Visoke kazne za lekare strance bez licence

Pomoćnik ministra zdravlja u sektoru za inspekcijski nadzor Svetlana Mijatović podsetila je na nedavnu prijavu pacijenta u Ćupriji gde je u privatnoj ordinaciji "Medikus" intervenciju, koja nije predviđena da se radi u toj ustanovi, obavio ruski državljanin za koga se ispostavilo da nema licencu za rad, što je bio povod za vanredni inspekcijski nadzor.

"Po prijavi, kada se ispostavi da je učinjen prekršaj zabranjuje se sve ono za šta taj oblik zdravstvene ustanove ili privatne prakse nije dobio rešenje da može da radi. To znači da se u jednoj specijalnoj hirurškoj bolnici ne mogu raditi intervencije iz oblasti ortopedije ili neurohirurgije, urologije, ako ta zdravstvena ustanova nije registrovana za to", navela je primer Mijatović.

Ona je kazala da je kod stranih državljana koji rade u zdravstvenom sektoru u Srbiji neophodno da imaju nostrifikovanu diplomu, da poznaju jezik, kao i da celokupna komunikacija sa pacijentom, kao i zdravstvena dokumentacija mora biti na jeziku koji pacijent govori, odnosno na srpskom.

Kada se utvrdi da je ustanova radila mimo svojih nadležnosti, odnosno da je urađena metoda koja nije registrovana ili ako lekar nije imao licencu za rad, predviđena je zabrana rada toj zdravstvenoj ustanovi, i inspektor podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Prekršajna kazna za to kreće se od 500.000 do milion dinara, koju izriče sudija u sudskom postupku utvrđivanja prekršaja, navela je Mijatović.

Ona je podsetila da je i zdravstvena ustanova u Ćupriji dobila prekršajnu prijavu, odnosno zabranu rada ne samo intervencije koja je obavljana već i stranih državljana koji nemaju licencu Lekarske komore Srbije.

"Izrečena je prekršajna kazna, a sud će u sudskom postupku odrediti visinu kazne", kazala je Mijatović dodajući da je utvrđeno i da je medicinska dokumentacija koja je pronađena bila na ruskom jeziku, što takođe nije dozvoljeno, a lekar koji je radio intervenciju nije bio prisutan tokom provere.

Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević kazala je Tanjugu da u Srbiji trenutno 30 stranih lekara radi sa licencom, a četvoro njih je još u postupku dobijanja te dozvole, dok je jedan lekar upisan u registar, a nije tražio izdavanje licence.

"To je propisano Pravilnikom o izdavanju licenci koji donosi ministar zdravlja , a neophodno je da stranci imaju nostrifikovanu diplomu i licencu države iz koje dolaze koju mi priznajemo i dokaz o znanju jezika", kazala je Radosavljević.

Ona je lošim ocenila to što strani lekari ne mogu da dobiju privremenu licencu, ako, na primer, dođu da rade u Srbiji na tri meseca jer je prema Pravilniku predviđeno izdavanje licence na sedam godina.

Ona je dodala da je Lekarska komora uputila inicijativu Ministarstvu zdravlja da se to izmeni kako bi ta oblast bila bolje regulisanla.

Na pitanje kakav je slučaj u drugim zemljama u kojima rade stručnjaci iz Srbije, Radosavljević je kazala da oni teško dobijaju dozvolu za rad.

"Na žalost naša dipoloma skoro da se ne može nostrifikovati. Svi oni koji rade direktno sa ljudima nisu mogli da dobiju licencu, ali mogu oni koji ne rade direktno sa pacijentima", kazala je Radosavljević i izrazila nadu da bi približavanjem EU naši stručnjaci trebalo lakše da dobijaju dozvole za rad.

Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović izjavila je nedavno da slučaj u Ćupriji predstavlja upozorenje pacijentima da kada ih operišu stranci ili domaći lekari, pogotovu u privatnim klinikama, traže licencu na uvid, jer na to imaju pravo.

"Za državu je važno i kako se ti lekari plaćaju, da li plaćaju poreze. Naš lekar ne može otići u Zapadnu Evropu i operisati tamo gde se njemu svidi, dok je u Srbiji to, na žalost, čest slučaj", rekla je Vukajlovićeva.

(Tanjug)