Nikola Kosanović trčanjem se bavi već pune tri decenije, od kad je davne 1993. godine kao srednjoškolac rešio da će slediti primer svog oca. Tokom godina učestvovao je na preko 200 zvaničnih trka, oprobao se u trail i planinskom trčanju, pa čak i u ultramartonskim distancama, sa ličnim rekordom od istrčanih 66 kilometara. Ovaj iskusan maratonac, u nedelju će beogradske ulice podeliti sa hiljadama trkača, ali i svojim kolegama iz zdravstvenog sistema MediGroup, njih čak 29 koji će ovog vikenda uskočiti u patike za trčanje.

„Maraton kao trkačka disciplina je vrlo zahtevan i težak, a moj prvi bio je humanitarni "Plavi krug oko Ade" pre nekoliko godina, nakon kog su se nizali drugi maratoni širom Srbije i regiona. Ono što me kod trčanja iznova vraća na stazu je to što neprekidno iskušavam svoje granice. S vremena na vreme odem na trku na kakvoj do tada nisam bio (u pogledu dužine, težine, visinske razlike) i pažljivo ispitujem dokle mogu da idem“, kaže Nikola na samom početku, jer smatra da su motiv i želja u osnovi svake pripreme za maraton.

„Moja preporuka svakome je da odabere fizičku aktivnost po svojoj meri, a trčanje može biti pravi izbor jer ne iziskuje mnogo vremena, posebne uslove ili rekvizite, dok kao aerobna aktivnost doprinosi opštem zdravstvenom stanju. Za one koji nemaju iskustva, važno je da imaju nekog iskusnijeg pored sebe kako bi izbegli povređivanje. Tako je moja inicijativa doprinela pokretanju MediGroup trkačkog tima sa željom da prenesem znanje na kolege koje žele da se druže van radnog vremena, pritom radeći nešto korisno za svoje zdravlje“, ističe Nikola, koji u MediGroup sistemu radi kao menadžer tima sistemske podrške.

Medigrup (2).jpg
Promo 

Kada je reč o konkretnim savetima i preporukama, ovo su njegova tri ključna, upućena svima koji prvi put ove godine planiraju da prođu kroz cilj:

NIKADA NEMOJTE TRČATI IZNAD SVOJIH MOGUĆNOSTI
Nemojte se forsirati preko granica koje možete da podnesete. Ako vam i tokom trke ne ide kako ste zamislili i planirali, verovatno vam nije dan. Smanjite tempo, u krajnjem slučaju, nije sramota ni odustati tokom trke, ukoliko procenite da se ne osećate dobro. Konstantno radite samoprocenu svog celokupnog stanja tokom trke, osluškujte šta vam telo govori, to je jako važno, zapravo možda i najvažnije.

NE KREĆITE SILOVITO
Na početku trke nemojte krenuti punom snagom. Početni osećaj uvek vara, jer ste odmorni, imate snage, ali kako trka bude odmicala bićete sve umorniji i snage će ponestajati. Rasporedite svoju snagu tako da možete celu trku da istrčite bez većih problema. Ukoliko nemate trkačkog iskustva, procenite koji je maksimalni tempo kojim trenutno možete da idete i onda trčite na nivou 60-70% tog maksimalnog tempa. Ne dozvolite ni da vas ponesu euforija, adrenalin, kao ni trkači oko vas koji krenu žestoko (ne dozvolite sebi da ih jurite), držite se planiranog ritma i trčite svoju trku.

REDOVNO, ALI PAŽLJIVO KORISTITE OKREPNE STANICE
Kod dužih trka ćete pored žeđi osetiti verovatno i glad u nekom trenutku, ali najgore što možete da uradite je da na okrepnim stanicama napunite želudac. Potrebno je da se hidrirate konstantno, ali ravnomerno, dovoljno je da na svakih 3-4 kilometra uzmete nekoliko gutljaja vode i zalogaj ili dva nekog musli bara, dva-tri zalogaja banane, krišku pomorandže. Možete da kombinujete, pa da na jednoj okrepnoj stanici uzmete nešto od voća, a na sledećoj neki bar ili čokoladicu, pa tokom trke onda to praktikujete naizmenično.

Medigrup (1).jpeg
Promo