Dejan Vladiković, hidrometeorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, i Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta, objasnili su kako bi Srbija mogla u budućnosti da se bori sa obilnim padavinama. Prema njihovim rečima, one su "budućnost Srbije".
Obilne padavine zahvatile su Srbiju sredinom tekuće nedelje. Najgore je bilo u Novom Sadu u kojem su se formirale reke na ulicama, a pripadnici policije i interventne jedinice morali su da pomažu građanima širom grada. Dejan Vladiković, hidrometeorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, i Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta, objasnili su kako bi Srbija mogla u budućnosti da se bori sa obilnim padavinama. Prema njihovim rečima, one su "budućnost Srbije".
“Na svim dotocima, tu pre svega mislim na Tamnavu i Kolubaru s ostalim pritokama, vodostaji su sada u opadanju. Jedino je na donjem toku Kolubare pri ušću kod Obrenovca, tu imamo još podosta, vodostaj koji će proći bez problema”, navodi hidrometeorolog Vladiković.
Imaćemo, kaže nekoliko narednih dana stabilnih, bez kiše i s porastom temperature, što će uticati da se potpuno smiri situacija. Međutim, upozorava da sledeće nedelje moramo biti oprezni, jer ponovo ide jak ciklon iz Italije onim istim predelima kao i ovih dana.
“Ići će malo južnije preko Tirenskog mora i preko Barija. Znači uhvatiće taj južni deo. Biće izložena Albanija, Grčka i samo po obodu postoji mogućnost, mi ćemo to pratiti za sliv Južne Morave kod nas. Tako da od srede, svako popodne, postoji mogućnost za pljuskove s umerenom količinom”, navodi Vladiković.
Što se tiče ostalih vodotokova, ističe da je uzvodno bila veoma loša situacija u Hrvatskoj na reci Kupi i Korani i u zapadnoj Bosni na Uni i Sani. Tamo su proglašena vanredna stanja.
“Velika količina ide ka nama, ali ima prostora u reci Savi, kod Šapca je danas prevaziđena redovna i ostaće iznad redovne nekih 30 centimetara, neće ići ka vanrednoj odbrani. Zbog padavina u zapadnoj Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj stiže porast u Dunav, ali ništa alarmantno. Samo će kod Novog Sada imati iznad granice redovne odbrane od poplava”, objasnio je hidrometeorolog.
Ukazuje i da su obilne padavine naša budućnost i da stručna javnost godinama upozorava na to kada se videlo da su efekti klimatskih promena veoma drastični. Ratko Ristić, profesor na Šumarskom fakultetu, kaže da je praktično ugrožena čitava teritorija Srbije južno od Save i Dunava gde god je brdsko-planinski reljef.
“Imamo 11.500 bujičnih tokova na teritoriji Srbije. Na teritoriji Beograda ima 200 tih bujičnih tokova. I širom Srbije mogu da se dese bujične poplave, koje su inače prirodne katastrofe i mi svake godine nažalost imamo po nešto”, upozorava Ristić.
Dodaje i da sada nije bilo nekih većih problema, sem izlivanja kišne kanalizacije na teritoriji Novog Sada i u Koceljevi. Međutim, navodi da tradicionalno imamo neke rizične slivove, kao što su reke Jadar, Topčiderske reke, Kolubare. Postoje kaže Ristić kratkoročna i dugoročna rešenja i treba da budemo stalno suočeni s rizikom od poplava.
“Svake godine treba da se trudimo da sve regulacije i sva korita vodotoka kroz naseljena mesta budu apsolutno čisti. Da se u priobalju ne odlaže đubre i da s ne dopusti bilo ilegalna, bilo legalna gradnja, jer svi ti objekti mogu da sprečavaju normalno oticanje vode”, navodi profesor Ristić.
Ističe da smo kao sistem zakazali u uređenju brdsko-planinskih slivova koji su najkritičniji i da bi tu trebalo da se bavimo intenzivnim pošumljavanjem, terasiranjem terena, primenom protiverozivnih mera. Ukazuje i da u gradovima koji se šire imamo više asfalta i nema upijanja, pa sva voda otiče i utiče u kanalizacione sistema.
“Tu je jedini lek da se poveća prečnik cevi kojima se evakuiše ta voda što zahteva vrlo skupe i obimne građevinske radove”, navodi Ristić.
Procenjuje i da su Srbiji na godišnjem nivou, što se tiče bujičnih tokova, neophodna ulaganja od 40 do 50 miliona evra.
“Trebalo bi akcenat staviti na te biotehničke i biološke mere u vršnim delovima slivova. Takođe, treba apelovati i na lokalne samouprave da rade svoj deo posla. Da imaju ažurne, operativne za odbranu od poplava na vodotokovima drugog reda i pokušaju da instaliraju sisteme za rano obaveštavanje”, naglašava profesor.
Vladiković kaže da će u narednih mesec dana ostati nestabilnost vremena s porastom temperature ali s većom šansom da budu česte nepogode.
“Tek od 15. jula će to biti u skladu s kalendarom. I avgust jako topao i pravi letnji mesec. A dotle ćemo se snalaziti s jako promenljivim vremenom”, poručuje hidrolog Vladiković.
(MONDO/RTS)
