Đaci koji na kraju ove školske godine budu polagali malu maturu rešavaće zadatke iz maternjeg jezika i matematike i to u matičnoj osnovnoj školi, i moći će da upišu srednju školu i ako na tom ispitu ne osvoje nijedan bod.
To je predlog koji je Nacionalni prosvetni savet (NPS) usvojio na svojoj poslednjoj sednici.
Predsednica Saveta profesor dr Desanka Radunović kaže, međutim, za "Politiku" da ne zna da li će baš ovako izgledati završni ispit, jer članovima Saveta nije jasno da li ministar prosvete može da menja predlog koji je NPS utvrdio.
U dokumentu pod nazivom "Program završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju za školsku 2010/11. godinu" piše da završni ispit na kraju osnovne škole polažu svi učenici i to u osnovnim školama u kojima su završili osmi razred, a da će do 1. januara 2011. godine biti objavljena zbirka zadataka sa rešenjima.
U testovima koje će učenici rešavati biće zadaci slični po tipu, sadržaju i načinu rešavanja zadacima iz zbirke. Rad na testu ograničen je na 120 minuta.
Prvog dana učenici polažu srpski jezik, drugog – matematiku. Nakon obavljenog završnog ispita, učenici imaju pravo na upis u srednju školu bez polaganja kvalifikacionog ispita, osim prijemnog ispita za proveru izuzetnih sposobnosti.
"Iako je bilo predloga od članova NPS da se uvede prag prolaznosti odnosno da postoji mogućnost i da se ne položi ovaj ispit, u želji da učenici ne budu oštećeni i da se postepeno dođe do jednog ozbiljnog završnog ispita, većina članova Saveta nije podržala te radikalne promene. Svi učenici će moći da se upišu u izabranu srednju školu, saglasno uspehu u osnovnoj školi i rezultatu koji su postigli na završnom ispitu (čak i ako imaju nula poena)", kaže dr Radunović.
Ona objašnjava da će se ovo rešenje verovatno promeniti kada mere koje se preduzimaju u pogledu povećanja kvaliteta, pravednosti i efikasnosti obrazovnog sistema budu dale rezultate.
"Za sada, nije u redu da se sve manjkavosti slome na učenicima", kaže dr Radunović, objašnjavajući da je NPS razmatrao predlog programa završnog ispita koji je pripremio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja na nalog Ministarstva.
Savet je, dakle, podržao predlog da završni ispit treba da bude slično organizovan kao i dosadašnji kvalifikacioni ispit i da se i dalje popunjava lista želja za upis u srednju školu za koju se boduje i uspeh u osnovnoj školi.
"Ono što Savet nije podržao jeste da opet većinom budu na ispitu zadaci identični onima koji se nalaze u unapred pripremljenoj zbirci zadataka. Osnovna zamerka našoj školi jeste da podstiče pamćenje činjenica (bubanje), a ne podstiče učenika na razmišljanje i samostalno zaključivanje. Informacione tehnologije omogućavaju lak pristup najrazličitijim informacijama, te je danas zadatak škole da osposobi pojedinca da u tom obilju pronađe potrebne informacije i upotrebi ih za rešavanje konkretnog problema. To je znanje", kaže sagovornica "Politike".
NPS smatra da se ova promena koncepta obrazovanja mora odraziti na sve buduće aktivnosti, a posebno na završni ispit koji se uvodi kao novina u cilju kontrole kvaliteta.
"Saglasni smo da se sve ostale novine i povećani zahtevi (teži zadaci i novi predmeti) uvode postepeno, kako bi se i učenici i nastavnici postepeno pripremili za promene. Učenje napamet određenog broja poznatih zadataka zaista nema nikakve svrhe i ispit koji će to proveravati je nepotreban i besmislen", kaže predsednica NPS, inače profesorka Matematičkog fakulteta u Beogradu.
Svesni da znanje naših đaka nije na zavidnom nivou, članovi Saveta su predložili da se na završnom ispitu nađe 50 odsto zadataka koji odgovaraju osnovnom nivou postignuća, 30 procenata srednjem i 20 odsto naprednom nivou.
"Ovakvim predlogom programa mislimo da prelaz od kvalifikacionog ka završnom ispitu neće biti nagao. Ono od čega nismo želeli da odstupimo jeste da više ne sme da bude poznatih zadataka, jer to stimuliše bubanje, a ne učenje sa razumevanjem. Dakle, sve ostaje kao i do sada na kvalifikacionom ispitu, osim bubanja napamet zadataka i prepisivanja", kaže dr Radunović.
Ona dodaje da mora da se promeni i odgovornost onih koji učestvuju u celom poslu organizacije ispita i pregledanja zadataka. Dosadašnja praksa tolerisanja mnogih nepravilnosti, provala testova i slično mora biti prekinuta, inače ovaj ispit nema smisla, zaključuje profesor dr Desanka Radunović u razgovoru za "Politiku".
(MONDO)
Predsednica Saveta profesor dr Desanka Radunović kaže, međutim, za "Politiku" da ne zna da li će baš ovako izgledati završni ispit, jer članovima Saveta nije jasno da li ministar prosvete može da menja predlog koji je NPS utvrdio.
U dokumentu pod nazivom "Program završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju za školsku 2010/11. godinu" piše da završni ispit na kraju osnovne škole polažu svi učenici i to u osnovnim školama u kojima su završili osmi razred, a da će do 1. januara 2011. godine biti objavljena zbirka zadataka sa rešenjima.
U testovima koje će učenici rešavati biće zadaci slični po tipu, sadržaju i načinu rešavanja zadacima iz zbirke. Rad na testu ograničen je na 120 minuta.
Prvog dana učenici polažu srpski jezik, drugog – matematiku. Nakon obavljenog završnog ispita, učenici imaju pravo na upis u srednju školu bez polaganja kvalifikacionog ispita, osim prijemnog ispita za proveru izuzetnih sposobnosti.
"Iako je bilo predloga od članova NPS da se uvede prag prolaznosti odnosno da postoji mogućnost i da se ne položi ovaj ispit, u želji da učenici ne budu oštećeni i da se postepeno dođe do jednog ozbiljnog završnog ispita, većina članova Saveta nije podržala te radikalne promene. Svi učenici će moći da se upišu u izabranu srednju školu, saglasno uspehu u osnovnoj školi i rezultatu koji su postigli na završnom ispitu (čak i ako imaju nula poena)", kaže dr Radunović.
Ona objašnjava da će se ovo rešenje verovatno promeniti kada mere koje se preduzimaju u pogledu povećanja kvaliteta, pravednosti i efikasnosti obrazovnog sistema budu dale rezultate.
"Za sada, nije u redu da se sve manjkavosti slome na učenicima", kaže dr Radunović, objašnjavajući da je NPS razmatrao predlog programa završnog ispita koji je pripremio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja na nalog Ministarstva.
Savet je, dakle, podržao predlog da završni ispit treba da bude slično organizovan kao i dosadašnji kvalifikacioni ispit i da se i dalje popunjava lista želja za upis u srednju školu za koju se boduje i uspeh u osnovnoj školi.
"Ono što Savet nije podržao jeste da opet većinom budu na ispitu zadaci identični onima koji se nalaze u unapred pripremljenoj zbirci zadataka. Osnovna zamerka našoj školi jeste da podstiče pamćenje činjenica (bubanje), a ne podstiče učenika na razmišljanje i samostalno zaključivanje. Informacione tehnologije omogućavaju lak pristup najrazličitijim informacijama, te je danas zadatak škole da osposobi pojedinca da u tom obilju pronađe potrebne informacije i upotrebi ih za rešavanje konkretnog problema. To je znanje", kaže sagovornica "Politike".
NPS smatra da se ova promena koncepta obrazovanja mora odraziti na sve buduće aktivnosti, a posebno na završni ispit koji se uvodi kao novina u cilju kontrole kvaliteta.
"Saglasni smo da se sve ostale novine i povećani zahtevi (teži zadaci i novi predmeti) uvode postepeno, kako bi se i učenici i nastavnici postepeno pripremili za promene. Učenje napamet određenog broja poznatih zadataka zaista nema nikakve svrhe i ispit koji će to proveravati je nepotreban i besmislen", kaže predsednica NPS, inače profesorka Matematičkog fakulteta u Beogradu.
Svesni da znanje naših đaka nije na zavidnom nivou, članovi Saveta su predložili da se na završnom ispitu nađe 50 odsto zadataka koji odgovaraju osnovnom nivou postignuća, 30 procenata srednjem i 20 odsto naprednom nivou.
"Ovakvim predlogom programa mislimo da prelaz od kvalifikacionog ka završnom ispitu neće biti nagao. Ono od čega nismo želeli da odstupimo jeste da više ne sme da bude poznatih zadataka, jer to stimuliše bubanje, a ne učenje sa razumevanjem. Dakle, sve ostaje kao i do sada na kvalifikacionom ispitu, osim bubanja napamet zadataka i prepisivanja", kaže dr Radunović.
Ona dodaje da mora da se promeni i odgovornost onih koji učestvuju u celom poslu organizacije ispita i pregledanja zadataka. Dosadašnja praksa tolerisanja mnogih nepravilnosti, provala testova i slično mora biti prekinuta, inače ovaj ispit nema smisla, zaključuje profesor dr Desanka Radunović u razgovoru za "Politiku".
(MONDO)
