planu očekuje u budućnosti.
"Krajem septembra trebalo bi da bude gotov dokument koji će sadržati informacije o tome šta je potrebno da naša država učini u smislu prilagođavanja na klimatske promene.
To je jako važno jer klimatske promene utiču na funkcionisanje raznih sistema i sektora, pre svega, na poljoprivredu, energetiku i zdravstvo.
Ako nam poplava uništi letinu nećemo imati dovoljnu proizvodnju hrane, a manjak padavina može značajno uticati na proizvodnju električne energije", kaže Božanićeva.
Kada je u pitanju sektor zdravstva, navodi sagovornica, zbog klimatskih promena može doći do češćih pojava nekih zaraznih oboljenja, ali i do pojave nekih bolesti koje do sada nisu bile karakteristične za naše podneblje.
Direktor Sektora za klimatske promene RHMZ Goran Pejanović potvrđuje za "Press" da se kod nas već osećaju ozbiljne posledice klimatskih promena.
"Već imamo povećan broj tropskih dana i noći, a manji broj ledenih dana. Prosečna temperatura u Srbiji porasla je od 0,5 do 0,7 stepeni u odnosu na 1961. godinu, a u istom periodu imamo i blagi porast količina padavina.
Zime su u celini toplije, ali sa naglim oscilacijama temperature. Tako se dešava da imamo ledeni talas od dve-tri nedelje, sa ekstremno niskim temperaturama, da bi potom temperature skočile na 20 stepeni.
Upravo su ove nagle promene vremena posledica klimatskih promena. One su i dovele do toga da više nemamo jasnih prelaza iz jednog godišnjeg doba u drugo", kaže Pejanović.
On ističe da do globalnog otopljavanja dolazi zbog povećanja količine štetnih gasova u atmosferi, prvenstveno ugljenmonoksida!
"U slučaju dupliranja količine ugljendioksida u atmosferi do kraja 21. veka, što je najgori projektovani scenario, doći će do drastičnih klimatskih promena!
Tada bi temperature u Srbiji mogle da porastu za više od tri stepena, a količina padavina smanjile bi se za pet do 15 odsto na godišnjem nivou", upozorava Pejanović za "Press".
(MONDO)
