Pre šest godina Eleonora Lombardi došla je iz Italije u Srbiju i nikad nije pomislila da se vrati.
Eleonora Lombardi došla je pre šest godina iz Montesilvana u Italiji u Svilojevo, u okolini Sombora. Sa porodicom sada gaji krave, muze koze, prodaje sir. U našoj zemlji osetila je slobodu zbog koje se nijednog trenutka nije premišljala da li će ostati.
Ispričala je kako se uopšte našla u jednom malom vojvođanskom mestu. "Dok sam još živela u Italiji, nekako slučajno sam naletela preko interneta na Vojvodinu, posebno Sombor i okolinu. Bila je to ljubav na prvi pogled, odmah sam osetila da će to biti moje mesto. Dolazila sam nekoliko puta tu turistički da vidim svojim očima i uživo mi je bilo sve još lepše, tako da sam odlučila da se doselim ovde. Nisam se premišljala nijednom“, kaže Eleonora.
Prema njenim rečima, prvo se preselila u Sombor. U njemu je živela sama. Kako kaže, od početka je imala osećaj da je našla svoj dom. "Veoma me je fascinirao taj stari salaški život i znala sam da ću se jednog dana preseliti na selo negde u okolini Sombora. I takva je bila sudbina jer sam onda upoznala sadašnjeg muža koji je sa sela i porodično se uvek bavio poljoprivredom i životinjama. Posle nekog vremena sam se preselila kod njega i lepo sam se snašla u tom svetu. U početku mi je sve bilo novo, mnogo stvari je trebalo naučiti i mnogo i dalje učim stalno. Ako se duboko zagledam u sebe, mogu reći da me je ovde doveo jedan san: o slobodnom životu“, objasnila je ona.
Eleonora je navela da u Srbiji još postoji slobodan život, barem u manjim sredinama. Objasnila je da je to na Zapadu već vrlo teško. "Uglavnom svi samo rade za pare, a sistem hrani to i poklanja iluziju slobode jer mogu ići na more dve nedelje godišnje. Meni nije sloboda u tome, meni je sloboda u samostalnom životu, ako ne zavisim ni od koga, ako znam da sama u balansu sa prirodom proizvodim sebi i svojoj porodici hranu i sve što treba za život. Samo onda sam slobodna. Nisam svakako ni ja još potpuno slobodna jer biti 100 odsto samostalan je jako teško u tom svetu, ali svakako pokušavam da to budem koliko je moguće“, rekla je Eleonora.
Eleonora je svesna da je Italija san mnogima odavde, ali kaže da tamo nije sve sjajno kako izgleda. "Nekome se taj svet i stil dopadaju, meni nikako. Otkad živim u Srbiji, bila sam ukupno samo dva puta u Italiji i osetila sam se tamo kao stranac. Samo sam jedva čekala da se vratim tu gde sam našla svoj mir i balans", bila je iskrena.
Sireve Eleonora pravi po italijanskim receptima, nabavila je opremu iz Italije i naučila neke tradicionalne procedure. "Naši dani su veoma zgusnuti, pogotovo pored malog deteta. Ja muzem koze dva puta dnevno, ujutro i predveče, pravim sir skoro svaki dan, kuća i kuhinja isto zahtevaju stalno mnogo posla. Muzem koze isključivo ručno jer je to sasvim drugačije nego muzilicom. Svaki dan gradimo zajedno poseban odnos ja i one, mnogo ih volim i meni je taj odnos sa njima najbitniji“, rekla je ona.
Ispričala je i koliko je sve to što radi naporno i može li da se živi od toga. "Lako nije, to sigurno. Treba to jako želeti i voleti, inače je teško izdržati takav ritam. Na farmi uvek ima strašno mnogo posla, koze moram da muzem svaki dan, praznik ili ne, kiša ili sunce, toplo ili hladno… Mora se, nema šta. Ali vredi kad na kraju znaš šta staviš na sto, to je nešto što nema cenu", bila je jasna Eleonora.
Sagovornica je otkrila gde vidi budućnost svoje porodice. "Nikako se ne bih vratila u Italiju, moj dom je ovde bez obzira na to gde sam se rodila. Budućnost svoje porodice vidim ovde, naravno, eventualno van sela. Volela bih da živim na nekom salašu pored šume, one su mi slaba tačka, volela sam ih mnogo i u Italiji“, zaključila je Eleonora.
(MONDO/Zadovoljna.rs)
