Vanraspravno veće Županijskog suda u Zagrebu odlučilo je da postoje sve pravne pretpostavke za Kalinićevo izručenje, objavio je današnji "Vjesnik". Ministarka pravde Srbije zadovoljna.
Sudsko veće je odlučilo da je zahtev Srbije opravdan i u skladu sa ugovorom potpisanim 29. juna o međusobnom izručenju okrivljenih i osuđenih za organizovani kriminal i korupciju.
Kako navodi list, Veće je utvrdilo da se Kalinić tereti za teška krivična dela organizovanog kriminala, kažnjiva i prema hrvatskim zakonima, za koje ne važi zastarevanje i nije predviđena amnestija.
Kalinić, koji ima dvojno državljantsvo, može uložiti žalbu Vrhovnom sud Hrvatske u roku od tri dana. Ako i Vrhovni sud potvrdi postojanje pravnih pretpostavki za izručenje, konačnu odluku donosi ministar pravosuđa.
Ministarka pravde Snežana Malović izrazila je zadovoljstvo zbog odluke Županijskog suda u Zagrebu.
"Ova odluka prvi je slučaj izručenja po osnovu Ugovora o izručenju koji su Srbija i Hrvatska potpisale pre mesec dana, a koji predviđa mogućnost izručenja sopstvenih državljana za krivična dela organizovanog kriminala i korupcije", rekla je Malovićeva.
Ona je naglasila da ta odluka, takođe, predstavlja još jednu potvrdu dobre saradnje koja postoji između dve zemlje.
"Odluka Županijskog suda u Zagrebu potvrda je jasne i čvrste saradnje Srbije i Hrvatske na planu suzbijanja organizovanog kriminala i korupcije i kažnjavanja učinilaca tih krivičnih dela", naglasila je ministarka pravde.
Malovićeva je izrazila uverenje da će dobra saradnja Hrvatske i Srbije i ubuduće biti nastavljena i da će potpisani sporazum biti efikasan mehanizam koji će sprečiti da počinioci krivičnih dela organizovanog kriminala i korupcije izbegnu krivično gonjenje i kažnjavanje.
Ministarka pravde je navela da ova odluka nije konačna, imajući u vidu da protiv nje postoji mogućnost ulaganja žalbe Višem sudu.
Uprkos tome, "očekujem da će nadležni organi Hrvatske doneti i definitivnu odluku o izručenju Kalinića Republici Srbiji", istakla je Malovićeva.
Srbija je izručenje Kalinića tražila 11. juna, tri dana posle njegovog hapšenja u Zagrebu nakon što je na jezeru u Rakitju na njega pucao drugi osuđenik za Đinđićevo ubistvo Miloš Simović.
Kaliniću u Hrvatskoj, gde se krio više godina, nije određen ekstradicioni pritvor, već pritvor zbog falsifikovanja dva pasoša i smešten je u zatvorsku bolnicu.
Kalinić se protivi izručenju jer smatra da u Srbiji ne bi imao fer suđenje.
Kalinić je osuđen za 30 i 40 godina zatvora za ubistvo Zorana Đinđića i niz drugih ubistava koje je počinio zemunski klan.
Hrvatska i Srbije potpisale su 29. juna u Beogradu Ugovor o međusobnom izručenju osoba koje su okrivljene i osuđene za organizovani kriminal i korupciju. Sporazum se privremeno primenjuje od potpisivanja, a zvanična primena počeće posle njegove ratifikacije u obe države.
(Beta)
Kako navodi list, Veće je utvrdilo da se Kalinić tereti za teška krivična dela organizovanog kriminala, kažnjiva i prema hrvatskim zakonima, za koje ne važi zastarevanje i nije predviđena amnestija.
Kalinić, koji ima dvojno državljantsvo, može uložiti žalbu Vrhovnom sud Hrvatske u roku od tri dana. Ako i Vrhovni sud potvrdi postojanje pravnih pretpostavki za izručenje, konačnu odluku donosi ministar pravosuđa.
Ministarka pravde Snežana Malović izrazila je zadovoljstvo zbog odluke Županijskog suda u Zagrebu.
"Ova odluka prvi je slučaj izručenja po osnovu Ugovora o izručenju koji su Srbija i Hrvatska potpisale pre mesec dana, a koji predviđa mogućnost izručenja sopstvenih državljana za krivična dela organizovanog kriminala i korupcije", rekla je Malovićeva.
Ona je naglasila da ta odluka, takođe, predstavlja još jednu potvrdu dobre saradnje koja postoji između dve zemlje.
"Odluka Županijskog suda u Zagrebu potvrda je jasne i čvrste saradnje Srbije i Hrvatske na planu suzbijanja organizovanog kriminala i korupcije i kažnjavanja učinilaca tih krivičnih dela", naglasila je ministarka pravde.
Malovićeva je izrazila uverenje da će dobra saradnja Hrvatske i Srbije i ubuduće biti nastavljena i da će potpisani sporazum biti efikasan mehanizam koji će sprečiti da počinioci krivičnih dela organizovanog kriminala i korupcije izbegnu krivično gonjenje i kažnjavanje.
Ministarka pravde je navela da ova odluka nije konačna, imajući u vidu da protiv nje postoji mogućnost ulaganja žalbe Višem sudu.
Uprkos tome, "očekujem da će nadležni organi Hrvatske doneti i definitivnu odluku o izručenju Kalinića Republici Srbiji", istakla je Malovićeva.
Srbija je izručenje Kalinića tražila 11. juna, tri dana posle njegovog hapšenja u Zagrebu nakon što je na jezeru u Rakitju na njega pucao drugi osuđenik za Đinđićevo ubistvo Miloš Simović.
Kaliniću u Hrvatskoj, gde se krio više godina, nije određen ekstradicioni pritvor, već pritvor zbog falsifikovanja dva pasoša i smešten je u zatvorsku bolnicu.
Kalinić se protivi izručenju jer smatra da u Srbiji ne bi imao fer suđenje.
Kalinić je osuđen za 30 i 40 godina zatvora za ubistvo Zorana Đinđića i niz drugih ubistava koje je počinio zemunski klan.
Hrvatska i Srbije potpisale su 29. juna u Beogradu Ugovor o međusobnom izručenju osoba koje su okrivljene i osuđene za organizovani kriminal i korupciju. Sporazum se privremeno primenjuje od potpisivanja, a zvanična primena počeće posle njegove ratifikacije u obe države.
(Beta)
