Šef ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije dr Nenad Popović izjavio je Tanjugu da Srbija svakog dana plaća 120.000 dolara, odnosno 3,6 miliona dolara mesečno na ime otplate kosovskog duga, uprkos činjenici da već godinama nema nikakve prihode sa Kosova i Metohije. "Mi nastavljamo da servisiramo taj dug, jer je reč o teritoriji države Srbije, iako su nam uskraćena prava na prihode od preduzeća sa Kosova i Metohije", rekao je Popović u intervjuu nacionalnoj agenciji.
Uspešno završenim trogodišnjim aranžmanom sa MMF-om država je smanjila dug Kosova i Metohije sa 1,7 milijardi na milijardu i 140 miliona dolara, kazao je Popović, preciziravši da je Srbija otplatila 130 miliona dolara duga Kosova na ime kamata, dok su 560 miliona duga otpisali Londonski i Pariski klub.
Popović je podsetio da su Srbi pre 1999. godine bili vlasnici više od 50 odsto imovine na Kosovu i Metohiji. Prema nepotpunim podacima, do te godine je na Kosovu živelo više od 350.000 Srba, koji su posedovali više od 70 odsto ukupne površine zemljišta, uključujući i manastirska imanja Srpske pravoslavne crkve.
Od tada do danas prodato je više destina hiljada nekretnina, imanja, poslovnog prostora... Prodavci su po pravilu bili Srbi, a kupci Albanci.
U privatizaciji na Kosovu, kako je kazao, trebalo bi da, pored inostranih investitora, učestvuju i Srbi, a ne samo Albanci, koji su kupili svih 154 do sada privatizovanih preduzeća za 190 miliona evra.
Upozorivši da će naša država osporavati svaku privatizaciju u kojoj su narušena prava srpskih kompanija, Popović je naveo kao tipičan primer "čistih" srpskih investicija ski-centar na Brezovici, za čiju prodaju je UNMIK raspisao tender, uprkos činjenici da su Srbija i njena preduzeća godinama ulagali u ski-centar, hotele i žičare. "Tamo radi 250 gradjana srpske nacionalnosti, a na ovaj način se direktno ugrožava opstanak 12.000 Srba u tom regionu", ukazao je on.
Srbi su dodatno diskriminisani i prilikom sprovodjenja UNMIK-ove uredbe, koja propisuje da se 20 odsto ostvarenih sredstava od privatizacije deli radnicima firme, jer ih novoformirani sindikati, prilikom dostavljanja spiskova, izostavljaju. Oni tada moraju na sudu da dokazuju da su radili u nekoj firmi, što je najčešće nemoguće, jer su arhive preduzeća mahom uništene, ukazao je Popović.
Prema njegovoj oceni, rešenje ekonomskih pitanja preduslov je za smirivanje etničkih konflikata, "jer ljudi koji imaju svoj ekonomski interes, male biznise i veru da će radom unaprediti sopstveni položaj, manje su skloni radikalnim političkim opcijama i konfrontacijama".
Medjutim, podaci jasno govore da je posle šestogodišnjeg prisustva medjunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, ekonomija u mnogo većim problemima nego pre njihovog dolaska.
Uspešno završenim trogodišnjim aranžmanom sa MMF-om država je smanjila dug Kosova i Metohije sa 1,7 milijardi na milijardu i 140 miliona dolara, kazao je Popović, preciziravši da je Srbija otplatila 130 miliona dolara duga Kosova na ime kamata, dok su 560 miliona duga otpisali Londonski i Pariski klub.
Popović je podsetio da su Srbi pre 1999. godine bili vlasnici više od 50 odsto imovine na Kosovu i Metohiji. Prema nepotpunim podacima, do te godine je na Kosovu živelo više od 350.000 Srba, koji su posedovali više od 70 odsto ukupne površine zemljišta, uključujući i manastirska imanja Srpske pravoslavne crkve.
Od tada do danas prodato je više destina hiljada nekretnina, imanja, poslovnog prostora... Prodavci su po pravilu bili Srbi, a kupci Albanci.
U privatizaciji na Kosovu, kako je kazao, trebalo bi da, pored inostranih investitora, učestvuju i Srbi, a ne samo Albanci, koji su kupili svih 154 do sada privatizovanih preduzeća za 190 miliona evra.
Upozorivši da će naša država osporavati svaku privatizaciju u kojoj su narušena prava srpskih kompanija, Popović je naveo kao tipičan primer "čistih" srpskih investicija ski-centar na Brezovici, za čiju prodaju je UNMIK raspisao tender, uprkos činjenici da su Srbija i njena preduzeća godinama ulagali u ski-centar, hotele i žičare. "Tamo radi 250 gradjana srpske nacionalnosti, a na ovaj način se direktno ugrožava opstanak 12.000 Srba u tom regionu", ukazao je on.
Srbi su dodatno diskriminisani i prilikom sprovodjenja UNMIK-ove uredbe, koja propisuje da se 20 odsto ostvarenih sredstava od privatizacije deli radnicima firme, jer ih novoformirani sindikati, prilikom dostavljanja spiskova, izostavljaju. Oni tada moraju na sudu da dokazuju da su radili u nekoj firmi, što je najčešće nemoguće, jer su arhive preduzeća mahom uništene, ukazao je Popović.
Prema njegovoj oceni, rešenje ekonomskih pitanja preduslov je za smirivanje etničkih konflikata, "jer ljudi koji imaju svoj ekonomski interes, male biznise i veru da će radom unaprediti sopstveni položaj, manje su skloni radikalnim političkim opcijama i konfrontacijama".
Medjutim, podaci jasno govore da je posle šestogodišnjeg prisustva medjunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, ekonomija u mnogo većim problemima nego pre njihovog dolaska.
Život od donacija
Smanjenje donacija neumitno utiče i na opštu stagnaciju u društvu i samim tim nezaposlenost izbija na sam vrh lestvice gorućih problema. Na Kosovu je 2002. godine bilo registrovano 147.000 radnih mesta, i kada se tom broju dodaju oni koji rade u poljoprivredi i "na crno", dolazi se do podatka da je od milion radno sposobnih gradjana angažovan tek svaki treći.
Činjenica je, takodje, da oko dva miliona ljudi uglavnom zavisi od pomoći iz inostranstva. Tokom 2002. godine, od 1.570 miliona dolara ukupnih prihoda, čak 720 miliona dolara bilo je u vidu gotovinskih doznaka iz inostranstva, što govori da su albanska domaćinstva više novca dobijala od rodjaka, nego što su zaradjivali svojim radom.
U takvom ekonomskom "okviru" nalaze se i srpske zajednice na Kosovu, gde je stopa nezaposlenosti skoro 90 odsto, što premašuje čak i kosovski prosek, a razlozi za to leže u nemogućnosti da se slobodno kreću i imaju ograničen pristup poslovima, ukazao je Popović. Osnovni izvor prihoda je humanitarna pomoć, a za one Srbe koji rade, prosečna plata je oko 100 evra, dok su penzije oko 35 evra.
Samo mali broj Srba i nealbanaca na Kosovu i Metohiji bavi se industrijskom proizvodnjom, jer uslova za to relativno ima samo na severu gde aktivno radi nekoliko proizvodnih pogona. Kombinat "Trepča", primera radi, zapošljava oko 4.000 Srba, ali od tog broja samo 1.200, de fakto, radi.
Popović smatra da UNMIK želi da na Kosovu stvori nezavisni privredni sistem od Srbije, zbog čega ubrzano donosi mnogo uredbi i propisa, od kojih su neke, na žalost, neevropske.
Kosovo sa dva miliona ljudi je deo regiona i njegova ekonomija može da se razvija isključivo ako se posmatra celi region, rekao je Popović, dodavši da će nelegalna i nezakonita privatizacija odložiti na duži rok potencijalno mogući razvoj te pokrajine. "Nama je Kosovo u poslednjih 40 do 50 godina uvek bilo tržište, gde se prodavalo puno srpskih proizvoda, mnogo više nego u Sloveniji", podsetio je on, istakvši da je ta pokrajina za Srbiju vrlo važan segment u ekonomiji, pogotovo da to očekuje u budućnosti.
(Tanjug)
Činjenica je, takodje, da oko dva miliona ljudi uglavnom zavisi od pomoći iz inostranstva. Tokom 2002. godine, od 1.570 miliona dolara ukupnih prihoda, čak 720 miliona dolara bilo je u vidu gotovinskih doznaka iz inostranstva, što govori da su albanska domaćinstva više novca dobijala od rodjaka, nego što su zaradjivali svojim radom.
U takvom ekonomskom "okviru" nalaze se i srpske zajednice na Kosovu, gde je stopa nezaposlenosti skoro 90 odsto, što premašuje čak i kosovski prosek, a razlozi za to leže u nemogućnosti da se slobodno kreću i imaju ograničen pristup poslovima, ukazao je Popović. Osnovni izvor prihoda je humanitarna pomoć, a za one Srbe koji rade, prosečna plata je oko 100 evra, dok su penzije oko 35 evra.
Samo mali broj Srba i nealbanaca na Kosovu i Metohiji bavi se industrijskom proizvodnjom, jer uslova za to relativno ima samo na severu gde aktivno radi nekoliko proizvodnih pogona. Kombinat "Trepča", primera radi, zapošljava oko 4.000 Srba, ali od tog broja samo 1.200, de fakto, radi.
Popović smatra da UNMIK želi da na Kosovu stvori nezavisni privredni sistem od Srbije, zbog čega ubrzano donosi mnogo uredbi i propisa, od kojih su neke, na žalost, neevropske.
Kosovo sa dva miliona ljudi je deo regiona i njegova ekonomija može da se razvija isključivo ako se posmatra celi region, rekao je Popović, dodavši da će nelegalna i nezakonita privatizacija odložiti na duži rok potencijalno mogući razvoj te pokrajine. "Nama je Kosovo u poslednjih 40 do 50 godina uvek bilo tržište, gde se prodavalo puno srpskih proizvoda, mnogo više nego u Sloveniji", podsetio je on, istakvši da je ta pokrajina za Srbiju vrlo važan segment u ekonomiji, pogotovo da to očekuje u budućnosti.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
