U Srbiji su u prvih sedam meseci od početka 2010. godine ubijene 24 žene, od kojih su dve maloletnice, pokazuju podaci mreže Žene protiv nasilja, prenosi "Danas".
Od njih samo jedna nije poznavala počinioca, a u skoro 80 odsto slučajeva ubice su bili sadašnji i bivši partneri i supružnici, ali i očevi i sinovi žrtava.
Aleksandra Nestorov, koordinatorka Mreže, kaže za "Danas" da na državnom nivou ne postoji evidencija o broju ubijenih žena, već samo objedinjeni podaci o broju ubistava.
"Na osnovu analize medija koja je, nažalost, jedini način da prikupimo podatke, došli smo do zaključaka koji pokazuju da se u štampi pojavljuje u proseku jedan članak nedeljno o ubistvu žene, dok se u istom periodu prošle godine članak o ovoj temi pojavljivao jednom u deset dana. To znači ili da mediji posvećuju veću pažnju ovom problemu, ili, što je verovatnije, da se broj ubistava žena povećao", zaključuje Nestorova.
Nestorova ističe da u novinskim tekstovima nema podataka o tome da li su žene prijavljivale nasilje, kao i da je fokus izveštavanja uglavnom na počiniocu i njegovim "razlozima" za ubistvo, ili na oružju kojim je ubistvo počinjeno.
"Dvadeset tri ubijene žene su poznavale ubicu, a od toga 19 počinilaca su bili partneri, bivši partneri, supružnici, bivši supružnici, očevi ili sinovi žrtava. Šest počinilaca su se sami prijavili, deset ubistava se desilo u prostoru koji je ženino vlasništvo", navodi Nestorova neke od podataka do kojih je došla Mreža u svom istraživanju. Ona precizira i da su tri žene ubili sinovi.
Kada je reč o načinu izvršenja zločina, deset žena je ubijeno pištoljem, dok je u isto toliko slučajeva zabeleženo i ubistvo oštrim predmetom, kao što su nož, sekira, vile...
Prema njihovim podacima, sedam počinilaca je nakon ubistva izvršilo samoubistvo, dok je zabeležen i jedan slučaj pokušaja samoubistva.
Vesna Nikolić-Ristanović, direktorka Viktimološkog društva, kaže za "Danas" da se najčešće ubistva žena vezuju za nasilje u porodici, bez obzira na to koliko ono traje.
"U okviru partnerskih odnosa ljubomora je najčešći uzrok ubistva, bilo da je ona osnovana, jer partner otkrije partnerku sa ljubavnikom, bilo da je neosnovana, što se mnogo češće dešava. Nasilnici nekada više puta prete pre nego što počine ubistvo", ističe Nikolić Ristanović.
Ona dodaje da su, sem takozvanih porodičnih i partnerskih ubistava, poslednjih godina sve češća i ubistva starijih žena iz koristoljublja.
"Ove žrtve nasilnik nekada i ne poznaje. U strahu ili zbog besmislene želje da sakriju tragove ubijaju svoje žrtve. Počinioci ubistva starijih žena mogu da budu i članovi porodice kako bi došli do nasledstva", ističe Nikolić Ristanović.
Prema rečima ove sagovornice, kod nas nije urađeno nijedno istraživanje o ubistvima žena.
"Kada žena ubije nasilnog muža, o tome se mnogo više piše i priča, dok to nije slučaj kada je žena žrtva", napominje Nikolić-Ristanović.
Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne ženske kuće, kaže za "Danas" da kod nas nisu zabeleženi slučajevi da partneri ubiju žene po izlasku iz sigurne kuće.
"One se najčešće vraćaju zato što nemaju drugo rešenje ili zato što očekuju da će se on promeniti. Međutim, iako nismo imali slučajeve da žene po izlasku iz sigurne kuće tragično stradaju, to ne znači da se to ne događa", ističe Stanojevićeva.
(MONDO)
Aleksandra Nestorov, koordinatorka Mreže, kaže za "Danas" da na državnom nivou ne postoji evidencija o broju ubijenih žena, već samo objedinjeni podaci o broju ubistava.
"Na osnovu analize medija koja je, nažalost, jedini način da prikupimo podatke, došli smo do zaključaka koji pokazuju da se u štampi pojavljuje u proseku jedan članak nedeljno o ubistvu žene, dok se u istom periodu prošle godine članak o ovoj temi pojavljivao jednom u deset dana. To znači ili da mediji posvećuju veću pažnju ovom problemu, ili, što je verovatnije, da se broj ubistava žena povećao", zaključuje Nestorova.
Nestorova ističe da u novinskim tekstovima nema podataka o tome da li su žene prijavljivale nasilje, kao i da je fokus izveštavanja uglavnom na počiniocu i njegovim "razlozima" za ubistvo, ili na oružju kojim je ubistvo počinjeno.
"Dvadeset tri ubijene žene su poznavale ubicu, a od toga 19 počinilaca su bili partneri, bivši partneri, supružnici, bivši supružnici, očevi ili sinovi žrtava. Šest počinilaca su se sami prijavili, deset ubistava se desilo u prostoru koji je ženino vlasništvo", navodi Nestorova neke od podataka do kojih je došla Mreža u svom istraživanju. Ona precizira i da su tri žene ubili sinovi.
Kada je reč o načinu izvršenja zločina, deset žena je ubijeno pištoljem, dok je u isto toliko slučajeva zabeleženo i ubistvo oštrim predmetom, kao što su nož, sekira, vile...
Prema njihovim podacima, sedam počinilaca je nakon ubistva izvršilo samoubistvo, dok je zabeležen i jedan slučaj pokušaja samoubistva.
Vesna Nikolić-Ristanović, direktorka Viktimološkog društva, kaže za "Danas" da se najčešće ubistva žena vezuju za nasilje u porodici, bez obzira na to koliko ono traje.
"U okviru partnerskih odnosa ljubomora je najčešći uzrok ubistva, bilo da je ona osnovana, jer partner otkrije partnerku sa ljubavnikom, bilo da je neosnovana, što se mnogo češće dešava. Nasilnici nekada više puta prete pre nego što počine ubistvo", ističe Nikolić Ristanović.
Ona dodaje da su, sem takozvanih porodičnih i partnerskih ubistava, poslednjih godina sve češća i ubistva starijih žena iz koristoljublja.
"Ove žrtve nasilnik nekada i ne poznaje. U strahu ili zbog besmislene želje da sakriju tragove ubijaju svoje žrtve. Počinioci ubistva starijih žena mogu da budu i članovi porodice kako bi došli do nasledstva", ističe Nikolić Ristanović.
Prema rečima ove sagovornice, kod nas nije urađeno nijedno istraživanje o ubistvima žena.
"Kada žena ubije nasilnog muža, o tome se mnogo više piše i priča, dok to nije slučaj kada je žena žrtva", napominje Nikolić-Ristanović.
Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne ženske kuće, kaže za "Danas" da kod nas nisu zabeleženi slučajevi da partneri ubiju žene po izlasku iz sigurne kuće.
"One se najčešće vraćaju zato što nemaju drugo rešenje ili zato što očekuju da će se on promeniti. Međutim, iako nismo imali slučajeve da žene po izlasku iz sigurne kuće tragično stradaju, to ne znači da se to ne događa", ističe Stanojevićeva.
(MONDO)
