Republički inspektor za zaštitu životne sredine Dušan Kosjer podneo krivične prijave protiv tri osobe koje se sumnjiče da su odgovorne za havariju u "Mitrosu", gde je iz još neutvrđenih razloga nestalo 7,4 tone amonijaka.
Krivične prijave su podnete protiv stečajnog upravnika preduzeća "Mitros" Milorada S, direktora "Takovo agrara" Miroslava J. i vlasnika kompanije "Svislajon Takovo" Rodoljuba Draškovica.
Prema rečima Kosjera, u toku ovog postupka treba da se utvrdi ne samo kako je, već gde i kada je iscureo amonijak, koji je veoma opasan za životnu sredinu.
Načelnica Odeljenja za oblasti upravljanja hemikalijama i biocidima u Ministarstvu životne sredine Dragana Bosiljčić izjavila je agenciji Beta da je zbog nestanka električne energije 28. juna iz postrojenja te klanice morale da budu premeštene tri tone amonijaka.
Ona je precizirala da je za hlađenje potrebno stalno napajanje strujom, a da je amonijak, zbog bezbednosti ljudi i zaštite životne sredine, morao biti istočen i premešten. Prema njenim rečima, istočen je u skladu sa ekološkim propisima.
Bosiljčić je dodala da je ekološki inspektor podneo krivične prijave zbog neodržavanja opreme i utvrdio da je u klanicu doneto oko sedam tona amonijaka.
"Istraga će utvrditi da li je amonijak iscureo. Ako je iscureo onda se to dogodilo u poslednje tri godine", kazala je ona.
Prema dokumentaciji do koje je došao republički inpektor, u "Mitrosu" se nalazilo 10,9 tona amonijaka, ali je prilikom njegovog ismeštanja utvrđeno da ga ima samo 3,2 tone.
Sudeći prema reakciji nadležnih za zaštitu životne okoline u "Mitrosu" je izbegnuta katasofa.
Veruje se da je do curenja ove opasne materije došlo zbog neispravnosti sistema i to, na sreću, dužem vremenskom periodu tako da nisu zabeležene posledice kod ljudi, životinja i biljaka.
Amonijak u sremskomitrovačkom "Mitrosu" je iscurio kroz kondezatore, od kojih su neki stari 52 godine, koliko i fabrika, izjavio je Tanjugu Stevan Dokmanović, mašinski inženjer i stručnjak za rashladne uređaje u firmi "Takovo agrar".
"Osnovni razlog prekomernog istakanja amonijaka u 'Mitrosu' bio je kašnjenje u izgradnji nove mašinske sale, s obzirom na to da je postojeća bila uveliko dotrajala. Do gubljenja amonijaka dolazilo je na kodenzatorima, od kojih su neki još iz 1958. kada je fabrika građena, kao i na cevima koje su odavno morale biti zamenjene", naveo je Dokmanović.
On je izveštaču Tanjuga pokazao dopis koji je on još 2008. godine uputio rukovodstvu fabrike, upozorivši ga na eventualne dramatične posledice koje bi mogle da nastanu usled kašnjenja izgradnje nove i potpune rekonstrukcije stare mašinske sale.
Kosjer je gostujući na lokalnim medijima konstatovao da je celoj priči bilo "više sreće nego pameti" jer je za ljude, životinje i biljke poguban jedan gram amonijaka.
Ipak, on smatra da da bi svaki građanin preventivno trebalo da napravi kontrolni pregled disajnih organa i pluća.
Kosjer kaže da je kojim slučajem odjednom iscurela velika količina ove opasne materije, pola žitelja Srema bi bilo otrovano, ili bi imali trajne zdravstvene probleme.
(agencije/MONDO)
Prema rečima Kosjera, u toku ovog postupka treba da se utvrdi ne samo kako je, već gde i kada je iscureo amonijak, koji je veoma opasan za životnu sredinu.
Načelnica Odeljenja za oblasti upravljanja hemikalijama i biocidima u Ministarstvu životne sredine Dragana Bosiljčić izjavila je agenciji Beta da je zbog nestanka električne energije 28. juna iz postrojenja te klanice morale da budu premeštene tri tone amonijaka.
Ona je precizirala da je za hlađenje potrebno stalno napajanje strujom, a da je amonijak, zbog bezbednosti ljudi i zaštite životne sredine, morao biti istočen i premešten. Prema njenim rečima, istočen je u skladu sa ekološkim propisima.
Bosiljčić je dodala da je ekološki inspektor podneo krivične prijave zbog neodržavanja opreme i utvrdio da je u klanicu doneto oko sedam tona amonijaka.
"Istraga će utvrditi da li je amonijak iscureo. Ako je iscureo onda se to dogodilo u poslednje tri godine", kazala je ona.
Prema dokumentaciji do koje je došao republički inpektor, u "Mitrosu" se nalazilo 10,9 tona amonijaka, ali je prilikom njegovog ismeštanja utvrđeno da ga ima samo 3,2 tone.
Sudeći prema reakciji nadležnih za zaštitu životne okoline u "Mitrosu" je izbegnuta katasofa.
Veruje se da je do curenja ove opasne materije došlo zbog neispravnosti sistema i to, na sreću, dužem vremenskom periodu tako da nisu zabeležene posledice kod ljudi, životinja i biljaka.
Amonijak u sremskomitrovačkom "Mitrosu" je iscurio kroz kondezatore, od kojih su neki stari 52 godine, koliko i fabrika, izjavio je Tanjugu Stevan Dokmanović, mašinski inženjer i stručnjak za rashladne uređaje u firmi "Takovo agrar".
"Osnovni razlog prekomernog istakanja amonijaka u 'Mitrosu' bio je kašnjenje u izgradnji nove mašinske sale, s obzirom na to da je postojeća bila uveliko dotrajala. Do gubljenja amonijaka dolazilo je na kodenzatorima, od kojih su neki još iz 1958. kada je fabrika građena, kao i na cevima koje su odavno morale biti zamenjene", naveo je Dokmanović.
On je izveštaču Tanjuga pokazao dopis koji je on još 2008. godine uputio rukovodstvu fabrike, upozorivši ga na eventualne dramatične posledice koje bi mogle da nastanu usled kašnjenja izgradnje nove i potpune rekonstrukcije stare mašinske sale.
Kosjer je gostujući na lokalnim medijima konstatovao da je celoj priči bilo "više sreće nego pameti" jer je za ljude, životinje i biljke poguban jedan gram amonijaka.
Ipak, on smatra da da bi svaki građanin preventivno trebalo da napravi kontrolni pregled disajnih organa i pluća.
Kosjer kaže da je kojim slučajem odjednom iscurela velika količina ove opasne materije, pola žitelja Srema bi bilo otrovano, ili bi imali trajne zdravstvene probleme.
(agencije/MONDO)
