Broj zaposlenih u prosveti mora biti smanjen već od ove školske godine, u skladu sa Programom racionalizacije broja zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, koji je u toku.
Taj Program ide "u susret" punoj primeni Zakonu o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, kojim je predviđeno da škole od 2014. godine budu finansirane prema broju učenika.
Primena zakona će stvoriti viškove radnika i dovesti do gašenja odeljenja i pojedinih škola, rekao je Tanjugu stručni saradnik u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije Miodrag Skrobonja.
"Mreža škola u Srbiji je razuđena i nedovoljno efikasna za taj projekat prema kome bi se finansiralo samo 25 učenika po odeljenju", kazao je Skrobonja i naveo da se takav model u Hrvatskoj i Bugarskoj pokazao kao loš, jer je na postojeći višak zaposlenih, još 25 odsto prosvetnih radnika proglašeno viškovima.
On je naveo da je u Srbiji takav način finansiranja u osnovnim školama teško ostvarljiv jer postoji veliki broj odeljenja u planinskim selima, kao i odeljenja gde se nastava odvija na jezicima nacionalnih manjina u graničnim područjima koja se ne mogu tako lako zatvoriti.
Skrobonja je naveo da je Unija sindikata kao jedno od rešenja da bi se sprečilo otpuštanje zaposlenih u prosveti predložila da se pre svega obezbedi odgovarajući socijalni program za one koji žele da odu, kao i da se donese Zakon o obrazovanju odraslih kako bi jedan deo nastavnika počeo da radi sa njima.
Prema njegovim rečima, školske 1995./1996. godine je bilo 114.000 zaposlenih u prosveti, a sada ih ima oko 128.000, iako je u međuvremenu smanjen broj učenika za 200.000.
Oko 5.000 prosvetnih radnika već sada ispunjava sve uslove za penziju, kazao je Skrobonja.
Kada je reč o finansiranju prema broju učenika, stručni saradnik u Uniji je kazao da prema Zakonu o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, odeljenje koje ima 23 učenika neće biti finansirano.
On je naveo da bi to moglo da stvori mogućnost da se finansira odeljenje od tri učenika gde se nastava odvija na rusinskom ili mađarskom jeziku, što, kako je naveo, nije u redu.
"Smatramo da taj član ne valja i da se najpre mora obezbediti racionalizacija mreža škola, odnosno razmotriti prevoz učenika, otvaranje domova, izmeštanje škola ukoliko je potrebno, pa tek onda može da se pređe na takav način finansiranja", kazao je Skrobonja.
On je naveo da bi prema planu Ministarstva prosvete, takav model finansiranja bio "isproban" 2011. i 2012. godine u 20-ak škola, što, kako je naveo, nije validan uzorak.
"Takav model mora se isprobati i u manjim školama u planinskim selima, kako bi se videlo koliko sve to košta", kazao je Skrobonja.
Skrobonja je istakao da bi to moglo da stvori problem i deci sa posebnim potrebama jer je planirano uvođenje intenzivne nastave, odnosno da se deca sa blagom retardacijom upisuju u redovne, a ne u specijalne škole.
"Naše škole nisu pripremljene za to, nemamo stručne kadrove, moglo bi da dođe i do ismevanja takve dece od strane svojih vršnjaka, a nemamo ni odgovarajuća učila kako bi sa njima moglo kvalitetno da se radi", kazao je Skrobonja dodajući da je takav vid organizovanja nastave šteta i za prosečne i natprosečne učenike.
Ministarstvo prosvete donelo je u aprilu stručno uputstvo o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama koje je prosleđeno svim obrazovnim ustanovama kako bi bi roditelji bili na vreme informisani o tome.
U uputstvu Ministarstva prosvete o formiranju odeljenja navodi se da ukoliko je u osnovnim školama u razred upisano 34 učenika, škola ima mogućnost da formira dva odeljenja po 17 učenika.
Ako škola formira tri odeljenja, minimalan broj učenika je 23, a za četiri i više odeljenja minimalan broj u odeljenju je 25 đaka.
Kada su u pitanju srednje škole, nastava se može izvoditi u odeljenju do 30 učenika, a jedno odeljenje ne može imati manje od 15 učenika.
U tom uspustvu navedeno je da su škole u obavezi da najkasnije do 15. septembra dostave nadležnoj školskoj upravi izvod iz godišnjeg plana rada škole sa elementima potrebnim za utvrđivanje cene usluga na osnovu kojih se utvrđuje pravo na finansiranje.
Školske uprave su u obavezi i da najkasnije do 9. novembra Sektoru za finansije dostave konačan izveštaj sa podacima o broju zaposlenih, broju učenika, broju odeljenja za svaku školu, kvalifikacionu strukturu zaposlenih po nivoima obrazovanja.
To je predviđeno u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koji će biti osnov za isplatu plata zaposlenima u osnovnim i srednjim školama.
Ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je ranije da će sredstva za otpremnine onih koji se prijave za dobrovoljni odlazak ove godine biti isplaćivane od ličnih dohodaka zaposlenih koji odluče da odu i taj novac je već predviđen u budžetu za ovu godinu.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo prosvete za 2011. godinu nije planiralo socijalni program za zaposlene u obrazovanju, jer za to neće biti sredstava.
(Tanjug)
Primena zakona će stvoriti viškove radnika i dovesti do gašenja odeljenja i pojedinih škola, rekao je Tanjugu stručni saradnik u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije Miodrag Skrobonja.
"Mreža škola u Srbiji je razuđena i nedovoljno efikasna za taj projekat prema kome bi se finansiralo samo 25 učenika po odeljenju", kazao je Skrobonja i naveo da se takav model u Hrvatskoj i Bugarskoj pokazao kao loš, jer je na postojeći višak zaposlenih, još 25 odsto prosvetnih radnika proglašeno viškovima.
On je naveo da je u Srbiji takav način finansiranja u osnovnim školama teško ostvarljiv jer postoji veliki broj odeljenja u planinskim selima, kao i odeljenja gde se nastava odvija na jezicima nacionalnih manjina u graničnim područjima koja se ne mogu tako lako zatvoriti.
Skrobonja je naveo da je Unija sindikata kao jedno od rešenja da bi se sprečilo otpuštanje zaposlenih u prosveti predložila da se pre svega obezbedi odgovarajući socijalni program za one koji žele da odu, kao i da se donese Zakon o obrazovanju odraslih kako bi jedan deo nastavnika počeo da radi sa njima.
Prema njegovim rečima, školske 1995./1996. godine je bilo 114.000 zaposlenih u prosveti, a sada ih ima oko 128.000, iako je u međuvremenu smanjen broj učenika za 200.000.
Oko 5.000 prosvetnih radnika već sada ispunjava sve uslove za penziju, kazao je Skrobonja.
Kada je reč o finansiranju prema broju učenika, stručni saradnik u Uniji je kazao da prema Zakonu o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, odeljenje koje ima 23 učenika neće biti finansirano.
On je naveo da bi to moglo da stvori mogućnost da se finansira odeljenje od tri učenika gde se nastava odvija na rusinskom ili mađarskom jeziku, što, kako je naveo, nije u redu.
"Smatramo da taj član ne valja i da se najpre mora obezbediti racionalizacija mreža škola, odnosno razmotriti prevoz učenika, otvaranje domova, izmeštanje škola ukoliko je potrebno, pa tek onda može da se pređe na takav način finansiranja", kazao je Skrobonja.
On je naveo da bi prema planu Ministarstva prosvete, takav model finansiranja bio "isproban" 2011. i 2012. godine u 20-ak škola, što, kako je naveo, nije validan uzorak.
"Takav model mora se isprobati i u manjim školama u planinskim selima, kako bi se videlo koliko sve to košta", kazao je Skrobonja.
Skrobonja je istakao da bi to moglo da stvori problem i deci sa posebnim potrebama jer je planirano uvođenje intenzivne nastave, odnosno da se deca sa blagom retardacijom upisuju u redovne, a ne u specijalne škole.
"Naše škole nisu pripremljene za to, nemamo stručne kadrove, moglo bi da dođe i do ismevanja takve dece od strane svojih vršnjaka, a nemamo ni odgovarajuća učila kako bi sa njima moglo kvalitetno da se radi", kazao je Skrobonja dodajući da je takav vid organizovanja nastave šteta i za prosečne i natprosečne učenike.
Ministarstvo prosvete donelo je u aprilu stručno uputstvo o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama koje je prosleđeno svim obrazovnim ustanovama kako bi bi roditelji bili na vreme informisani o tome.
U uputstvu Ministarstva prosvete o formiranju odeljenja navodi se da ukoliko je u osnovnim školama u razred upisano 34 učenika, škola ima mogućnost da formira dva odeljenja po 17 učenika.
Ako škola formira tri odeljenja, minimalan broj učenika je 23, a za četiri i više odeljenja minimalan broj u odeljenju je 25 đaka.
Kada su u pitanju srednje škole, nastava se može izvoditi u odeljenju do 30 učenika, a jedno odeljenje ne može imati manje od 15 učenika.
U tom uspustvu navedeno je da su škole u obavezi da najkasnije do 15. septembra dostave nadležnoj školskoj upravi izvod iz godišnjeg plana rada škole sa elementima potrebnim za utvrđivanje cene usluga na osnovu kojih se utvrđuje pravo na finansiranje.
Školske uprave su u obavezi i da najkasnije do 9. novembra Sektoru za finansije dostave konačan izveštaj sa podacima o broju zaposlenih, broju učenika, broju odeljenja za svaku školu, kvalifikacionu strukturu zaposlenih po nivoima obrazovanja.
To je predviđeno u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koji će biti osnov za isplatu plata zaposlenima u osnovnim i srednjim školama.
Ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je ranije da će sredstva za otpremnine onih koji se prijave za dobrovoljni odlazak ove godine biti isplaćivane od ličnih dohodaka zaposlenih koji odluče da odu i taj novac je već predviđen u budžetu za ovu godinu.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo prosvete za 2011. godinu nije planiralo socijalni program za zaposlene u obrazovanju, jer za to neće biti sredstava.
(Tanjug)
