Velika je svetica i zato je narod zove Velika gospođa ili Gospojina, a Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika, kome prethodi dvonedeljni post i svake godine se slavi 28. avgusta.
Svake godine 28. avgusta po novom kalendaru je veliki praznik. Crkveni naziv praznika je Uspenije Presvete Bogorodice, jer je to dan kada se Majka Božija, majka Isusa Hrista, uspela na nebo. Čitavog života obilazila je sveta mesta koja su je podsećala na sina.
Najčešće Golgotu, Vitlejem i Jeleonsku goru. Bila je u Antiohiji u poseti svom Ignjatiju Bogonoscu. Posetila je vaskrslog Lazara, bila kod episkopa Kiparskog i oplovila je oko Svete Gore. Bogorodica je zaštitnica Svete Gore i posvećeni su joj mnogi manastiri i crkve. Velika je svetica i zato je narod zove Velika gospođa ili Gospojina. Na ovaj dan se završava dvonedeljni, strogi post.
Običaji i verovanja za Veliku Gospojinu
Period između dve Gospojine se naziva i Međudnevnica, a tada je važno obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, koja je zaštitnica žena. Njoj se izražava zahvalnost za rađanje dece, kao i za rodnost i plodnost zemlje i stoke. Za Veliku i Malu Gospojinu važi običaj da, posebno žene, poštuju veliki broj zabrana. One se uglavnom odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje.
Takođe važi verovanje da za ovaj praznik nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao. Ranije su ove praznike pratili vašari. Tamo su se momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, čak su se svadbe ugovarale. Velika Gospojina se u mnogim kućama u Srbiji slavi kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
