Sve do potkraj XIX, pa čak i u XX veku, u delu Homolja i Podunavlja u području Đerdapa, naseljenih vlaškim življem koje neguje i čuva tradicionalnu narodnu religiju, u kultu mrtvih kod Vlaha postoji specifičan običaj "otkopavanje pokojnika".

"Otkopavanje" se posebno uobičavalo kad umre mlada osoba, devojka ili mladić. Četrdesetog dana posle pogreba, rodbina pokojnika bi došla na groblje, otkopala bi grob i izvadila kovčeg. Obavljali su to u doba kada se Sunce rađa. Uspravili bi kovčeg ili sanduk, skidali poklopac i belom maramom prebrisali lice pokojnika. Potom bi mu lice okrenuli prema Suncu da ga obasjaju sunčevi zraci. Pošto bi Sunce "primilo" pokojnika, ponovo bi ga pokopali i tog dana bi porodica priredila sve pogrebne obrede kao da je prvi put sahranjen. On se odvija u najužem porodičnom krugu i zato se o njemu u javnosti veoma malo zna.

Koliko se zna, poslednji ritual ovakvog posvećenja Suncu, s ciljem da se pokojniku obezbedi večni život na onom svetu, obavljen je devedesetih godina prošlog veka u selu Debeli Lug. Ovakvi običaji nisu strani ostataku sveta, u Rumuniji npr. pokojnici se otkopavaju nakon sedme godine, na Madagaskaru svake godine, ovakvih običaja ima i u Indoneziji. 

Milica Kušljić otkopala je svog sina devedesetih godina XX veka. Milica je jedan od retkih žena koja je "otkopala" svog sina da ga sunce dva puta obasja. Milica koja je poreklom iz Laznice, čula je od svojih da su nekada otkopavali pokojnike i ona je to isto učinila za svog sina. Ovaj običaj praktikovao se u selu Laznica tokom XIX veka a u selu Gornjane praktikovao se sve do 70–tih godina prošlog veka.

Miličin sin umro je u ranim dvadesetim godinama i tada je imao verenicu i dok je bio u vojsci, hitno je prebačen u Klinički centar Beograd i ubrzo nakon toga je preminuo, od galopirajuće leukemije. Kada je preminuo, Milica je od kliničkog centra vezala crveni konac i nastavljala ga je putem, pošto Vlasi veruju da duša dolaza kući putem crvenog konca i da jedino tako može pronaći put do kuće. Pripremila je i rajsku sveću, pošto se onaj svet zamišlja kao hlad, bez vode, svetla i sve što se nameni na ovom svetu dočekaće pokojnika i na onom.

Zbog velike žalosti za izgubljenim sinom Milica je tokom četrdesetodnevnog pomena ranom zorom otkopala svog sina da ga sunce još jednom ogreje. Veruje se da će tim činom otići pravo u Raj.

BONUS VIDEO:

OVAJ SRPSKI GRAD IMA OBIČAJ SLIKANJA SA MRTVIMA! Rudari iz belog sveta doneli ritual koji je sve promenio, BOLA I TUGE NIJE BILO Kurir televizija

(MONDO/nationalgeographic.rs)