Svi su obrazovani, sve je veći broj visokoobrazovanih i veliki broj njih ima porodicu. Nikada dosad nismo imali tako veliki broj visokoobrazovanih ljudi.
Sve više visokoobrazovnih i porodičnih ljudi od 25 i 45 godina se drogira, a dominantne droge koje u današnje vreme koriste su stimulativni narkotici kokain i amfetamini, i to u kombinaciji sa alkoholom, kaže direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti dr Diana Raketić i upozorava da je situacija s bolestima zavisnosti u proteklih pet godina postala kompleksnija i teža.
"Pre nekoliko godina koristili su se heroin, alkohol i neke tablete. Danas naši pacijenti sve više koriste droge kao što su kokain, amfetamini i marihuana. I dalje opijati imaju svoje mesto, a prvenstveno heroin i buprenorfin. Naravno, tu je i alkohol. Mladi sve češće dolaze u savetovalište zbog problema s korišćenjem marihuane, ali i drugih nehemijskih zavisnosti kao što su patološko kockanje, klađenje i slično", kazala je dr Raketić i dodala da svake godine ova ustanova beleži porast broja pacijenata.
Istakla je i da su to pretežno pacijenti starosti od 25 do 45 godina.
"To je najproduktivnija dob. Svi su obrazovani, sve je veći broj visokoobrazovanih i veliki broj njih ima porodicu. Nikada dosad nismo imali tako veliki broj visokoobrazovanih ljudi. Primamo pacijente od 16 godina pa nadalje, mada nekada primimo i pacijente ispod 16, ako postoji razvijena opijatska zavisnost. Sve je veći broj visokoobrazovanih ljudi koji su iz raznih okolnosti ušli u problem i narušili svoje zdravlje, socijalnu i radnu funkcionalnost. Sada imate i nove psihoaktivne supstance koje se reklamiraju kao nove, legalne i bezbedne, a nisu ni nove ni legalne ni bezbedne, već narušavaju mentalno zdravlje", objašnjava dr Raketić za RTS i dodaje:
"Poremećaj budnosti, poremećaj ponašanja i poremećaj raspoloženja su tri sindroma po kojima možete prepoznati osobu koja koristi droge. Da li je neko pospan ili je suviše budan, rđav, razdražljiv, sve mu smeta, vidite da je čudan u odnosu prema porodici i na poslu. Evidentna je radna neefikasnost i jedno isključenje iz dešavanja, kako na poslu, tako i u porodici".
Da zaista sve više obrazovnih ljudi poseže za drogom, potvrđuje za Kurir sociolog dr Zorica Mršević. "Pre nego što pribegnu narkoticima i opijatima, oni misle da će tu zavisnost moći da kontrolišu jer su obrazovni, mudri, imaju novca. Vode se time da će, ako uzmu jednu tabletu ili neki gram, moći kad god žele da se otrgnu i da od toga neće postati zavisni, a uživaće i taj luksuz današnjice. Smatraju da pošto su na određenom položaju, to ih ne može odvesti u propast, već će im pomoći u problemima", objašnjava Mrševićeva i dodaje:
"Poznato je da biznismeni pribegavaju kokainu jer smatraju da im može pomoći da se izbore sa svakodnevicom i pritiscima koji nosi njihov posao. Nakon svega toga počinje i zapostavljanje svega oko sebe i kreće lagano potonuće. Neće odjednom potonuti u taj porok, već polako i sve vreme će misliti da mogu da se otrgnu, a zapravo će krah biti sve izvesniji", navela je ona.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Kurir)
