Vartolomej ili Bartolomej je bio jedan od Isusovih dvanaest apostola. Pravoslavni vernici obeležavaju ga 24. juna.
Veruje se da su Vartolomej i Natanailo jedna ličnost. Natanailo se pominje kao jedan od dvanaestorice u Jovanovom Jevanđelju, dok se u ostalim Jevanđelima pominje Vartolomej. Zajedno sa apostolom Filipom i Filipovom sestrom, devicom Marijamom, a neko vreme i sa svetim Jovanom Bogoslovom propovedao je Jevanđelje najpre u Aziji, potom u Indiji i, najzad, u Jermeniji, gde je i mučenički stradao.
U hrišćanskoj tradiciji pominje se da su ovi apostoli u Jerapolju molitvom umrtvili veliku zmiju, koju su neznabošci u hramu držali i obožavali, kao i da su u istom tom gradu molitvom dali vid Stahiju, koji je četrdeset godina bio slep. Tu su mnogobošci ustali protiv njih pa Filipa i Vartolomeja raspeli na krst (Vartolomeja naopako). Tada se dogodio zemljotres, od koga su mnogi poginuli.
Pošto su mislili da je to Božija kazna, mnogi su došli da skinu apostole sa krstova, ali Filip je već preminuo, dok je Vartolomej bio još živ. Posle toga Vartolomej je otišao u Indiju, gde je propovedao i Jevanđelje po Mateju preveo na indijski jezik. Zatim je otišao u Jermeniju.
Hrišćani veruju da je tamo iscelio ćerku carevu od ludila, ali da je zavidljivi brat carev Astijag uhvatio Vartolomeja i raspeo na krst, pa mu onda kožu odrao i najzad glavu odsekao. Telo njegovo hrišćani su sahranili u olovni sanduk. Mnogobošci su bacili sanduk u more jer su hrišćani tvrdili da se nad njegovim moštima događaju mnoga čuda.
U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je voda donela sanduk do Liparskih ostrva, gde ga je episkop Agaton, po otkrovenju u snu, dočekao i sahranio u hramu. Potom su mošti ovog apostola prenošene u Benevento pa u Rim.
Verovanja kod Srba
Prema verovanju našeg naroda, na dan Sv. Vartolomeja, ili Vrtolome, kako ga nazivaju, deci je zabranjeno da se penju na drveće da ne bi slomila vrat. Takođe, strogo je zabranjeno kupanje u rekama, a ženama da “bućkaju” mleko.
U Homolju je poznat običaj da se obustavlja svaki rad, dok se u nekim delovima zemlje veruje da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje. Budući da je Sv. Vartolomej svetac koji čuva useve, ne sme da se ore, a veruje da se on ne prašta nevernicima koji budu radili na dan praznika 24. juna. U selima u Pomoravlju i danas se može čuti “Smlatiće te kao Vrtoloma prasku” ako neko radi na praznik.
(MONDO)
