Nakon što su zabeležena dva slučaja napada vrana na ljude, svako graktanje sa drveta veliki broj građana osluškuje sa strepnjom. Bake neretko u šetnju više ne idu bez kišobrana i štapa, kako bi se u slučaju eventualog napada odbranile od ovih ptica. Međutim,poznavalac i ljubitelj ptica, Dragiša Petrović, otkriva zašto se baš u maju dešava da vrane napadaju i da li ima realnog razloga za strah.
"U ovom perodu njihovi mladi polako stasavaju da izađu iz gnezda, neki koji su sposobniji ostaju na višim granama, ali neki i padaju. Vrane imaju prirodan nagon ka zaštiti svojih mladunaca, kao i svaki roditelj, stoga ako vide da se neko približava, da li čovek ili neka životinja one kreću ka tome. Međutim, one se prvo oglašavaju graktanjem i u najvećoj većini slučajeva samo nadleću tu svoju potencijalnu opasnost. Vrlo, vrlo retko zaista i napadaju ljude. Ukoliko i nanesu neke povrede u pitanju su manje ogrebotine", kaže za RINU Petrović.
On dodaje da ljudi svakako moraju da povedu računa, ukoliko čuju pojačano graktanje ili vide mladunče ovih ptica u blizini, da ih zaobiđu u širem luku kako se ne bi desilo da ih nadleti neka vrana.
"One su jako inteligentne ptice. Smatra se da one pamte i lica jer ih doživljavaju kao pretnju, pa se može desiti ako su iznad vas nadletale jednom u odbrani svog mladunca, ada to mogu učiniti i opet. U svakom slučaju, sve su to slučajevi koji se ne dešavaju često i nepotrebno je građane 'huškati' protiv ovoh ptica, jer retko napadaju, i nikada to ne čine prve, već samo kako bi odbranile svoje potomstvo. Ne treba širiti paniku, samo apelovati na ljude na malo više opreznosti", ističe Petrović.
Prirodno stanište vrana su šume i rečne doline, ali u potrazi za hranom one sve češće naseljavaju gradska područja jer im je tu hrana lako dostupna. Jedu bačene ostatke hrane, a vrlo lako mogu da otvore kante za otpatke i posluže se. Nemaju velike kandže i kljun, i uprkos strahu koji se širi i narodnim verovanjima, vrane i nisu toliko opasne ptice.
(MONDO/RINA)
