U Srbiji će superćelijske oluje postati redovna pojava.
Superćelijska oluja u budućnosti može da postane jača i češća. Prema proceni stručnjaka, za ovaj prirodni fenomen krivi su atmosferski uslovi prouzrokovani klimatskim promenama.
Nekoliko ovakvih oluja svake godine pogodi Srbiju. Ovog puta, nevreme je trajalo nekoliko dana, što klimatolog Vladimir Đurđević dovodi u vezu sa promenama koje se dešavaju u klimi. "Atmosfera nije uspela da se stabilizuje kroz jedan događaj, nego je za to bilo potrebno nekoliko dana. U tom smislu, u odnosu na prethodne periode, vrlo je specifična", kaže Đurđević.
Objašnjava da će oluje u budućnosti potencijalno biti snažnije i češće zato što je planeta danas toplija za jedan stepen, što dovodi do viška vodene pare u atmosferi koju naziva "glavnim pokretačkim gorivom za sve oluje, pa i superćelijske".
Dakle, rizici koji klimatske promene donose sa sobom postaju sve vidljiviji, intenzitet ovakvog nevremena u budućnosti bi mogao da poprimi još veće razmere, a Đurđević smatra da trenutno "gledamo uvodni trejler za film koji će u budućnosti biti emitovan".
Đurđević kaže kako je kroz istoriju zabeleženo povećanje intenziteta olujnih sistema zbog klimatskih promena i da se trenutno beleže ekstremi kojih u prošlosti nije bilo. "Sada vidimo prve ozbiljnije oblike klimatskih promena, što vrlo lako može da postane neka vrsta normale i stanja koje je prosečno. Osim tog stanja, možemo da idemo u još ekstremnija", ističe Đurđević.
Smatra da će dolaziti do snažnijih oluja zato što proces promene klime neće uskoro stati i da ćemo svedočiti još većoj promeni klimatskih uslova. "U najboljem mogućem scenariju koji može da nam se desi klima će se u budućnosti promeniti u obimu najmanje koliko je trenutno promenjena. Trenutno je atmosfera toplija za stepen, a narednih 30 godina možemo da očekujemo dodatno zagrevanje atmosfere za još jedan stepen", kaže Đurđević.
Zbog zagrevanja, u atmosferi će biti još više vodene pare koja će prouzrokovati snažnija i češća nevremena od onih kojima smo svedočili pošto će, ocenjuje Đurđević, ukupni uslovi favorizovati njihov nastanak. "Morate da imate atmosferu koja je bogata vodenom parom za nastanak oluje, posebno u prizemnim slojevima, one iz nje zapravo crpe svoju snagu. Što je više vodene pare, ta oluja će se brže razvijati, biće snažnija u time će produkovati veću štetu", rekao je Đurđević.
Takođe, kaže da je nevremene koje nas je zadesilo nešto na šta ćemo morati da se naviknemo, zbog čega je svako upozorenje na olujno nevreme u budućnosti neophodno shvatiti daleko ozbiljnije nego u prošlosti. "Pre nekoliko godina je u Češkoj bio tornado koji je razrušio čitav jedan manji grad, to je trebalo da nam ukaže da sličan događaj možemo da očekujemo i u Srbiji, toliko jako nevreme. Na sreću, to se ovoga puta nije desilo ali to govori da treba da se prilagodimo i postanemo kao društvo spremniji i otporniji da se sa ovim nosimo", ističe Đurđević.
Podseća da je formiranje slabijih tornada na našim područjima zabeleženo i ranije, ali dodaje da je moguća pojava ovog fenomena nešto jačeg intenziteta, s obzirom na njihovu prisutnost u Evropi. "Moguće je da se ovih dana i kod nas desio, ali oluje su bile u kasnim večernjim satima pa ih je teže osmotriti kada je mrak. Njihov intenzitet pokazuje da je potencijalno bilo rizično da se i kod nas desi jači tornado. U budućnosti za to ima mogućnosti, posebno u ravničarskim predelima kao što su doline reka i Vojvodina gde je i pre bilo oluja, kao i osmotrenih tornada", kaže Đurđević.
Smatra da je neophodno implementirati Pariski sporazum, ali i da sve zemlje sveta napuste fosilna goriva kao izvor energije, kako bismo bili u stanju da se nosimo sa ekstremima. "Ukoliko oni postanu prečesti i previše aktivni, onda je teško očekivati da možemo da saniramo posledice toga u kontinuitetu. Opasnost klimatskih promena je to što možemo da upadnemo u ciklus u kome ćemo stalno krpiti rupe umesto da se razvijamo kao društvo", zaključuje Đurđević.
Kako objašnjava meteorološkinja Ljubica Gojković, pojava superćelijskih oluja vezuje se za nestabilan period početkom leta kada još postoje prodori hladnog vazduha sa severa, dok u isto vreme direktno sunčevo zračenje intenzivno zagreva tlo, a voda sa tla tada ispara i tako imamo sve potrebne sastojke za formiranje ovih oluja.
"Uzimajući u obzir da je ovo leto u naše predele stiglo sa zakašnjenjem od oko tri nedelje, i da je ovakvim olujama trebalo da svedočimo sredinom juna, a ne jula, možemo reći da će vreme koje inače poznajemo kao julsko stići tek u avgustu, a prognostički modeli najavljuju još jedan prodor nestabilnosti već u utorak uveče", ističe Gojković.
Dodaje da još nije poznato kako će oluja tačno izgledati i kojim putem će se kretati, ali da se očekuju jaki vetrovi i lokalno veća količina kiše, ponegde i sa gradom. "Izvesno je da ćemo do kraja leta imati još oluja, ali bi one trebalo da budu nešto slabijeg intenziteta jer će i sunce slabije sijati i manje zagrevati tlo kako se bližimo kraju leta", rekla je Gojković.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Euronews)
Superćelijska oluja koja je nedavno prošla kroz Srbiju i napravila veliku štetu, fenomen je sa kojim ćemo morati da naučimo da živimo, a predviđa se da u budućnosti može postati snažniji i češći. Za sve ovo, ocenjuju stručnjaci, krivi su trenutni atmosferski uslovi prouzrokovani klimatskim promenama.
Svake godine našu zemlju pogodi nekoliko ovakvih oluja, ali su one do sada bile ređe. Ovog puta, nevreme je trajalo nekoliko dana, što klimatolog Vladimir Đurđević dovodi u vezu sa promenama koje se dešavaju u klimi.
"Atmosfera nije uspela da se stabilizuje kroz jedan događaj, nego je za to bilo potrebno nekoliko dana. U tom smislu, u odnosu na prethodne periode, vrlo je specifična", kaže Đurđević za Euronews Srbija.
Gledamo uvodni trejler za film koji će u budućnosti biti emitovan
Objašnjava da će oluje u budućnosti potencijalno biti snažnije i češće zato što je planeta danas toplija za jedan stepen, što dovodi do viška vodene pare u atmosferi koju naziva "glavnim pokretačkim gorivom za sve oluje, pa i superćelijske".
Dakle, rizici koji klimatske promene donose sa sobom postaju sve vidljiviji, intenzitet ovakvog nevremena u budućnosti bi mogao da poprimi još veće razmere, a Đurđević smatra da trenutno "gledamo uvodni trejler za film koji će u budućnosti biti emitovan".
Kako se toplija planeta održava na superćelijske oluje?
Đurđević kaže kako je kroz istoriju zabeleženo povećanje intenziteta olujnih sistema zbog klimatskih promena i da se trenutno beleže ekstremi kojih u prošlosti nije bilo.
"Sada vidimo prve ozbiljnije oblike klimatskih promena, što vrlo lako može da postane neka vrsta normale i stanja koje je prosečno. Osim tog stanja, možemo da idemo u još ekstremnija", ističe Đurđević.
Smatra da će dolaziti do snažnijih oluja zato što proces promene klime neće uskoro stati i da ćemo svedočiti još većoj promeni klimatskih uslova.
"U najboljem mogućem scenariju koji može da nam se desi klima će se u budućnosti promeniti u obimu najmanje koliko je trenutno promenjena. Trenutno je atmosfera toplija za stepen, a narednih 30 godina možemo da očekujemo dodatno zagrevanje atmosfere za još jedan stepen", kaže Đurđević.
Zbog zagrevanja, u atmosferi će biti još više vodene pare koja će prouzrokovati snažnija i češća nevremena od onih kojima smo svedočili pošto će, ocenjuje Đurđević, ukupni uslovi favorizovati njihov nastanak.
profimedia
"Morate da imate atmosferu koja je bogata vodenom parom za nastanak oluje, posebno u prizemnim slojevima, one iz nje zapravo crpe svoju snagu. Što je više vodene pare, ta oluja će se brže razvijati, biće snažnija u time će produkovati veću štetu", rekao je Đurđević.
Takođe, kaže da je nevremene koje nas je zadesilo nešto na šta ćemo morati da se naviknemo, zbog čega je svako upozorenje na olujno nevreme u budućnosti neophodno shvatiti daleko ozbiljnije nego u prošlosti.
"Pre nekoliko godina je u Češkoj bio tornado koji je razrušio čitav jedan manji grad, to je trebalo da nam ukaže da sličan događaj možemo da očekujemo i u Srbiji, toliko jako nevreme. Na sreću, to se ovoga puta nije desilo ali to govori da treba da se prilagodimo i postanemo kao društvo spremniji i otporniji da se sa ovim nosimo", ističe Đurđević.
Podseća da je formiranje slabijih tornada na našim područjima zabeleženo i ranije, ali dodaje da je moguća pojava ovog fenomena nešto jačeg intenziteta, s obzirom na njihovu prisutnost u Evropi.
