Nakon masakra 3. maja u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru bila je zbunjena i pravna javnost, kako kaže profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vanja Bajović. Ona je ispričala šta u budućnosti može da očekuje dečaka (13) koji je priznao da je pucao.

"Kada je došlo do tragedije i zločina - javnost je bila zbunjena, ne samo laička nego i pravna javnost. Nismo bili pripremljeni kao društvo da se ovako nešto desi. Postavljalo se pitanje - šta sada? To je dete koje nije krivično odgovorno i prema njemu se ne može voditi krivični postupak ni prema maloletnim učiniocima, a učinilac je proveravao, kažu u medijima, da li je krivično odgovoran ili ne", kazala je Bajović. 

Istakla je da se pojavila sumnja da li će prema dečaku biti preduzete neke mere. "To je opštepoznata činjenica da je za svaku medicinsku intervenciju koja se preduzima nad detetom potrebna saglasnost roditelja. Tu se postavljala dilema da li je potrebna saglasnost ako dete zadržimo u psihijatrijskoj ustanovi. Ovde je jednostavno jedino zakonsko uporište nađeno u zakonu o zdravstvenoj zaštiti lica sa mentalnim smetnjama", rekla je sagovornica.

Prema njenim rečima, Član 21. ovog zakona predviđa da se i bez pristanka lice može zadržati u psihijatrijskoj ustanovi ako ima mentalne smetnje ili je opasno po sebe ili druge. "Tu ne treba saglasnost. Onda se postavlja pitanje da li ta odredba može da se odnosi na dete? Jedan član tog zakona govori o proceduri suda kada se bez pristanka zadržava dete. Nesporno je, dete može biti zadržano bez pristanka roditelja ali pod uslovom da ima mentalne smetnje ili je opasno po sebe ili druge. To je sve pod uslovom da je dete opasno po sebe. Mi polazimo da ne možeš biti normalan, ako poubijaš sve te ljude. Sa druge strane imamo situaciju na ratištu da se vrše gnusni zločini, a opet su to heroji. Taj ko je sposoban da počini ubistvo, ne mora da se uvek pođe od toga da nešto nije mentalno u redu. To je na psihijatrima da procene. Ono što meni nije jasno, ako ima mentalne smetnje - kako to do 13. godine nisu primetili roditelji, školski psiholog... Čuli smo i da se potukao na školi glume, tada je moralo da dođe do razgovora sa psiholozima. Kako nije video da pravi planove i predviđa taj zločin? Tu se radi o njegovoj odgovornosti, ali i odraslih - roditelja, psihologa i pedagoga", objasnila je profesorka Pravnog fakulteta.

Zakon ne predviđa, prema njenim rečima, koliko može da traje zadržavanje u ustanovi. "To zakon ne predviđa jer se polazi da to nije kazna nego zdravstvena mera koja služi da njemu pomogne, ali se periodično proverava. Šta to znači? Ako psihijatar proceni da lice ima mentalne smetnje i da je opasno po sebe ili druge, ta procena ide pred sud i sud donosi rešenje o zadržavanju. Sud svakih šest meseci je dužan da proverava da li je mera i dalje potrebna. Ne izričemo je unapred kao što izričemo kaznu, nego dok traje potreba za lečenjem. Koliko znam o učionicu masovnog ubistva iz Jabukovca - on je i dalje u ustanovi. Može da traje znači i doživotno, ali ako je potrebno lečenje, kazala je Bajović.

Sagovornica se dotakla i odgovornosti roditelja. "Što se tiče odgovornosti roditelja imali smo situaciju da je otac učinioca imao pištolj u sefu i onda je maloletnik znao šifru sefa i ocu je stavljeno na teret teško delo protiv opšte opasnosti. Za to krivično delo pravi se razlika da li je otac postupao sa umišljajem što je kazna od 12 godina ili iz nehata od osam godina. Šta ćemo prema žrtvama, kakva je odgovornost roditelja za treća lica? Ako vaše dete prouzrokuje štetu drugom licu, može da odgovara materijalno, što smo imali primere i u vršnjačkom nasilju. Druga stvar, prekršajno roditelj može da odgovara za nešto što učini njihovo dete. Krivično pravo polazi od individualne odgovornosti i roditelj nije odgovoran za izvršenje dela njihove krivični neodgovorne dece, sa čime se ja ne slažem", kazala je sagovornica za TV Prva.

(MONDO)