Kožarska, drvna, brodarska, mašinska i slične stručne škole i ove godine neće popuniti sve učionice namenjene prvacima.
Svršeni osnovci nisu mnogo bili zainteresovani ni za zanimanja poput autolimara, automehaničara, tesara, zidara, stakloresca, stolara...
Tako su u četvorogodišnjim školama mesta gotovo sasvim popunjena, a za trogodišnja školovanja, kažu u pojedinim ustanovama, primili bi nove đake makar došli i u septembru, pišu današnje "Novosti".
U Građevinskoj školi u Beogradu, na primer, ostalo je šest slobodnih mesta za četvorogodišnje školovanje za instalatera završnih građevinskih radova. Od zanata, ima upražnjenih mesta elektroinstalatera, montera suve gradnje, zidara, armirača, tesara, stakloresca, građevinskog laboranta, vodoinstalatera i hidrograđevinara.
"Za zidare, tesare i armirače upis je uvek otvoren. Primićemo ih, koliko god da ih se prijavi", kaže za "Novosti" Momir Andesilić, direktor Građevinske škole u Beogradu.
"Godišnje, na primer, iškolujemo 15 zidara. To nije dovoljno ni za komunalnu službu opštine Zvezdara, a ne za celu Srbiju. Ova zanimanja su veoma tražena na tržištu. Posao se dobija odmah, bez obzira na krizu u građevinarstvu, ali deca se slabo prijavljuju. Od 20 škola koje bi, po programu, trebalo da školuju ove profile, đaci se, i to u nedovoljnom broju, prijavljuju samo u Beogradu", kaže Andesilić.
Kao i za građevince, malo đaka prijavljuje se i za profile autolimara, autolakirera, automehaničara... U Tehničkoj školi Zemun, na primer, niko se nije prijavio za mašinbravara. U mašinskoj školi Radoje Dakić u Rakovici nijedan đak nije bio zainteresovan za zanimanje autolimara.
"Bar 40 odsto mesta za trogodišnje školovanje ostalo je nepopunjeno", procenjuje Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
On smatra da najveću krivicu snose direktori škola, koji bi, kaže, morali da se ponašaju tržišno i da buduće đake privuku atraktivnim pozivima.
Brodarska škola, na primer, nije popunila kvotu. Prema Antićevom mišljenju, mogli su da ponude nove profile, poput brodskog kuvara ili smer koji bi se bavio brodskom ekologijom. Još jedan primer su, navodi on, profili za autoindustriju.
"Svi automobili imaju kompjutere, sve fukcioniše na principu elektronike, a kod nas gotovo da to niko ne uči u školi", objašnjava Antić.
On smatra da Ministarstvo obrazovanja treba da daje podršku, ali škole same moraju da se bore za đake, tako što će ih zainteresovati za smerove koje nude.
U celoj Srbiji u utorak počinju kvalifikacioni ispiti za učenike koji zbog zdravstvenih problema nisu mogli da polažu u junu. U utorak polažu test iz srpskog jezika, a u sredu iz matematike.
"Ovih đaka je malo, u celom Beogradu ima ih svega 13", kaže Bojan Ristić, načelnik sektora za srednje stručne škole u Ministarstvu prosvete.
"U svakom gradu polagaće u po jednoj školi. Zavisno od rezultata na testu, dobiće šansu da se upišu i u škole u kojima je kvota ispunjena. Ako neko ima dovoljno bodova za gimnaziju, moći će u nju i da se upiše", objašnjava Ristić za "Novosti".
(MONDO)
Tako su u četvorogodišnjim školama mesta gotovo sasvim popunjena, a za trogodišnja školovanja, kažu u pojedinim ustanovama, primili bi nove đake makar došli i u septembru, pišu današnje "Novosti".
U Građevinskoj školi u Beogradu, na primer, ostalo je šest slobodnih mesta za četvorogodišnje školovanje za instalatera završnih građevinskih radova. Od zanata, ima upražnjenih mesta elektroinstalatera, montera suve gradnje, zidara, armirača, tesara, stakloresca, građevinskog laboranta, vodoinstalatera i hidrograđevinara.
"Za zidare, tesare i armirače upis je uvek otvoren. Primićemo ih, koliko god da ih se prijavi", kaže za "Novosti" Momir Andesilić, direktor Građevinske škole u Beogradu.
"Godišnje, na primer, iškolujemo 15 zidara. To nije dovoljno ni za komunalnu službu opštine Zvezdara, a ne za celu Srbiju. Ova zanimanja su veoma tražena na tržištu. Posao se dobija odmah, bez obzira na krizu u građevinarstvu, ali deca se slabo prijavljuju. Od 20 škola koje bi, po programu, trebalo da školuju ove profile, đaci se, i to u nedovoljnom broju, prijavljuju samo u Beogradu", kaže Andesilić.
Kao i za građevince, malo đaka prijavljuje se i za profile autolimara, autolakirera, automehaničara... U Tehničkoj školi Zemun, na primer, niko se nije prijavio za mašinbravara. U mašinskoj školi Radoje Dakić u Rakovici nijedan đak nije bio zainteresovan za zanimanje autolimara.
"Bar 40 odsto mesta za trogodišnje školovanje ostalo je nepopunjeno", procenjuje Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
On smatra da najveću krivicu snose direktori škola, koji bi, kaže, morali da se ponašaju tržišno i da buduće đake privuku atraktivnim pozivima.
Brodarska škola, na primer, nije popunila kvotu. Prema Antićevom mišljenju, mogli su da ponude nove profile, poput brodskog kuvara ili smer koji bi se bavio brodskom ekologijom. Još jedan primer su, navodi on, profili za autoindustriju.
"Svi automobili imaju kompjutere, sve fukcioniše na principu elektronike, a kod nas gotovo da to niko ne uči u školi", objašnjava Antić.
On smatra da Ministarstvo obrazovanja treba da daje podršku, ali škole same moraju da se bore za đake, tako što će ih zainteresovati za smerove koje nude.
U celoj Srbiji u utorak počinju kvalifikacioni ispiti za učenike koji zbog zdravstvenih problema nisu mogli da polažu u junu. U utorak polažu test iz srpskog jezika, a u sredu iz matematike.
"Ovih đaka je malo, u celom Beogradu ima ih svega 13", kaže Bojan Ristić, načelnik sektora za srednje stručne škole u Ministarstvu prosvete.
"U svakom gradu polagaće u po jednoj školi. Zavisno od rezultata na testu, dobiće šansu da se upišu i u škole u kojima je kvota ispunjena. Ako neko ima dovoljno bodova za gimnaziju, moći će u nju i da se upiše", objašnjava Ristić za "Novosti".
(MONDO)
