ŽELIMIR RASPLAKAO SRBIJU! HTEO DA IZNENADI ŽENU I DECU NA LETOVANJU: Pomogli mu i Srbi i Grci - Gde je moja porodica!?

Mnogi roditelji koji rade u inostranstvu su odvojeni od svoje dece i ta činjenica ume da bude jako bolna. Upravo zato, objava Želimira Bašića, tate i supuga koji radi u Nemačkoj, iznedrila je suze na lice mnogih.

Da, zaista ali zaista oni postoje! Dobri ljudi čistog srca puni ljubavi i razumevanja. Takve ljude ne možete kupiti. Takvi ljudi čiste duše postoje među nama. Takvi ljudi vas učine da budete srećni. Učiniće da i vi budete bolji ljudi. Daju vam besplatan Božji dar da i vi nekog svaki dan učinite srećnim. Da svako od nas svaki dan učini neko dobro delo, da pruži ljubav, pažnju, razumevanje i da taj koji tu ljubav pažnju i razumevanje dobije isto to učini sutradan nekom imali bi raj na Zemlji.

Imali bi neki svoj Olimp koji niko ne bi mogao da osvoji. A možda su stvarno I oni sišli sa Olimpa da nam pokažu to. Želim sa vama da podelim jednu priču. Pre svega da se zahvalim divnim ljudima koji su mi pomogli da se nešto prelepo ostvari. Te ljude, ljudine upoznaćete u ovoj priči. Već dugo sam u Nemačkoj. Odvojen od svoje porodice, žene Dušica Bašić sina i ćerke. Zbog mog odsudstva i nemogućnosti da letujemo zajedno oni su odavno uplatili sebi letovanje u Platamonu. Mesec dana pre puta kod mene su u goste došli moji divni prijatelji iz Dortmunda Nikola Dobrić, Milana Simikić Miladin Miko Stjepanović, Stana Stjepanović. I tako kroz priču dođemo na ideju da iznenadim moju porodicu na letovanju, da odem na kratko par dana da budemo zajedno.

Četri dana porodičnog letovanja za pamćenje

Ta četiri dana biće večno upisana u nasim životima. Milana je odmah rezervisala povratnu kartu, imao sam let 19-og juna a moji su dolazili u Platamon 20-og ujutru. E sad kreću pitanja šta i kako kad sletim uveče u 20:15, kako stćii do Platamona, bus, voz, taksi, kako pronaći smeštaj blizu njihovog, da ne lutam da se brzo snađem i smestim.

Učlanjujem se u ovu grupu. Listajući postove i čitajuci komentare vidim da mnogo ljudi preporučuje i imaju lepo mišljenje o Athanasios-Sakis Makantasis. Šaljem mu poruku i objašnjavam mu sve da želim porodicu da iznenadim. Pazite sad ovako, prošle godine kaže mi isto tako pravili su iznenađenje na moru jednoj porodici. Čovek vozi kamion po Evropi i dugo nije video svoju porodicu pa je odlučio da ih iznenadi i par dana da budu zajedno. On se čovek toliko trudio da mi sve pomogne, objasni, uputi, čak je iz Soluna otišao u Platamon da vidi gde će moji odsesti, zvao agenciju pa našao u tom hotelu jednog dečka Filipa Kubičelu koji radi za agenciju preko koje su moji rezervisali hotel.

Plan nam je bio da pokušamo nekako da promenimo njihovu rezervaciju da dobiju veću sobu, uspeli bi da ja nisam brzoplet, to jest, da nisam nestrpljiv, ali nema veze. Kako se vreme puta približavalo tako sam ja postajao sve nervozniji, non stop smo ja i Athanasios bili u kontaktu, par dana pred polazak pronađm ovde u grupi lepe preporuke za Dimitrios Andonopoulosa, vlasnika hotela. Pošaljem poruku i objasnim o čemu se radi. Čovek mi bez problema ostavi sobu, oko 100 metara udaljen od mojih. Javljam Athanasiosu, dogovorimo se da me sačeka na aerodromu i da me vozi za Platamon, 17-og po mene dolaze Nikola i Milana, kujemo plan, inače ja sam od njih udaljen oko 150km ali za njih to nije problem, 18-og krećemo za Dortmund kod Miladina i Stane, plan je skovan sve je spremno, javljam sve Athanasiosu.

Do hotela ga prevezao Grk

19-og Nikola i Miladin me voze na aerodrom, polećem, imam osećaj da avion sporo leti da bi brže ja išao. Milana mi rezervisala mesto pored prozora jer je znala da volim to, ceo let sam gledao kroz prozor, šta ću kad volem, hiljadu misli mi u glavi. Ugledah more, pola plavo pola mutno, kontam bile kiše, poplave pa zbog toga. Slećem. Izlazim iz zgrade, ulazim u auto. Nisam čekao ni minut! Upoznajemo se konačno, čovek perfektno priča srpski, studirao u Nišu. Meni puno srce, prvi put sam u Grčkoj našoj bratskoj zemlji, dok se vozimo od Soluna do Platamona pričamo, prelepa letnja noć se lagano spuštala sa planine Bogova Olimpa, miris vazduha nešto božanstveno. Pričamo o svemu i svačemu dok prolazimo kroz šareni krajolik prelepe Grčke, pokazuje mi na Olimp, pogledam i osetim veliko poštovanje prema toj planini.

U autu sa leve strane sedi čovek, sa desne strane stoji njegovo božanstvo Olipmp, a ja u sredini između ta dva gospodina. U tom trenutku bio sam tako ponosan, srećan, spokojan, javljam Dimitriosu da stižem za 15 min. Stižemo u Platamon po mraku, ulice pune ljudi, svetiljke, lampioni, sveće, muzika. Parkiramo se ispred zatvorene ulice, ja samo vičem al je lepa Grčka, al je lepa Grčka, a Athanasios se samo smeje, šetamo ulicom tik uz more. More nisam video sedam godina. Zadnji put sa mojom Dušicom i mojim sinom Reljom bili u Herceg Novom. Nakon toga dobili smo pojačanje i još jedno bogatstvo zvano Đina Njoj je ovo bilo prvo letovanje, prvi put more i nisam mogao dozvoliti sebi da ga pamti a da njen taja ne bude tu. Došli smo do vile gde će oni odsesti sutra ujutru, šetamo sad do gospodina Dimitriosa i njegovog hotela, ispod hotela je prodavnica u kojoj radi gospodin Dimitrios.

U prodavnici stoji par ljudi, javljam se vlasniku, predstavljam se, ovi ljudi kad su čuli ko sam svi u glas "A ti si Želimiiiiiir", čuli već od Dimitriosa zašto dolazim, uzimam ključeve, odlazimo do sobe, oduševljen i ja i Athanasios izgledom hotela i sobe.

Odlazimo da nađemo kafić da sednemo, da se ispričamo i popijemo ladno pivo. Blizu obale nađemo jedan kafić, ja i dalje samo vičem "al je Grčka lepa, al je lepa". Kroz priču saznajem da Athanasios ima svoje apartmane u Kalikratiji, pogadjate gde idemo sledeće leto ako Bog da, ali ovaj put nas četvoro, Milana, Nikola, Miladin i Stana. Posle sat vremena pozdravljamo se kao da se znamo ceo život. Ja ostajem da jos malo osluškujem more, ljude oko sebe, a i naručio sam još dva točena velika. Odlazim posle u sobu ali nikako nisam mogao zaspati, opet hiljadu misli kako sutra, gde da budem, kako da iznenadim sa tim mislima zaspao sam oko 4 i ustao u 6 Izlazim napolje nigde nikog Platamon, more i ja.

Žena i deca u šoku

Pije mi se kafa zlo a ništa ne pronalazim da radi ili ja dobro ne vidim, odjednom i ožedneo. Tamo vamo tamo vamo idem i jok ništa ne radi i onda slučajno vidim neku ženu na biciklu i pratim je gde će, kontam ili ide po hleb ili otvara lokal neki. Pogodak ko Kecman u Zagrebu, Zvezdaš sam al bilo mi drago i tad i uvek. Otvara kafić, uzimam nes i sok, ona mi uporno gura flašicu vode a ja neću da uzmem. Uzmem i flašicu, sve oko 6 evra, sednem na klupu i razmišljam šta je sad ovooo, niisam hteo vodu, tek posle par dana skontam da je flašica vode uvek uz kafu gratis.

A b*m ti Bosanca, a šta ćeš, ne parlam najbolje engleski. Danima sam u kontaktu sa mojom ženom, nema pojma ni ona ni deca moja šta se sprema, ja danima joj govorim kako imam dosta posla pa sam nervozan pa tužan što nisam sa njima, da ne mogu se stalno javljati itd. Dok tako sedim čujem se sa Filipom, on mi javlja lokaciju gde se trenutno bus nalazi, Filip zna za iznenađenje. Zamolim ga da kad stignu da kaže mom Relji da bude dobar golman kao njegov tata a pre svega dobar čovek. Vraćam se u sobu, znoj me obliva ne od toplote već od nervoze i uzbuđenja! Ne znam kako da ih iznenadim a da mi žena ne padne u nesvest. Javlja Filip stigli su, javlja žena isto čekaju da se sobe srede pa da uđu. Pitam ženu kako su jel su srećni, ona mi odgovara kako sam poznat i u Grčkoj jer je dečko koji ih je dočekao rekao Relji da bude dobar golman ko njegov tata, a pre svega dobar čovek.

"Hvala dobri ljudi"

Pita jel ga poznajem, brzo menjam temu pitam kakvo je vreme, ne znam šta sad da radim, planirao sam da ih iznenadim na plaži ali šta ako me primete, ja sam planirao da izronim pored njih ali toliki sam baksuz i ne dobar plivač, udaviću se. Ništa, krećem sad i odmah jer hoće srce da pukne samo da ih jako zagrlim pa nek umrem, preleteo sam sve stepenice uključio kameru i krenuo ka svojoj sreći, svojoj porodici. Snimak ne mogu kačiti jer žena kaže da zbog face koja joj je bila kad me ugledala nije fer a i nije bila našminkana.

Taj trenutak kad sam prvo ugledao Reljui i Đinu, taj trenutak kad sam viknuo "gde je moja porodica", taj trenutak kad su oboje vrisnuli "tajooo" i njihove zagrljaje nikad zaboravtit neću i taj trenutak kad me žena videla, njen izraz lica i njeno odakle sam se to stvorio, kako, šta, odakle, kuda i njene iskolačene oči ko da vidi duha nikada neću zaboraviti. Grčka, Platamon i svi ljudi koji su mi pomogli da ostvarim ovo zaslužuju jedno veliko hvala i zauvek u mom srcu. Ta četiri dana je ugravirano zauvek u sva naša srca! Volim vas sve zauvek.", napisao je on na kraju svoje emotivne objave koja je rasplakala mnoge.

BONUS VIDEO:

 (MONDO/Grčka info)